Maestro u “Pioniru”

Signor Pavarotti se vraća u Beograd? Kaže da nas nikada nije zaboravio i da još pamti svoj prvi “šuškavac”, koji je pazario u komisionu na uglu Nušićeve i Majke Jevrosime. Vrlo je “‘epi” što će ponovo da nas vidi. Sad, pitanje je šta i koga će Lučano zateći u varoši? Od onda smo se više puta tranzicionisali i pretumbavali. Ima nas viška, a u stvari nas nema.

Zato će kabasti izvođač vokalnih radova, za svaki slučaj da priveže pionirsku maramu. Kad već niste zakrpili onu šupu na Novom Beogradu.

Sumnjam da će signor Pavarotti-ju smetati nastup u sportskoj hali; pevao je on i na poljanama takođe “very hepi” i zadovoljan. U toj hali smo slušali “Weather Raport”. Kada je pokojni Pastorijus zapretio da ruinira halu svojim drive–om, profesor Gostuški se okrete Furdi i meni i zapanjeno će:

“Deco, jel’ čujete ovo?!”

Stajali smo u pozadini, na šank liniji i cevčili, iz plastičnih čaša, sto grama žestine.

Tu je Karlos Santana doveo “Earth, Wind and Fire”, “Zemlju, Vetar i Vodu”. Da ne pominjem sportiste koji su u znoju i uz pomoć pojačane ishrane (zimska salama i pašteta), osvajali medalje koje danas, nažalost, znače samo njihovoj užoj familiji.

Zato jedan savet gimnazistima i njihovim “savetnicima”:

Nemojte da nas brukate sutra kada se budete guzili u prvim redovima. Nema potrebe da se uvlačite u tesne smokinge i gušite kravatama “made in Shaner”. Opušteno i radno. Da, ona jedina pesma koju znate od signor Pavarotti-ja nije nikakvo klasično delo, već je napisao jedan ćora po imenu Lučio Dala, ikona italijanske nove kancone.

Mislim, doći će Pavarotti. Tolike godine čekamo Godoa, pravo je da nam zapadne makar Lučano! Ovo me podseća na doba kada su nas Branko Pešić i Jaša Rajter čašćavali Lou Armstrong-om, Dizzi-jem i “Harlem Globethrothers”–ima. Kada je Ray Charles igrao šah sa pokojnim Zubarom, Miles Davies upućavao opijum u hotelskoj sobi hotela “Slavija”, Mario del Monako ljuštio tablanet sa Josipom Brozom T. Belom maramicom se već brisao Veliki Satchmo na sajmištu, dok je Danny Barselona svirao solo. Beograd je štepovao gde danas fircaju. Meni se više sviđa onaj Lučanov kolega što liči na mladog Acu Grenyera, Domingo. Čovek igra mambo.

Kad sam već očešao priču o ukusima, preminula je Vida Pavlović. Pevač. Ostale su pesme njene. Dolazak maestra trebalo bi da bude injekcija popularnoj muzici. Možda bi Tijanić mogao da uglavi duet Pavarotija sa ambasadorom sopstvene volje Đokom Balaševićem? To bi bilo do jaja, što bi rekla bivša deca.

Čuju se pritužbe na izvoljevanje Pavarotijeve ekipe. Jok, iste uslove danas traži svaka šuša koja je zevala na Evrovizijskom poselu. Maestro je u pravu za basamke i toalet. Za klozet, evo rešenja: neka ozidaju omanji bunar u dvorištu dotične vile. Ako vlasnik dozvoli i ako se zna ko je vlasnik. Docnije rupčagu zatrpaju i postave spomen-obeležje u obliku violinskog ključa.

Neki cvile zbog cena ulaznica! Pa šta biste vi hteli, da maestro poteže toliki put da bi pevao stipendistima? Ovo je turneja “Medelin-Surčin-Šiljakovac”!

Jedna napomena: kada maestro počne da viče, to nije ništa lično, on vas i ne poznaje! Takav mu je stil. Možda za svaki slučaj da ponesete onu kiselu vodu i onaj šećer? Pa kada odvežete mokasine, može Pavaroti da izvlači visoko C do Vidovdana! Tada dolazi “Bijelo dugme”.

Ne sumnjam ja, ne daj bože, u Maestra. Siguran sam da će signor Pavarotti biti dostojan Beograda. Nevolja je u tome što će konzumenti iz prvih redova ostati sa nama.

Dušan Prelević