Kalipari, Buš i Berluskoni

Oficir italijanske obaveštajne službe Nikola Kalipari, koga su 9. marta u blizini Bagdada ubili američki vojnici kad je požrtvovano spasavao od iračkih otmičara novinarku Đulijanu Zgrenu, umalo posthumno nije zavadio dva stara prijatelja, DŽordža Buša i Silvija Berluskonija. Glavni razlog: dijametralno suprotni izveštaji američke komande u Iraku i italijanske vlade o njegovoj smrti.

Ali, umešala se politika, pa je Kalipari još jednom, posthumno, žrtvovan: za prigušivanje antiamerikanizma u italijanskoj javnosti, koja zahteva povlačenje trupa iz Iraka, i za očuvanje dobrih odnosa između Amerike i Italije.

U izveštaju američke komande u Iraku ne okrivljuju se vojnici koji su ubili Kaliparija, nego se odgovornost prebacuje na stranu italijanskog vozača, takođe obaveštajca, koji je vozio automobil sa Kaliparijem i Zgrenom na bagdadski aerodrom. Kalipari je upravo bio preuzeo italijansku novinarku od otmičara i nameravao je da je hitno prebaci avionom u Rim.

Automobil je po mrklom mraku – bilo je već blizu devet sati uveče – jurio brzinom od oko 80 kilometara prema američkom kontrolnom punktu na putu za aerodrom i nije se ni zaustavljao ni smanjivao brzinu, uprkos upozorenjima preko megafona i pucnjevima u vazduh, kaže se u američkom izveštaju. Marinci su morali da pucaju u motor da bi zaustavili vozilo i tom prilikom su smrtno ranili Kaliparija, koji je potom ubrzo izdahnuo, i ranili novinarku. Italijanski vozač je izjavio američkoj vojnoj istrazi da je, kad je čuo prve pucnje, “u panici ubrzao vožnju da bi što pre stigao na aerodrom”. Američki vojnici su “postupili po propisima”, tvrdi se u dokumentu. Ali, priznaje se da oni “nisu imali iskustva u izdavanju operativnih naređenja i u borbenom praćenju snaga bezbednosti prilikom izvršavanja misija blokiranja”.

Bilo šta da ovo poslednje znači, italijanska istraga se usmerila upravo na manjkavosti u obezbeđenju američkog punkta. “Verovatno je da su stanje napetosti, uslovljeno vremenom, okolnostima i mestom, kao i izvesno neiskustvo i stres mogli navesti neke vojnike na instinktivne i slabo kontrolisane reakcije” – kaže se u izveštaju italijanske vlade. “S druge strane, odsustvo formalnih referenci na jasne propise, koji su mogli i morali biti primenjeni, ukazuje na problematičnu preciznost, nadležnost i težinu individualne odgovornosti.”

Uz ove uvijene optužbe, u italijanskoj verziji se još kaže da je izostalo upozorenje unakrsnim reflektorima, da na drumu nije bilo žičane prepreke, da nije tačno da je brzina automobila bila 80 kilometara, nego upola manja, i da su – što je najgore – posle udesa bili brzo uklonjeni svi tragovi, uključujući i automobil i stražarski dnevnik, “što je onemogućilo donošenje objektivnih zaključaka”. Najzad, javnost je obaveštena da komandantu italijanskog korpusa u Bagdadu nije bilo dozvoljeno da odmah poseti mesto udesa, kao da se ne radi o savezniku.

Posle objavljivanja ovog izveštaja, u italijanskom parlamentu su se čule otvorene tvrdnje, među kojima je i ocena Berluskonijevog ministra Roberta Kalderolija, da Amerikanci “lažu”. Senator Đulio Andreoti, koji je, inače, sedam puta bio premijer, tražio je da se, u narednih šest meseci, preispita cena učešća italijanskih trupa u Iraku. Opozicioni lider Pjero Fasino izjavio je da SAD treba da se zvanično izvini Italiji. Ministar spoljnih poslova Đanfranko Fini zahtevao je da SAD “identifikuju i kazne odgovorne”. Sam Berluskoni je smatrao da je neophodno “iskreno i recipročno priznanje odgovornosti”.

U javnosti su učestali zahtevi da vlada povuče 3 000 italijanskih vojnika iz Iraka. A Đulijana Zgrena je dolila ulje na vatru svojim tvrdnjama da su američki vojnici namerno pucali u italijanski automobil i da je Kalipari poginuo u nastojanju da svojim telom zaštiti nju.

Napetost je rasla pred donošenje odluke u parlamentu, pa je Buš nazvao Berluskonija. Izrazio je još jednom svoje saučešće, nazvao Kaliparija “herojskim službenikom Italije i cenjenim prijateljem SAD” i zamolio da se ne donosi odluka o povlačenju trupa.

Posle toga je Berluskoni, pazeći da ne ozlojedi Buša, ali ni deprimirane i ponižene sunarodnike, napravio jedan od svojih čuvenih iznenadnih zaokreta. Bušu je poručio da je njihovo prijateljstvo “prošlo i kroz teže testove od ovoga”, a Italijanima ponudio utehu: američka komanda u Iraku odlučila je da, posle incidenta, promeni propise, “a ako se to čini, onda se implicitno priznaje da prethodni propisi nisu funkcionisali”.

Romano Prodi, koji se iz Evropske komisije vratio na italijansku političku scenu, bio je prinuđen da prizna da ni povređeni ponos nacije ne može da obori Berluskonija. Rekao je: “Taj čovek ima sedam života, kao mačka.”