19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Na kraju se, ipak, niko nije mnogo uzbudio kada je general Nebojša Pavković ovog ponedeljka stigao u Hag; još je manje komentara izazvalo to što se, dobrovoljno odletevši za Holandiju, bivši načelnik Generalštaba još jedanput predomislio. Možda zato što mu ni izdaleka nije prvi put.
Pavković je burno proživeo poslednjih šest godina, otkako se proslavio u vreme NATO bombardovanja. Možda i zato što nije bio gadljiv. Uz Slobu i Miru do 4. oktobra 2000. godine propagirao je obnovu zemlje i izbornu pobedu patriotskih snaga; posle 5. oktobra postaje verni saveznik Vojislava Koštunice, sve dok savezništvo nije puklo i general preplivao kod Koštuničinih oponenata iz Vlade Srbije. Usput gradi još zanimljivih prijateljstava – poput onog sa LJubišom Buhom Čumetom koga lično smešta na VMA u maju 2002. godine – no u “Sablji” i sam dospeva u zatvor, zbog nekih drugih prijateljstava. General je tada ostao sam.
Pre oko godinu dana, kad je Koštunica već oformio svoj kabinet, Pavković je pokušao da se umili starim saveznicima; da bi se zaštitio ili osvetio, svejedno. Kao što smo u ponedeljak videli, nije u tome uspeo. Pokušaj, ipak, nije ostao bez traga.
Naime, baš dok je Nebojša Pavković leteo prema Hagu, NIN-u je dostavljeno pismo koje je bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije uputio novom rukovodstvu MUP-a Srbije, pre godinu dana. U pismu je izneo brojne optužbe na račun svoje – tada već bivše – supruge Glorije, njenog, kako Pavković tvrdi, novog prijatelja Nenada Milića, Vladimira – Bebe Popovića, Miše Grofa... S obzirom na generalovu biografiju i ljubavne i druge jade, teško je proceniti relevantnost iznetih optužbi. Ali, izvodi iz pisma prvenstveno govore i o onome ko ih je izneo, o načinu života kojim je čovek iz našeg “visokog društva” živeo – bivši prvi čovek Vojske i predsednički kandidat. Zbog toga sve ima i širi društveni značaj. Ukratko, “sjaj i beda” naše “više klase” opisana je rečito i nalik je na maštovitije napisanu latino-sapunicu koju bi, možda, i bilo zanimljivo pogledati samo da i sami nismo nevoljni statisti.
Javnost se, inače, možda i seća da su do nje svojevremeno dopirale glasine i poluinformacije o razvodu Glorije i Nebojše Pavkovića. Sada imamo nešto detaljniji uvid u efekte tog razvoda, naravno, samo iz jedne perspektive.
Nebojša Pavković na početku pisma tvrdi: “Za vreme mog pritvaranja, a koje je bilo u potpunosti neosnovano i protivpravno, N. N. policajci po nalogu pukovnika Miodraga Vukovića, su mi pretresali stan u Sredačkoj 10 (gde sam 31.03.2003. godine – u vreme ‘Sablje’ – i lišen slobode) i kuću Mirka Milekića, mog bivšeg ađutanta u selu Vranić. Tom prilikom su video-kamerom snimali enterijer stana u celini, a posebno umetničke slike, kojih je bilo oko 60. Posle završenog pretresa nije sačinjen nikakav zapisnik i tom prilikom su mi nestale sledeće lične stvari: pasoš, lična dokumenta i vrednosni papiri, 12 umetničkih slika velike vrednosti, bista od belog mermera (glava devojke), 2 mobilna telefona i uređaj za noćno osmatranje.
Ja ne znam kako je došlo do nestanka tih stvari, jer ne postoji zapisnik o izvršenom pretresu, ali se naneta šteta procenjuje na oko 200 000 do 250 hiljada evra.
Prilikom pretresa kuće u selu Vranić N. N. policajci bahato su se ponašali prema mojim ličnim stvarima, gazili ih i razbacivali na sve strane, pljuvali moje slike i vređali moju ličnost. (...) Sve ovo rađeno je po naređenju Nenada Milića.”
Pretresu stana u Sredačkoj 10 i slikama Pavković se vraća u još dva navrata. Tačka 6 njegovog dopisa: “Postoji osnovana sumnja da su video-kasete na kojima su snimljene slike iz stana u Sredačkoj 10 ustupljene (Viktoru) Ristoviću koji ima nadimak Miša Grof i koji je sugerisao Gloriji Marković i Nenadu Miliću koje slike da uzmu iz stana.” I pre ovoga, pod brojem 3: “Raspolažem podacima da su u stanu u Sredačkoj detaljno pretresene sve moje stvari, od donjeg veša do kompletne garderobe, iako su navodno tražili samo radnu beležnicu. Tom prilikom u znatnoj meri su oštećeni sistem obezbeđenja, televizijski sistem i telefonske veze. Postoji osnovana sumnja da su tom prilikom izvršili i podmetanja radi kompromitacije ili lažnih optužbi. Postoje saznanja da je Nenad Milić angažovao pritvorenika iz CZ, čiji je nadimak Miloš Grobar, da otvori moj lični sef u stanu u Sredačkoj br. 10, dok sam se nalazio u pritvoru. Za tu uslugu ovaj pritvorenik je dobio 5 000 evra.”
Pavković piše i o Glorijinim posetama u CZ-u, organizovanim navodno preko Nenada Milića i Bore Banjca, tadašnjeg načelnika UBPOK-a, a “cilj tih poseta bio je da se na mene vrši psihološki pritisak da priznam svoju umešanost u delo koje mi se stavlja na teret, ali i iznuđivanja potpisa na izjavama i punomoćjima za razvod braka, promenu prezimena rođenog deteta, prodaju zajedničke imovine. Postoji sumnja da je tom prilikom bila namera da me otruju u zatvoru tako što je Glorija Marković trebalo da mi dostavi pisamce koje je bilo otrovano. Kako to nije uspela zbog prisutnosti stražara, bezočnim lažima pokušala je da me psihički potpuno slomi govoreći da je sa VMA dobila nalaze da ja bolujem od raka, da umirem, da sam polumrtav, da ću sigurno biti izručen Hagu. Raspolažem sa proverenim podacima da je Nenad Milić, koji se u međuvremenu počeo zabavljati sa Glorijom Marković, inicijator tih poseta, da iza njih stoje Glorija, Vladimir Popović Beba i Čedomir Jovanović. Izvršioci naređenja bili su general Boro Banjac, pukovnik Miodrag Vuković i kapetan Dragan Karleuša.”
|
Nenad Milić, bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova Nije tačno! Ne poznajem Gloriju. U životu je nisam video a i ona je to potvrdila. Nisam upoznao ni njenog oca niti brata. Koliko znam, brat je radio u jednom ministarstvu. Pavković je mene optužio da sam ja Gloriju u julu 2003. g. vodio u Mađarsku da bi otvorila drugi račun. U to vreme ja sam bio hiljadu kilometara daleko, na letovanju u Šarm el Šeiku, što mnogo ljudi može da potvrdi. Samim tim sve Pavkovićeve optužbe padaju u vodu. Jasno, ne poznajem ni Mišu Grofa niti Miloša Grobara, niti sam bilo kome naređivao da krade njegove slike ili otvara sef. Štaviše, nakon povratka sa tog letovanja sastao sam se s Pavkovićem i tada mi je kazao da je taj trač bio pogrešna informacija, da je u pitanju neko drugi. Posle šest meseci, on je ponovo pokrenuo tu priču. Mislim da je sve ciljano uradio, kako bi se dodvorio novoj vladi. Na osnovu njegove predstavke dva puta sam bio pozivan u Generalni inspektorat i oba puta sam demantovao te tvrdnje. A pitao sam ih i da li oni nalaze nešto nezakonito u postupanju sa generalom Pavkovićem prilikom njegovog hapšenja. NJihov je odgovor bio da nema ničeg nezakonitog. Uostalom, sve dozvole za posete je izdavao istražni sudija. Međutim, u Inspektoratu su mi kazali da su oni već sačinili izveštaj na osnovu Pavkovićeve predstavke ali ga im je nova vlada vratila. |
Bivši načelnik Generalštaba dalje tvrdi da “postoje podaci da je Nenad Milić sa Glorijom Marković i Vladimirom Popovićem, službenim vozilom MUP-a oko ponoći, 24. na 25.07.2003. godine prešao granicu kod Horgoša, da bi 25.07.2003. godine u Segedinu, u banci ‘Kereš Kedelmi Hitel Bank’ pomogao Gloriji da promeni račun koji je imala na prezime Pavković u Marković i da sakrije novac na tajni račun.
Nenad Milić je 24.07.2003. godine bio na radnom mestu do 14 časova, a zatim otišao na ‘sever’ i 25.07.2003. viđen je sa Glorijom Marković i Vladimirom Popovićem u toj banci.”
Sa žarom ostavljenog ljubavnika Nebojša Pavković u nastavku svog pisma nabraja i ovakve detalje: “Nenad Milić je u više navrata odobravao službeno vozilo MUP-a Gloriji Marković i davao joj policijsko obezbeđenje i pratnju. Postoje dokazi da je 24.12.2003. godine, oko 9,30 časova, Glorija Marković prevežena vozilom ‘linkoln navigator’ sa zatamnjenim staklima i obezbeđenjem od 2 policajca u civilu u MUP u Ulici kneza Miloša 101 i da je bez kontrole prošla rampu, ušla u dvorište MUP-a i otišla u kancelariju kod Nenada Milića gde se zadržala do 11:00, što je i ona sama priznala. (...) Prilikom te posete u MUP-u Nenad Milić je uz pomoć Vladimira Popovića Bebe i N. N. inspektora MUP-a pomogao Gloriji da napiše krivičnu prijavu protiv mene o navodnim pretnjama koje upućujem njoj i njenoj porodici, i da falsifikuju i napišu tekstove koji treba mene da kompromituju, pri čemu su koristili moje beležnice, žalbe koje sam pisao MUP-u, da bi krivotvorili moj rukopis. Nenad Milić je preko Odeljenja za falsifikate kasnije te tekstove dao na veštačenje prof. dr Živojinu Aleksiću. Ti falsifikovani papiri poslužili su Gloriji Marković, Nenadu Miliću i Vladimiru Popoviću da podignu krivičnu prijavu protiv mene tvrdeći da im ja pretim i da su im životi ugroženi.”
Pavković piše i da je njegovoj bivšoj supruzi Gloriji njen novi izabranik Nenad Milić, navodno, omogućio “15.08.2003. godine u 13 časova” da “bez kontrole prođe carinsku službu aerodroma, prilikom povratka iz Turske, Antalije. Tom prilikom na izlazu iz aerodroma Gloriju Marković je čekalo vozilo MUP-a, tamno zeleni audi 8, BG 01-15, u kome su pored vozača bila i 2 pratioca, verovatno iz MUP-a.”
U nastavku svog pisma Pavković optužuje svog “konkurenta” Nenada Milića da je, “koristeći svoj službeni položaj, uz pomoć Vladimira Popovića Bebe i Čedomira Jovanovića više puta pomagao Glorijinom ocu Draganu i bratu Dejanu Sotirovu. I Dragan i Dejan, zajedno sa Glorijom, umešani su u nedozvoljene radnje oko nabavke stanova u Francuskoj 38 i Sredačkoj 10. Bratu Glorije Marković Dejanu Sotirovu ova trojica su pomagala i oko odugovlačenja sudskog spora koji se vodi oko razvoda braka sa Dejanovom suprugom i zbog otmice maloletnog deteta iz Zagreba. Postoje svedoci da su Beba Popović sa Čedom Jovanovićem intervenisali u Prvom opštinskom sudu i pretili sudijama da se sa tim sudskim procesom odugovlači. Sam Dejan Sotirov svojoj supruzi sa kojom vodi brakorazvodnu parnicu izjavio je ‘Znaš li ti da je Glorija u vezi sa Bebom i Milićem, i bolje bi ti bilo da se ne kačiš sa njom.’ Nenad Sotirov (verovatno greška – Dejan,prim. N.V.) od Nenada Milića dobio je sirenu MUP-a za privatni auto svoje prijateljice (audi A4), što ovaj maksimalno zloupotrebljava.”
Podsećanja radi, Dejan Sotirov, nekadašnji funkcioner JUL-a a kasnije generalni sekretar
Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, u dva je navrata posle 5. oktobra dospeo u žižu javnosti; krajem 2002. godine, u jeku svoje brakorazvodne parnice, kad se sukobio sa JUKOM-om i Biljanom Kovačević-Vučo koji su zastupali njegovu suprugu, i nekoliko meseci kasnije, krajem jula 2003. godine, kada je otkriveno da je sa ministarkom saobraćaja Marijom Rašetom-Vukosavljević osnovao privatno preduzeće.
Konačno, požalio se Nebojša Pavković u pismu napisanom pre godinu dana i na pretnje koje su mu upućivane, stavljajući u taj kontekst i to što je “Vladimir Popović Beba bez ikakvog osnova preko advokata Caneta Subotića pokrenuo krivičnu prijavu protiv mene o navodnim pretnjama koje upućujem njemu, Nenadu Miliću, Čedi Jovanoviću i Miši Grofu.
Glorija Marković mi vrlo često upućuje pretnje pozivajući se na Nenada Milića i ljude iz MUP-a ‘da sam gotov, da će ona narediti MUP-u da me uhapse, da će narediti da me pošalju u Hag’. S obzirom da znam da mi MUP prisluškuje sve telefone, predlažem da se preslušaju sve trake.”
Na kraju svog dugačkog pisma Nebojša Pavković vojnički odsečno tvrdi: “Ja raspolažem podacima i dokazima koji su navedeni u ovom tekstu, a takođe poznajem i mnogo ljudi u MUP-u koji znaju za sve zloupotrebe koje su navedene.” Koliko je poznato, međutim, od podataka i dokaza nije ispalo ništa, do ove zabave za dokonu (sirotinju) raju.
