I vodu treba oprati

Futurolozi pri Ujedinjenim nacijama predviđaju tri stotine potencijalnih žarišta u svetu u kojima bi mogli izbiti međunarodni oružani sukobi zbog vode...

Sa druge strane,multinacionalne kompanije kao što su “Monsanto”, “Bahtel”, “Vivendi”, “Suic” i “Temza vode” dominiraju svetskom vodoindustrijom i izvlače velike profite. Prisustvo firmi koje trguju vodom omogućeno je,između ostalog i zbog odluke Svetske banke da se vode privatizuju i da se uvede ekonomska cena za njeno dovođenje do potrošača.

Za NIN razgovaramo, povodom Svetskog dana vode, sa magistrom zaštite životne sredine gospođom Gordanom Brun,jednim od osnivača nevladine organizacije “Škola za opstanak”. Gospođa Brun član je Balkanske asocijacije za zaštitu životne sredine, sarađivala je i sa Žakom Kustoom kada je istraživao Dunav,dobitnik je “Zelenog lista” Društva za čistoću vazduha i nagrade “Porodice bistrih potoka”. Autor je uybenika “Čuvari priorode” i učesnik brojnih međunarodnih i domaćih skupova u oblasti zaštite životne sredine.

-“Došlo je vreme da i vodu treba oprati!” Ovako je u svom zadatku napisao jedan osnovac. Zabrinutost ovog mališana nije bez osnova.Jedan od glavnih problema vezanih za vodu kod nas je upravo nedovoljno prečišćavanje svih vrsta otpadnih voda. Bilo da nemamo uređaje ili ih ne koristimo! Kada je reč o komunalnim otpadnim vodama, one se u Srbiji prečišćavaju samo dvanaest posto. To je poražavajuće malo!

Dunav je žila kucavica evropskog kontinenta, pa ipak, i dalje ogromne količine zagađenja iz industrije i gradova na njegovim obalama završavaju u nekada lepoj plavoj reci. Nažalost, i naša beogradska kanalizacija. Srećom, ova velika reka ima i veliku moć samoprečišćavanja. Veliki problem u Srbiji je i vodosnabdevanje stanovništva. Ne piju svi kvalitetnu vodu kao u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu(prema Izveštaju UNICEF-a). Zastareli su nam cevovodi, skup je postupak prečišćavanja, ne funkcioniše sve kako bi trebalo. Izraženi problemi su naročito u Vojvodini zbog zagađenja podzemnih voda upotrebom pesticida i veštačkih đubriva. U nekim mestima voda iz vodovoda se ne sme koristiti bez dodatnog tretmana. S druge strane, kao našu nebrigu, naš odnos prema potrošnji “tečnosti koja život znači” najbolje ilustruje podatak koji sam našla u Izveštaju svetske banke iz 2003. Zamislite, mi, iako siromašni, jer skoro milion stanovnika Srbije ima manje od jednog dolara dnevno, trošimo po stanovniku u proseku više vode nego bogati Evropljani. Oko tri stotine litara vode dnevno! A znate zašto? Zato što je voda, očigledno, jevtina. Mi sebi dozvoljavamo i taj luksuz da vodu za piće koristimo za zalivanje bašti i pranje ulica. Setite se samo Beograda u letnje sparne dane i apela žiteljima prigradskih naselja da ne zalivaju povrtnjake vodom iz vodovoda. Tek kada budemo plaćali pojedinačne račune i stvarnu potrošnju, ovakav odnos će se neminovno promeniti. Zato našu decu moramo od malena da učimo da je voda vrednija od zlata. O svakoj kapi se mora razmišljati. Ili, zašto ne reći i ovo. Surovi kapitalizam će nas vrlo brzo osvestiti. Jer, ne tako daleko od nas, u Segedinu, Sofiji i Bukureštu,kubni litar vode staje 3,5 evra! Ovu cenu odredile su miltinacionalne kompanije koje su preuzele u tim zemljama poslove sa vodom. Ova informacija mi je pre neki dan stigla preko Alert elektronske mreže iz Hrvatske. Multinacionalne kompanije i te kako znaju vrednost vode! U budućnosti će svetom upravljati oni koji imaju vodu!? Zar moćna “Koka Kola” već ne kupuje izvore vode širom sveta? – kaže Gordana Brun.

Koliko su naše vode izložene zagađenju i da li smo kao nacija svesni važnosti zaštite životne sredine?

-Sreća je u nesreći što su mnoge naše fabrike prestale da rade za vreme sankcija.Time se smanjilo i zagađenje naših reka. Proizvodnja počinje da oživljava, a koliko sam upoznata, još uvek nismo promenili odnos da otpad i sve što nam ne treba, završava u rekama ili na njihovim obalama. Fabrike plaćaju nadoknadu državi za ispuštanje zagađenih otpadnih voda!? Iz domaćinstava u kanalizaciju odlaze velike količine deteryenata, i hemikalija. Mnogi nisu ni svesni koliko otrova koriste u svojim domaćinstvima. I sve to neprečišćeno stigne u reke, jezera... Neke manje reke su postale kolektori otpadnih voda. Mnoge su potpuno mrtve. Kada smo u Srbiji davne 1991.godine donosili prvi zakon o zaštiti životne sredine, bezuspešno je pokušano da se ugradi rešenje iz nemačkog zakonodavstva. Sećate se da je Nemačka bila poznata po zagađenim rekama poput Rajne i Majne. Tek kada su obavezali fabrike da vodu za proces proizvodnje uzimaju tamo gde ispuštaju svoje otpadne vode, u reke su se vratili rakovi i školjke.

Nedavno je u Srbiji usvojen paket novih zakona iz oblasti zaštite životne sredine koji, između ostalog, predviđa i princip “zagađivač plaća”. Verujem da će to uticati na promenu ponašanja svih, ali i na predstojeće izmene Zakona o vodama. Moramo se sa više bistre pameti,domaćinski ponašati prema vodi, jer je Srbija siromašna domicilnim vodama. Imamo samo devet odsto sopstvenih izvora, ostalo su tranzitne vode. A prema međunarodnim standardima i konvencijama, održivo upravljanje vodom znači pre svega štednju i racionalno korišćenje, čiste tehnologije i mere zaštite. Za sada,naša ekološka svest je na niskom nivou.Bar u poređenju sa Nemcima.

S obzirom na to da živimo u urbanoj i tehnološkoj civilizaciji i da je nemoguće izbeći zagađenje prirode,pa i vode,koji su načini da vodu bar zagađujemo što manje?

- Srećom, reke se samoprečišćavaju. To, međutim, nije dovoljno! U SAD i u Engleskoj reke su bele izuzetno zagađene.Tek kada su shvatili koliko su prirodni resursi važni, nisu štedeli na ulaganju u visoke tehnologije za prečišćavanje otpadnih voda. Temza je gotovo bila mrtva reka, a danas u njoj ponovo žive riblje vrste i rakovi, koji vole samo čistu vodu. Dakle,možemo da učimo i od Engleza. Razvijene zemlje i same su prošle kroz period velikih zagađenja. Stiglo se do one tačke kada nema više mnogo izbora. Ugrožen nam je opstanak. Čovek mora da menja svoje ponašanje ili ga neće biti.Profiterski materijalizam mora da zameni nova filosofija življenja okrenuta prirodi, duhovnim vrednostima i skromnosti. Znam da je to lako govoriti, a teško ostvariti. Ali to je nužno! Žeđ će na našoj planeti biti sve veća. Znamo da je voda kolevka celokupnog života na Zemlji. Materia prima! U kapljici vode sadržana je suština vode i suština života. Voda ima i neku vrstu pamćenja. Sve što joj uradite, ona na neki svoj vodeni način, to zna. Ona je tu od postanka sveta. Kada popijete čašu vodu, ne znate da je, možda, baš u njoj neka kap koju je i Arhimed pio. Zašto je ovo važno? Jer voda neprestano kruži. Na tom putu ne smemo je ometati. Čovek ne može pobediti vodu, jer ona ima iskonsku snagu samoobnavljanja, kao i priroda. Voda će imati vremena da samu sebe očisti, ali to ne znači da će čovečanstvo opstati. Sve nas je više na planeti, i sve više nam hrane i vode treba. U interesu je ljudi da žive u dogovoru sa prirodom. Bez bistrog čoveka, bistre vode nema.

PeĐa Radosavljević