Benedikt XVI

Očekivalo se da će izbor novog 265. poglavara Rimokatoličke crkve biti dug, da to neće biti Jozef Racinger, a ako bude da će izabrati ime svog prethodnika i da će se zvati Jovan Pavle Treći.

Međutim, kocka je pala ipak na kardinala Racingera. Izabrao je ime Benedikt (benedictus na latinskom znači blagosloveni), koje je nosilo petnaest papa pre njega i dvojica antipapa. Benedikt Prvi u šestom veku osnovao je prve kaluđerske redove, veliki svetac svih hrišćana Benedikt Osmi u jedanaestom veku triput je izabran za papu, a poslednji Benedikt (Petnaesti), papa od 1914. do 1922, uzaludno je pokušavao da zaustavi Prvi svetski rat.

Najviše papa je nosilo ime Jovan – njih dvadesetorica, Gregorija je koliko i Bonifacija – šesnaest, zatim trinaest ih je bilo sa imenom Lav i Inoćentije, a papa Pija bilo je dvanaest. Poslednji papa nemačkog porekla (Racinger je osmi) bio je Viktor Drugi koji je bio na papskom tronu od 1055. do 1057. godine.

Otkako je beli dim označio da katoličanstvo ima papu (običaj uveden 1903. godine), svetska javnost prebira po biografiji Jozefa Racingera. Analize elemenata biografije najstarijeg pape (78) izabranog poslednjih 275 godina su protivurečne. Jedni ističu da je kao dečak, od 1941. godine bio član Hitlerjugenda, a drugi naglašavaju da je svaki Nemac između svoje 15. i 18. godine morao ući u taj nacistički pokret. Izašao je iz redova mladih hitlerovaca, tako što se upisao u semenište. Jedni ističu da je poslednjih meseci rata bio regrutovan kao pomoćnik u redovima protivvazdušne odbrane, a zatim na austrijskoj granici kao graditelj protivtenkovske odbrane, odakle je dezertirao, a drugi ističu da mu je otac, iako u policijskoj službi, bio antifašistički orijentisan, i zbog toga mu bio oduzet viši čin.

Benedikt Šesnaesti je nesumnjivo sa konzervativnog krila katoličke visoke hijerarhije. Više od dve decenije moćni prefekt Kongregacije za doktrinu vere, smatran je “većim katolikom od pape”. Naglašavao je da je svet prepušten “diktaturi relativizma” i globalizma koji uništava bogatstvo razlika. Oni koji ga ne vide kao “pancirbiskupa”, već kao “papu Mocarta”, ističu da je napisao enciklike kojim se katoličanstvo izvinilo zbog nasilnog pokrštavanja nekatolika u prošlosti.

Nije slučajno da su neki krugovi u našoj crkvi već prvih dana njegovog papstva naglasili da sadašnji papa, kao teolog, hrišćanske reformističke crkve smatra samo zajednicama hrišćana, osim pravoslavne koja je, po njemu, pored katoličke jedino pravoverna.

Sve se to može naći među četrdesetak objavljenih knjiga Jozefa Racingera. Pa ipak, jednom je i knjige stavio u neobičan kontekst: “Novac, građevine i knjige ne traju, jer posle izvesnog vremena sve to nestaje, osim vere u Hrista.”