Daleko od mirne Bosne

Prošlog vikenda u kasarnama Vojske Republike Srpske Manjača kod Banjaluke i Bileća, prilikom polaganja svečane zakletve regruti su, bez izuzetka, odbili poslušnost svojim starešinama i umesto Bosni i Hercegovini zavetovali su se Republici Srpskoj. Rodbina i prijatelji izviždali su himnu i zastavu BiH, a aplauzom pozdravili himnu i zastavu RS.

Sve je bilo “k’o nekad”. Samo su uloge promenjene. Pre petnaestak godina Bošnjaci i Hrvati zviždali su zajedničkoj JNA i nisu hteli u nju, a sad Srbi neće vojsku koju međunarodni medijatori, zajedno sa Sarajevom, kreiraju tako da neodoljivo podseća na JNA.

Bilo je ovo prvo polaganje svečane zakletve po novom Zakonu po kojem se u nekoliko etapa treba stići do jedinstvenih (kažu u Sarajevu) ili zajedničkih (kažu u Banjaluci) oružanih snaga BiH. Neuspeh na startu mnogo je naljutio celu međunarodnu civilnu i vojnu upravu u BiH i izdali su zajedničko saopštenje (potpisali su ga NATO, OHR, EU i ambasada SAD u BiH). Događaj su okarakterisali kao “incident koji nije mogao doći u gorem trenutku”, zahtevaju istragu, najavljuju kažnjavanje.

Šef štaba NATO u BiH general Stiven Šuk dodatno je održao i konferenciju za novinare i najavio ponavljanje cele ceremonije “jer je prekršen zakon o odbrani BiH”. I on i drugi međunarodni predstavnici najavili su kažnjavanje oficira i političara u RS jer sumnjaju da je reč o “organizovanju usmerenom protiv reforme odbrane”.

Niko od njih, bar javno, za sada nije pokušao da odgovori na pitanje zašto su roditelji i druga rodbina aplauzom, a bilo ih je bar pet hiljada na vojnom poligonu, podržali svoju decu kada su odbili poslušnost. I ne samo rodbina, već i najšira javnost u anketama svih ovdašnjih medija podržala je mlade regrute. A svi su, bez izuzetka, izjavili da svoju decu u tu buduću zajedičku vojsku neće slati.

Domaća politička elita u RS, verovatno zbog straha od kazni, prilično nemušto govori o istrazi koja se preduzima dok jedan broj nevladinih organizacija, pre svega onih koje su nastale kao rezultat poslednjeg rata, jasno staje na stranu regruta. Tako Savez logoraša u otvorenom pismu međunardnoj upravi upozorava “ne tražite nemoguće” i postavlja pitanje: “Mislite li da je stvarno moguća jedinstvena vojska u BiH kada, svakodnevno, najviši bošnjački predstavnici srpsku vojsku, pa i cijeli narod, nazivaju agresorskim, zločinačkim.” Dovodeći dalje u pitanje koncepciju buduće vojske, logoraši pitaju zar ima nekoga ko veruje da bi Hrvati iz BiH ratovali protiv Hrvatske ili Srbi protiv Srbije.

Svi oni koji nisu skloni prebrzom i površnom zaključivanju ovo, za razliku od međunarodne uprave, ne vide kao incident već kao samo jedan od primera koji pokazuju stanje bosanskohercegovačkog društva. Društvo u BiH je duboko podeljeno, kaže sociolog Braco Kovačević, i veruje da “pojavno i arbitrarno pomirenje”, koliko je dovoljno međunarodnim predstavnicima, ne rešava ništa. U svojim publikacijama upozorava da je pomirenje proces.

Tako, međutim, ne razmišlja general Šuk i najaljuje novo postrojavanje političara i regruta. Zbog svog izveštaja “da je sve pod kontrolom” ili zaista misli da će tako istinski doći do “mirne Bosne”, nejasno je.

“Slučaj regruti”, međutim, došao je samo dva dana nakon što je Parlament Saveta Evrope u Rezoluciji o zapadnom Balkanu istakao “nephodnost menjanja Dejtonskog mirovnog sporazuma”. U tom smislu, kažu dalje evropski parlamentarci, “potrebno je da hitno budu pokrenute nove političke inicijative...” I još je za postojanje RS i Federacije rečeno da “liče na države i održavanje njihovog statusa doprinosi nestabilnosti regiona”.

U Sarajevu su ove reči razumeli kao “napokon se ukida RS” i “mi to govorimo od Dejtona do danas”. Baš tako govori politički establišment. I mediji, bez izuzetka.

U Banjaluci nešto drugačije vide Rezoluciju. Horski, pozicija i opozicija, kažu da su razumeli poruku o potrebi efikasnije BiH, ali da Republiku Srpsku neće dati. Tako i levi i desni. Upozoravaju da postoji procedura za promenu ustava, da postoji volja konstitutivnih naroda i slično. O ovim stvarima gotovo da nema razlika, čak ni u nijansama, među srpskim političkim partijama.

Svesni ovakvog raspoloženja u Banjaluci, u oficijelnom Sarajevu stvar pokušavaju da omekšaju. Nudi se, opet, decentralizovana BiH, ali sad po “geografskim, istorijskim merama” – četiri-pet regiona sa jakom centralnom vlašću, sadašnjih entitetskih granica nigde.

Nakon dužeg ćutanja oglasili su se i bosanskohercegovački Hrvati čija je ubedljivo najjača stranka, HDZ, zasedala samo dan nakon Rezolucije iz Strazbura. Oni nude koncept decentralizovane BiH sa najmanje tri dela, što su bezmalo svi razumeli kao pokušaj vraćanja u igru Herceg-Bosne koja je nestala u ratnom vihoru i Vašingtonskim sporazumom koji je prethodio Dejtonu.

Bosnu i Hercegovinu, i to sve njene delove, sve češće pohode već zaboravljene grupe stranih novinara i drugih istraživača. Domaći hroničari u tome vide nekakav znak burnih događaja. Desetogodišnjica mirovnog sporazuma je krajem ove godine.

Milorad Dodik Tražiću samostalnost RS Kako ste shvatili rezoluciju Evropskog parlamenta, onaj deo o “entitetima kao smetnji...”? - To je direktan poziv za promjenu Dejtonskog sporazuma, a to nije dobro. Zašto? - Ako neko misli da se taj sporazum može mijenjati samo tako, onda mora računati da će se pojaviti i ideje o otcjepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine. Na jedne radikalne dolaze druge radikalne ideje. I to kao posljedica strahova koji vladaju među ljudima. Jednostavno, ljudi se boje da će taj novi koncept donijeti majorizaciju jednih nad drugima, a onda smo opet na početku. Kako će se postaviti Savez nezavisnih socijaldemokrata kao, u ovom trenutku, najjača opoziciona stranka, ukoliko uslede pritisci za radikalne izmene sadašnje konstrukcije BiH? - Za nas nema ustavnog prekrajanja BiH bez konsenzusa sva tri konstitutivna naroda i bez ustavom predviđene procedure. Ukoliko bi, pak, neko pokušao da ignoriše volju bilo kojeg od tri naroda ili da preskoči predviđenu proceduru, SNSD, a i ja, zatražićemo referendum građana Republike Srpske o samostalnosti i izdvajanju iz BiH. O svemu drugom, o funkcionalnijim zajedničkim institucijama, o efikasnijoj entitetskoj vlasti, naravno, možemo i moramo razgovarati. Nije li to za socijaldemokratiju prilično radikalno? - Ne. To je samo realno stanje stvari. Ukoliko ovdje u Banjaluci, u Sarajevu, u Mostaru budemo imali realne ljude i realne političke opcije, moguće je naći rješenje i nastaviti put prema evropskim integracijama. Oružja više nema, ali listiće ima svaki narod i tu demokratsku formu niko ne može osporiti.