Rafinerije na prodaju

Mi tako volimo da uvek iznova citiramo slovenački model pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom: odemo tamo i pristanemo na sve što oni traže, kad se vratimo kući radimo po svome. I srpski ministar finansija ne krije kako misli da Srbiji ove godine i na ovom stepenu razvoja ne treba buyetski suficit, ali sila, odnosno 700 miliona duga Pariskom klubu, boga ne moli.

Što je isposlovano prošlomesečnim boravkom naše delegacije u Vašingtonu, isposlovano je, misija MMF-a koja je od 5. maja do četvrtka 12. maja boravila u Beogradu, imala je skromna ovlašćenja da usaglasi ostvarenje u Vašingtonu već utvrđenih ciljeva. Tako su se Srbija i Međunarodni monetarni fond usaglasili da se njihov trogodišnji aranžman sa sredine maja produži do poslednjeg dana decembra, a da Srbija za to vreme –štedi. Naplata poreskih prihoda u prva tri meseca ove godine je impozantna. Prema podacima Republičke uprave za javna plaćanja, ukupni prihodi za javnu potrošnju iznosili su 178,7 milijardi dinara ili za 34,5 nominalno više nego u istom periodu prošle godine. Samo je naplatom PDV-a ostvaren prihod od 33,3 milijarde dinara, što je za 74,4 odsto više nego što je u istom periodu prošle godine naplaćeno od jednofaznog poreza na promet. Ipak, država Srbija će morati da smanji rashodnu stranu buyeta, a da ostane pri postojećoj prihodnoj strani ili je čak poveća. Pa će srpski ministar finansija Mlađan Dinkić na kraju godine buyetsku kasu zaključiti sa suficitom, dakle viškom sredstava. Stvar je metodologije obračuna: po MMF-u taj suficit će iznositi 26 milijarde dinara, po Dinkiću 3,2 milijardi. Razlika potiče iz činjenice da MMF u rashode ne računa otplatu glavnice dugova. I mi se spremamo da ovu metodologiju menjamo. MMF, recimo, isplate stare devizne štednje ne računa u trošak. A sad nešto za najglasnijeg kritičara srpske poreske politike (istovremeni udar fiskalnih kasa, PDV-a i strogoće u poreskoj praksi), Zorana Drakulića: MMF se ne slaže da se na bazi ovog suficita smanje porezi nego višak para upućuje na led, odnosno na poseban račun u Narodnoj banci Srbije. Čime se to pravda: privreda je još pretežno u društvenom vlasništvu, poreska relaksacija ne bi bila usmerena u proizvodnju nego u plate odnosno potrošnju, što bi poznatim kanalima dalje opteretilo spoljnotrgovinski i tekući platni bilans.

PRIVATIZACIJA: Naša strana se zalagala za to da u savladavanju ogromnog spoljnotrgovinskog (7,438 milijardi dolara) i platnog deficita (oko 3,5 milijarde dolara) prošle godine, težište bude na strukturnim promenama privrede kao bezbolnijem načinu od daljih fiskalnih i monetarnih stezanja. Tako će restrukturiranje, posebno javnih preduzeća, biti “strašno ubrzano”. Mada su tokom prva tri meseca ove godine ostvareni prihodi od privatizacije veći od 3,5 milijarde dinara, MMF nije zadovoljan, To mora brže. Mada je dilema - da li je NIS skuplji ako se prodaje kao celina ili dekomponova na delove - ostala.

Dogovoreno je da se do kraja godine raspiše tender za privatizaciju dela NIS-a – tačnije uljnih rafinerija. Da će ovu vest izgleda poslednja saznati naša javnost, svedoči i činjenica da se potencijalni učesnici u privatizaciji – bez obzira na metod – naše nacionalne naftne industrije već javljaju na prozivku. Pored već navedenih Lukoila, Šela, Britiš petroleuma, u sredu se medijima legitimisala i holandska kompanija Bateman

International B.V. Zanimljivo da Srbija još nema strategiju privatizacije osnovne delatnosti u NIS-u i EPS-u, a da članice vlade liberalnijeg ekonomskog svetonazora (G17 plus) smatraju da je i strategija privatizacije sporednih delatnosti neambiciozna, a da se sa procenama ministra za energetiku Radomira Naumova da osnovne delatnosti EPS-a ne bi trebalo da budu privatizovane pre 2010. godine ne slažu. Ipak, privatizacija rafinerija je izgleda dogovorena, a kako javna preduzeća, bar na republičkom nivou, poseduju i impozantan broj hotela, narednih se meseci može očekivati prava lavina hotelskih prodaja. Dogovoren je i akcioni plan za Rudarsko-topioničarski basen Bor. A spisak društvenih preduzeća koja do kraja godine moraju biti izneta na prodaju – ogroman je.

INFLACIJA: Izgleda da su naši, bar tako tvrde, uspeli da se izbore da visina inflacije ne bude apsolutni prioritet u upravo završenim razgovorima sa MMF-om. Ili, kako je rekao Stojan Stamenković, i sam kao stručnjak učesnik u razgovorima: “Ne bi se po svaku cenu trebalo fokusirati na inflaciju kao glavni cilj ekonomske politike, jer to bi bilo klanje vola radi jedne šnicle, sa teškim dugoročnim posledicama.” Ili, kako kaže statističar Miladin Kovačević: “Ta famozna granica od 10 odsto više je proklamovana granica nego što predstavlja neku meru sa aspekta makroekonomske održivosti.” Mada ekonomisti smatraju da je to iluzija, ostalo se pri projektovanoj inflaciji od 9,7 odsto na ovogodišnjem nivou. Taj cilj sigurno neće biti ostvaren jer dosad su cene već porasle 5,9 odsto, a da bi bilo kako je planirano sad bi trebalo da rastu samo 0,4 odsto mesečno. Ali MMF, navodno, nije mnogo zatezao oko toga – važno je da stopa inflacije pada. A pada.

Prvi put, saznaje NIN, nije bilo reči o ceni struje. To je ostavljeno nama da odlučimo, kada će i koliko poskupeti. U Ministarstvu finansija odlučno odbijaju prigovore da se cene energenata drže na niskom nivou kako bi dve kompanije bile obezvređene pred privatizaciju. Tamo se, kad je EPS u pitanju, pozivaju na stručnjake Svetske banke koji, navodno, tvrde da su akumulacije zbog ovogodišnjih kiša tolike da bi EPS mogao ići i sa nižim povećanjem cene od 9 odsto. A što se NIS-a tiče, njemu se naročito prigovara na neracionalnom trošenju. Sem toga, Ministarstvu finansija još nisu dostavili strukturu rafinerijske cene, a traži im se već godinu dana. Da li nešto kriju?

Umesto na inflaciju, pregovori su fokusirani na spoljnotrgovinski deficit i nešto manje na platni deficit. Mada su oba ova makroekonomska pokazatelja početkom ove godine doživela bolje dane, MMF smatra da bi trebalo sačekati da se vidi koliko je njihovo smanjenje u odnosu na isti period prošle godine rezultat špekulacija sa uvozom, proizvodnjom i izvozom izazvanih kako bi se bar neko vreme izbegao PDV, a koliko trajna tendencija. Na osnovu korigovanih pokazatelja iz prvih meseci ove godine, stručnjaci Ekonomskog instituta izračunali su kao sasvim realno da deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom ove godine u odnosu na prošlu bude manji za oko devet odsto.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA: Smanjenje nezaposlenosti je proklamovani prioritetni cilj Vlade Srbije, a uz dogovoreni buyetski suficit i održavanje, pa i zaoštravanje postojeće fiskalne i monetarne politike neće ga biti lako ostvariti. Umesto biće ga teško ostvariti, naši ministri više vole da kažu neće ga biti lako ostvariti. Ono što su nama prioriteti očito nisu MMF-u. Pa nas pored nezaposlenosti brine i činjenica da je “u prvom kvartalu 2005. godine industrijska proizvodnja oštro redukovana”. Činjenica je da je deo proizvodnje koji bi inače bio obavljen u prvim mesecima ove godine, opet zbog PDV-a, premešten u poslednja dva meseca prošle godine. “Nije u pitanju recesija, ali došlo je do osetne redukcije dinamike proizvodnje” i zbog ogromnog porasta poreskih prihoda koji su “apsorbovali veliki deo dinarske likvidnosti”, kažu u Ekonomskom institutu. I prognoziraju ovogodišnji rast industrijske proizvodnje po stopi od 1.5 do 3.5% što je mnogo manje od prošlogodišnjih, PDV-om korigovanih, 6.3%. Vlada Srbije i MMF očekuju godišnji rast između 4 i 5%.

MMF i mi 55 godina ljubavi i mržnje Bivša SFRJ je jedan od osnivača Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, MMF je SFRJ odobrio 12 stand-by aranžmana. Naša tadašnja država je sa tom međunarodnom finansijskom organizacijom najintenzivnije sarađivala između 1980. i 1991. godine. U tom periodu je SFRJ odobreno sedam stand-by aranžmana u ukupnom iznosu od 3,5 milijarde specijalnih prava vučenja. Iskorišćene su 2,7 milijarde. Prvi finansijski aranžman sa MMF-om tadašnja Jugoslavija je zaključila 1949. godine, a poslednji u iznosu od 469 miliona specijalnih prava vučenja 16. marta 1990. godine. Odbor izvršnih direktora MMF-a 14. decembra 1992. godine konstatovao je da je SFRJ prestala da postoji, pa je prestalo i njeno članstvo u MMF-u. Da je SRJ ispunila uslove za članstvo u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji, Odbor njenih direktora odlučio je 20. decembra 2000. godine. Odluka je imala retroaktivno dejstvo od 14. decembra 1992. Istog dana SRJ je odobreno 116,9 miliona specijalnih prava vučenja u okviru “hitne postkonfliktne pomoći” kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SRJ. Sadašnja kvota SCG u MMF-u iznosi 467,7 miliona specijalnih prava vučenja. Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je 11. juna 2001. godine SRJ stand–by kredit od 200 miliona specijalnih prava vučenja (249 miliona dolara) kao podršku tim aranžmanom utvrđenom ekonomskom programu. A 13. maja 2002. godine SRJ je odobren trogodišnji finansijski aranžman za produženo finansiranje u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 829 miliona dolara). Ova sredstva se povlače u 13 tranši i za njihovo povlačenje je vezan dogovoreni otpis duga SRJ Pariskom klubu država poverilaca. Povlačenje tranši vezano je za kvartalne revizije sprovođenja ekonomskog programa i strukturnih reformi. Od ovog iznosa SCG nije povukla još 290 miliona dolara.