Sudijska ikebana

Zoran Petrović je u svetskim razmerama priznat i naš najuspešniji delilac fudbalske pravde i jedini sudija koji je profesionalno iz Evrope, dve godine, sudio utakmice “Yej lige” u Japanu, sa iskustvom sa dva svetska šampionata 1986. u Meksiku i 1990. u Italiji.

Ko su fudbalske sudije, iz kog miljea oni potiču, da li su pravične, da li poznaju pravila ove igre, koliko utiču da “veliki” postanu šampioni i da li postoji fudbalska mafija, za NIN govori Zoran Petrović.

Učestala su prozivanja sudija u šampionatu Srbije i Crne Gore. Uglavnom to čine predstavnici i fudbaleri “Crvene zvezde” i “Partizana”.

- To se događa od kada se fudbal igra na ovim prostorima. Mislim i na bivšu SFRJ. Iz iskustva znam da su klubovi “Zvezda” i splitski “Hajduk” bili zaštićeni kao panda medvedi. Ponekada su im se pridruživali zagrebački “Dinamo”, “Sarajevo” ili “Željezničar” kao i “Partizan”. Značajno je bilo da te “prozivke” nisu bile karakteristične za jesenji deo šampionata. Prigovori i histerija bi zavladali kada bi se približavao kraj šampionata. Dakako, sudije nazivaju mafijašima.

Postoji li fudbalska mafija kod nas?

- Teško je to reći bez argumenata. Osim što čitamo i slušamo komentare o tome. Uglavnom su oni kafanski. Više je reči o nagađanjima i novinarskim insinuacijama i svakojakim opservacijama. Naravno da u svakom poslu, velikom biznisu kakav je fudbal, pa i u ovom našem siromašnom, nađe se kvalitetna podloga za takva razmišljanja. Sigurno da postoji prostor i za fudbalsku mafiju, ili kako želite da je nazovete. Postoje ljudi koji imaju interesa da izvuku novac. Ali, takvi ne vode računa samo o novcu i fudbalu. Qudi raznih biznisa su poodavno zaorali u čitavom fudbalskom svetu. Kod nas je to tek u začetku.

Ubijen je generalni sekretar FSSCG Branko-Bata Bulatović. U svetskim razmerama to se nije dogodilo...

- Takvog slučaja se zaista ne sećam. Jedan sam od mnogih koji su bili na razgovoru u MUP-u. Valjda i zbog činjenice da se kancelarija sudijske organizacije nalazi na istom spratu. Nisam mogao mnogo da pomognem. Mislim da ubistvo Bate Bulatovića ima najmanje veze sa fudbalom.

Govorilo se da je Bulatović bio “siva eminencija” FSSCG?- Može se tako nešto reći. Sve što se dešavalo oko reprezentacije i transfera igrača u inostrane klubove, na neki način, bilo je pod “jurisdikcijom” Bulatovića.

Ko vodi našu sudijsku fudbalsku organizaciju?

- Sudiju predstavlja jedan čovek. Komesar! Branimir Babarogić, bivši fudbaler “Crvene zvezde” i internacionalni sudija, koji sve radi na nivou Prve i Druge savezne lige. On određuje posmatrače (kontrolore) koji ocenjuju suđenje, odnosno tok događanja na terenu za vreme igre. On takođe ima svoje mesto u Izvršnom odboru FSSCG. Tako, je u svakoj državi koja je članica Svetske fudbalske federacije (FIFA) ili Evropske fudbalske unije (UEFA).

Kako se postaje fudbalski sudija?

- Putem ispita i kurseva koje organizuje naša komisija.

Postoji li određena škola iz koje se regrutuju fudbalske sudije?

- Ne! Mi pokušavamo da kroz Višu fudbalsku školu (za trenere) ugradimo i mesto za buduće sudije. Međutim, tu se nije daleko odmaklo. Jer, ne postoje, kako bih rekao, materijalni uslovi, da se naše sudije ovim poslom bave profesionalno. Onaj koji je završio visoke škole u nekoj struci, nema potrebe da se bavi fudbalskim suđenjem, da završava nekakve više fudbalske škole. Zamislite da neki klub bude razočaran ili ljut zbog ovakvog ili onakvog suđenja i onda ovaj dobije otkaz. Gde da se zaposli?

Koji je onda to profil ljudi koji se bave fudbalskim suđenjem?

- Naš glavni izbor regrutovanja sudija činimo među bivšim igračima, što je i normalno. Međutim, mnoge stvari proteklih šezdeset godina su se promenile. Starost za fudbalskog sudiju je ograničena na 45 godina. Ako neko danas igra fudbal do, recimo, trideset i neke godine, njemu preostaje malo vremena da se bavi suđenjem. Biramo ih među starijim punoletnicima, kada neko od njih zbog drugih razloga napusti fudbal, a poznaje ovu igru. Može da počne sa školovanjem i sa 16 godina ili da je igrao fudbal u amaterskoj konkurenciji.

Uz sve školske diplome vi ste ipak dve godine bili profesionalni fudbalski sudija.

- To vam je kao i u glumi ili pesmi. Ili si sjajan glumac ili odličan sluhista. To je prirodan dar. Talenat. Za fudbalsku igru nije potrebno visoko obrazovanje. Treba fudbalska pravila primenjivati u samoj igri, a ne onako kako je zapisano na papiru.

Koliko, zaista, fudbalski sudija može da zaradi novca sudeći naše “kvalitetne” lige?

- Može da zaradi više od naše prosečne plate. Ali, ne svi. Kod nas ima, možda, dvojica-trojica sudija koji zarade, recimo, šest stotina evra. U Evropi je to mizerna suma, ako kažem da Pjerluiđi Kolina ima taksu od 5 000 evra. Dakako, po utakmici i sve što uz to ide – vrhunski hotelski smeštaj, avionski prevoz...

Ispada da su naše sudije primorane da prime “mito”.

- Ma ne! Nemaju naši klubovi novaca. Možda pokoji poklon, ali sa smešnom vrednošću.

Ko onda namešta utakmice?

- E, to je već lako objašnjivo. Mogu da se dogovore klubovi između sebe. Kao i igrači, zavisno od položaja na tabeli.

Zašto nema više naših sudija na listama FIFA i EUFA?

- Drugačija su vremena, ali i pozicije naših klubova u Evropi. Naš je fudbal u jadnom stanju. Nema publike, a time i ambijenta. Naše sudije ne poznaju strane jezike i kako onda da sude internacionalne utakmice.