Novac do grla

I tako su sredinom marta dileri investicionih banaka čekali na Alena Grinspena, šefa moćnih američkih federalnih rezervi. Da li će on nastaviti svoju politiku “umerenog povećavanja kamata”. Ili će smatrati za potrebno preduzimanje drastičnih koraka.

Grinspen je ostao pri svojoj politici umerenih koraka. Svet finansija je mogao da odahne.

Ničeg se dileri i špekulanti trenutno više ne boje nego brzorastućih kamata. To bi za posledicu moglo da ima nepredvidivu lančanu reakciju koja bi zahvatala jedno tržište za drugim vukući ih u ponor. Jer gotovo neprimećeno od javnosti, fiksirani za tržište akcija, širom sveta su formirani novi spekulativni baloni.

Godinama su sefovi centralnih banaka širom sveta, sa Grinspenom na čelu, pokušavali da podstaknu privredu nezapamćenom serijom smanjivanja kamata. Uz to su Amerikanci štampali više dolarskih novčanica kako bi finansirali svoj yinovski spoljnotrgovinski deficit. Ali novac je retko odlazio u investicije firmi, traženi su širom globusa lukrativniji oblici ulaganja.

I tako su proteklih godina rasle ne samo cene na malo, kako se moglo očekivati pri jednoj takvoj poplavi likvidnosti, nego i cene imovine. Novac je tekao, pre svega, u pravcu hartija od vrednosti(obveznica), nekretnina i, otkako su kao posledica kineskog buma cene porasle, u pravcu sirovina. Cena nafte je tokom poslednje tri godine utrostručena. “I tu se krije mnogo novca špekulanata koji su se sakrili iza dugoročnih kontakata”, kaže jedan finansijski ekspert iz Frankfurta.

“Najveći svetski problem je previše novca”

Ministri finansija i šefovi centralnih banaka uočili su problem. Globalni talas novca – i kako bi mogao da bude stavljen pod kontrolu – odavno je tema mnogih sastanaka. Ali prostor za delanje sve je uži. Jer što su više pojedina tržišta vrednovana, to je krah verovatniji.

Previše brzim rastom kamata do tog kraha bi moglo doći relativno brzo, a presporim rastom cene novca baloni bi se dalje širili što bi takođe neizbežno moralo voditi survavanju. U međuvremenu, šefovi centralnih banaka pokušavaju da nađu pravi put.

A i sami su odgovorni što je dovde došlo. Prvu grešku su napravili devedesetih godina, kad pregrevanje berzi nisu savladali dovoljno restriktivnom monetarnom politikom. Iako je Grinspen još 1996. godine upozoravao na “iracionalnu poplavu” na berzama, on nije ili je prekasno – izvukao zaključke.

Tako je nastala majka svih balona, nova ekonomija (New economy), balon koji je pukao 2000. godine. Na papiru je uništeno 12 biliona dolara imovinskih vrednosti. Većini ulagača je najzad bilo dosta špekulativnih akcija i zbog računovodstvenih skandala i prevara u firmama Enron, Worldcom, EM.TV i mnogih drugih koncerna.

Solidna ulaganja ponovo su bila na ceni: u Nemačkoj je bum doživelo tržište državnih obveznica, u drugim zemljama – Velikoj Britaniji, Irskoj, Francuskoj, Španiji i SAD – građani su više ulagali u nekretnine. Institucionalni ulagači preferirali su sirovine – i one važe za sigurnu luku plašljivom kapitalu.

Posle velikog kraha još jedan potres pogodio je svetska finansijska tržišta: 11. septembar 2001. godine. Širom zemaljske kugle širio se strah od kolapsa svetske privrede. Alen Grinspen je prozvan i reagovao je odmah. On je odvrnuo sve slavine i preplavio svet novcem.

Kamate su pale i tako su posle kraha tržišta akcija, nastala nova finansijska tržišta rastućih kurseva – daleko od Volstrita, Day-a i novog tržišta. Cene su rasle, groznica je počinjala. Sve više ulagača videlo je svoju šansu za uvećanje novca na navodno sigurnim tržištima.

Za špekulantima su odmah išli ulagači sa svojim novcem iz banaka. Novca je bilo u izobilju. I to jevtinog. Jer, centralne banke industrijskih zemalja, a pre svih Grinspenove Federalne rezerve – spustile su osnovne kamate na istorijski najniže stope.

Qutito danas šefovi centralnih banaka posmatraju razmere novih balona nastalih zahvaljujući politici niskih kamata, koji su naduvani baš novcem centralnih banaka. Imovinske vrednosti su eksplodirale.

U Engleskoj su se firme specijalizovale za to da kupuju građevinsko zemljište za ulagače, drže ga nekoliko meseci, pa ga se rešavaju uz veliku dobit još pre početka gradnje. Između 1995. i 2003. godine porasle su cene nekretnina u Ujedinjenom Kraljevstvu u proseku za 150 procenata. U Irskoj su cene kuća porasle za 193 procenta, u Holandiji i Španiji su se više nego udvostručile. U SAD su poskupele za 61 odsto. Jedino su u Nemačkoj cene nekretnina stagnirale.

Samo u rizičnim zemljama kao što su Brazil, Meksiko, Venecuela ili Turska ulažu ulagači svoj novac sa kamatom od pet ili šest procenata. I to tri godine posle bankrota Argentine kad su ulagači izgubili više od 70 procenata svojih uloga.

Pošto je mnogo novca tražilo sve špekulativnija, rizičnija tržišta, rusko tržište akcija je od 2001. godine otišlo 600 procenata naviše, korejsko se udvostručilo, indonežanska berza je porasla za 200 procenata.

Koliko dugo će još dobro ići, niko trenutno sa sigurnošću ne bi mogao da kaže.

Upozorenja ne manjka. Grinspenove Federalne rezerve govore o “ekscesnoj spremnosti ulagača na rizik”, Grinspenov kolega Žan-Klod Triše, šef Evropske centralne banke, grmi o “neizdrživom rastu cena” na tržištu nekretnina.

Može li prskanje tržišta špekulativnih balona još uopšte da bude sprečeno? Sve zavisi od toga da li strast za kupovanjem obveznica i nekretnina, koja se širi svetom, još uopšte može da bude zaustavljena ili se dinamika tih tržišta odavno osamostalila. Spasilačke poteze mogu da preduzmu same velike centralne banke, američke Federalne rezerve, Evropska centralna banka i japanska centralna banka. Mnogo mogućnosti da se uspostavi kontrola nad nekontrolisanim talasom novca, centralne banke, međutim, nemaju. Kamate, bar toliko je jasno, sledećih meseci moraju rasti, kako bi građani i firme pozajmljivali manje novca koji bi zatim hteli da ulože kako bi im doneo dobit.

Zato je šef američke centralne banke Grinspen krenuo sa svojom politikom umerenog podizanja kamata. Istorijski najniže američke kamate od jednog procenta odavno su prošlost. Danas su kamate oko 2,75 procenata – i iznad onih u Evropi.