Razlozi su politički

Privedeni su Milorad Bracanović i Milan Obradović, zbog navodnih zloupotreba službenog položaja i iznuđivanja dokaza uz pretnje i primenu teškog nasilja. Da li Nenad Milić očekuje hapšenje?

- Kao normalan čovek ne očekujem, zato što nema razloga. Ovaj pamflet koji imam je besmislen i prosečan čitalac može da vidi koliko je to samo po sebi kontradiktorno. Ne očekujem da će da me uhapse, ali nisam očekivao ni da će Milana da uhapse, pa su ga uhapsili.

Kad kažete pamflet, na šta se to odnosi?

- Na izveštaj Generalnog inspektorata. Mada čujem, malopre kad sam krenuo, da je ministar rekao da Obradović nije uhapšen na osnovu ovog izveštaja nego na osnovu rada UBPOK-a, pa me baš živo interesuje koliko to policija radi.

Cela priča se svodi na istragu povodom ubistva generala Buhe i na lica koja su u tome učestvovala. Vi ste tada bili zamenik ministra unutrašnjih poslova. Koja je vaša uloga bila?

- Ja sam rešenjem ministra unutrašnjih poslova imenovan za koordinatora i rukovodioca Grupe za koordinaciju rada kriminalističke policije. Kriminalistički deo ima SUP, ima UBPOK i ima Državna bezbednost. Ja sam bio rukovodilac te grupe. Bio je Sreten Lukić i ministar, a članovi te grupe su bili i Milan Obradović, Andreja Savić, Bracanović, Radovan Knežević, kao rukovodioci određenih sektora. Susretali smo se takoreći svaki dan u početku, pa posle ređe. Kroz te sastanke ja sam konkretno možda malo više od drugih saznavao šta smo radili po ovome, po onome.

A znate li kako je došlo do toga da glavni akteri u istrazi budu beogradska policija i Bezbednosno-informativna agencija?

- Te noći kada je ubijen general Buha bila su dva predloga. Obradović je smatrao da tu akciju treba da vodi UBPOK, ali ministar se nije s tim složio i naredio je da to rade beogradski SUP i BIA u svom domenu.

Posle same akcije hapšenja u jesen 2002. godine već se pričalo da je bilo navodnih zloupotreba u akcijama i radnjama MUP-a. Da li ste vi nešto preduzimali u vezi s tim?

- Ne. Stvarno mislim da je pravo advokata i okrivljenih da se brane na način na koji najbolje umeju. Da li je to ukusno ili neukusno, to je nešto drugo, ali kao zamenik ministra, pa i kad sam prestao da budem zamenik ministra, nikad nisam to komentarisao iako se svašta pojavljivalo po novinama od strane odbrane i okrivljenih.

A da li su preduzimane neke radnje da bi se otklonile sumnje o zloupotrebi ovlašćenih lica prilikom privođenja, saslušanja?

- Postoje dva konkretna događaja koja se sad zloupotrebljavaju. Prvi je da su NN lica 29. oko devet sati uveče otela Dragana Ilića. Policija je izvršila uviđaj, podnela izveštaj tužiocu i u odnosu na te okolnosti razgovarano je sa članovima porodice koji su bili prisutni i razgovarano je sa Draganom Ilićem. O svemu tome, naravno, postoje izveštaji i niko ništa nije imao da prigovori. Drugi događaj je kad je primenjena fizička sila na

Maljkoviću. Što se tiče toga, Uprava za zakonitost je sprovela postupak i utvrdila da je ispravno upotrebljena fizička sila prilikom lišavanja slobode Maljkovića. To su činjenice.

Vi znate da je u sudu došlo do oslobađajuće presude zbog nedostatka dokaza, a da je ujedno krenula unutrašnja kontrola u MUP-u. Vi se nalazite u tom izveštaju?

- Na mene se odnosi, kao zaključak, prvi pasus u kome se kaže: “Nenad Milić, tadašnji zamenik ministra unutrašnjih poslova, je dana 29.10. u večernjim satima takođe bio prisutan... i lično učestvovao u koordiniranju svih aktivnosti radnika MUP-a...” itd. To je činjenica iz koje se sve izvodi, a koja se opet navodi kao utvrđena da sam ja te večeri zajedno sa Legijom, Čedom Jovanovićem, Miloradom Bracanovićem, Milanom Obradovićem, a povremeno je svraćao i Zoran Đinđić, da smo mi rukovodili celom tom akcijom, kao i da je Uprava bezbednosti odatle angažovala na hapšenju nepo?nata lica... Te večeri uopšte nisam bio tamo. Do pola dvanaest sam bio u Tolstojevoj gde je ministar razgovarao sa urednicima. Imam još 50 svedoka za dalje kretanje.

U izveštaju se kaže da ste gledali snimljen iskaz Limara gde je prepoznao Dušana Spasojevića.

- Nije spominjan nikad Dušan Spasojević. Dušan Spasojević nikad niti je bio prisutan, ni pre, ni posle toga. U izveštaju se moje ime ne spominje nešto često. Reći ću vam ukratko gde se sve spominjem u vezi sa tim navodnim zajedničkim sastancima (čita tekst): “Dragan Ilić kaže da je nakon što su ga nepoznata lica otela, stavili u auto, nakon kratke vožnje izveli iz auta i rekli da imaju odobrenje Dušana Mihajlovića da ga ubiju i onda je na trenutak podigao kesu i video... pa sad ... i Čedu i Milana Obradovića, a možda i Nenada Milića.”

O ovom istom događaju u sledećem pasusu, gde se govori da je video ove, mene više nije video. Dalje, kod Bracanovića je opet cela ova ekipa i ja. Nakon toga Bracanović njemu pušta kasetu ali mene više nema.

Kažete da su kontradiktorne izjave?

- Ne, kontradiktoran je izveštaj. Oni to navode kao nešto što je utvrđeno.

Ali sada vi konkretno pominjete lica koja su ujedno bila osumnjičena za ubistvo generala. Da li se pominju i neka svedočenja drugih lica vezana za sve to osim okrivljenih i osumnjičenih? Ima li tu policajaca?

- Ima izjava policajaca u odnosu na neke okolnosti, na okolnosti lišavanja slobode Maljkovića, na okolnosti lišavanja slobode Dragana Maleševića, ali nema izjave nikog sa strane.

A koje bi, po vašem mišljenju, izjave još trebalo da budu tu?

- Ako je suština ovog izveštaja da smo mi te večeri sedeli tamo i ja koordinirao tu akciju, onda bi bilo logično utvrditi da li je to tačno. U kabinetu ministra postoji Odeljenje za analitiku, na svakom sastanku prisustvuje čovek koji tamo u ćošku sedi i vodi beleške o vremenu, učesnicima i o temi, pa su mogli da vide u kabinetu ministra da smo sedeli tamo, ko je tamo bio – ministar, Lukić, Andreja Savić, Milan Obradović i ja, i da je sastanak trajao negde od 10-10,30, na primer. Mogli su da pitaju i Milana Obradovića: Jesi li bio tu te večeri ili nisi? Mogli su da pitaju moje pratioce, vozače gde sam ja bio te večeri. Nikoga nisu pitali.

A zašto to ne bi uradili?

- Zato što namera ovoga nije da se utvrdi istina. Da je to namera nekoga, vrlo lako bi utvrdio da to nije tačno i ne bi mogao da piše ovaj pamflet i da ga daje novinarima i da se od toga prave storije u nastavcima i da se, bože me sačuvaj, ja dovodim u vezu sa Dućom.

Istražni sudija je odredio pritvor, a pritvor se ne određuje ako nema osnova za njega. Vi hoćete da kažete da nema osnova?

- Da, apsolutno bez osnova. Razlog za određivanje pritvora nije krivično delo. Kako kaže sudija, razlog je uticaj na svedoke.

Ali, takva se mera primenjuje kada za nju ima osnova.

- Pa zavisi šta je osnov. Naravno, za Dragana Ilića koji je 27. redovno uhapšen i priveden sa zoljama, puškomitraljezima i ne znam koliko nelegalnog oružja, nije bilo osnove za pritvor, za Bagzija na autoputu nije bilo osnova za pritvor, a ovde za Milana Obradovića zato što ga lopovi terete ima osnova za pritvor, jer će Milan Obradović posle tri godine da utiče na mene ili na Čedu.

Oni tvrde da je izbačen iz kola pa navode Milana Obradovića. Dakle, nesporno je učešće Milana Obradovića kao načelnika gradskog SUP-a...

- U samoj istrazi.

Da, u samoj istrazi. Zatim Milorada Bracanovića kao zamenika načelnika BIA.

- BIA je tu bila kao pomoć i bila je pomoć kad se grupa iz Crne Gore vratila u Beograd pošto gradski SUP nije imao dovoljno tehničkih sredstava i ljudi da vrši pratnju. Što se tiče same realizacije hapšenja, BIA s tim nema nikakve veze.

Znači, Bracanović se tu uopšte ne pojavljuje vezano s tim.

- Ne.

A Legija?

- Ni Legija. Nema veze. Da li je Bracanović nešto znao ili nešto drugo, to su sad druga pitanja.

A Pažin se pojavljuje?

- Pažin je, mislim, formalni rukovodilac jedne grupe u trećem odeljenju, najaktivnije radi na tom predmetu.

Zar vama to ne budi sumnju da je najaktivniji u toj akciji čovek koji je kasnije otkriven kao član “zemunskog klana”?

- Sad – da, ali tad – ne. U to vreme bilo je priče oko Pažina da ima neke veze sa

“Zemuncima”, ali su sve njegove kolege, Milan Obradović i svi ljudi znali da je on po opisu posla sarađivao, da mu je Dušan Spasojević bio operativna veza. Tek sad je utvrđeno da je ipak Pažin mnogo više radio za Dušana Spasojevića nego što je radio za policiju.

Nismo spomenuli Vladimira Jakšića. Imamo službenu belešku koju je on dao...

- Onda imate izveštaj.

Ne, nemamo izveštaj.

- Evo, sad ću to da nađem: “Prema izvršenim proverama, nakon privođenja Jakšića sa imenovanim je obavljen razgovor u kancelariji 48 ... od strane radnika UKP-a za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata do 20,45... Neposrednim uvidom u evidenciju Državne službe utvrđeno je Jakšićevo prihvatanje u pritvorsku jedinicu u 20,50.”

Sad mislim da nema potrebe da pričam da laže ono što je rekao. Samo da nađem dve-tri strane ranije, ili ne znam koliko, gde se kaže da je Dragan Malešević priveden: “U zgradu SUP-a Beograd Maleševića su u vremenu od 21,30 do 21,45 priveli radnici...” Znači da je Jakšić pušten iz pritvora sat vremena pre nego što je Malešević priveden. Pa kako je on onda mogao da čuje sve one uzvike, jauke?

Šta mislite koji je konačan cilj operacije? Mislite li da će Čeda Jovanović biti uhapšen?

- Što mislim za Čedu, mislim i za mene. Sasvim sam siguran da nema nikakvog zakonskog osnova. Da li ćemo politički biti uhapšeni on i ja, to je nešto drugo. A šta je cilj ovoga? Mislim da je jedan cilj onako strašna defanziva DSS-a i vlade posle priznanja Dejana Mihajlova kada je rekao da su Zorana ubili njegovi. Ko su ti njegovi? Čeda, ja, Beba, Janjušević, Vesić. Oni su u političkoj defanzivi i morali su nešto da izmisle.

Božović nije pod kontrolom DSS-a. On je iz SPO-a?

- To je nešto drugo. To su zajednički interesi. Svi zajedno imaju motiv da sruše proces za ubistvo Đinđića. Strategija je sasvim jasna, to se na sudu već vidi, da se dokaže da je Legija saveznik Zorana Đinđića, da nije mogao da ga ubije, da se on družio što sa Zoranom Đinđićem, što sa Čedom Jovanovićem, što sa Zoranom Janjuševićem, sa svima nama.