Najteži posao mog života

Aleksandar Tijanić, generalni
direktor RTS-a

Fotorobot d`elata tranzicije verovatno bi mnogima ličio na Aleksandra Tijanića. To bi najpre potvrdile kako žrtve njegovog kolumnističkog seciranja tako i mnogobrojni poštovaoci lika i dela ovog autora. Zar bi ga bilo teško zamisliti kako gromoglasno otpušta kolege – one koje je na sav glas grdio i kritikovao kada je dekretom vlade postavljen za direktora RTS-a? Stvarnost, po običaju, negira predrasude. Aleksandru Tijaniću, dok govori za NIN, glas skoro treperi opisujući atmosferu u RTS-u, javnom preduzeću koje stenje pod teretom obračuna sa tehnološkim viškom a na kojem insistira vlada pritisnuta međunarodnim zahtevima. Uostalom, već godinama unazad se zna da “otpuštanja slede”. I eto, neka su u toku:

“Ja sam za godinu dana od ukupno 8 000 radnika otpustio dvojicu ljudi zbog težih povreda radnih dužnosti. Rekao sam da ni jednog čoveka neću da pošaljem na kontejner dok se ne donese socijalni program, dok ne vidimo šta za ljude možemo da učinimo. Oko 3 500 ljudi biće stavljeno pod režim socijalnog programa – što se odnosi na stalno zaposlene, ili direktnog otkaza – što se odnosi na honorarce. Prvo smo potražili dobrovoljce – vlada je rekla da će dati 100 evra za svaku godinu staža, a to je malo. Mi smo rekli da ćemo uzeti kredit i dati još po 100 evra”, ističe Tijanić. Svestan je da je drama onih koji odlaze u stvari drama 12-15 hiljada ljudi u Srbiji, ako se uzmu u obzir i članovi porodica. Naš sagovornik kaže:

- Ovo je najteži posao mog života. To nije posao za normalne ljude. U kući je strašna atmosfera, nikome nije lako, samo da znate kakva pisma dobijam... U jednom se recimo kaže: “Ana je odličan đak osmog razreda a Darko je odličan đak trećeg razreda osnovne škole. Recite mi zašto njihovog oca tj. mene šaljete na ulicu i od čega ću da hranim Darka i Anu?” A da ne govorim o bolesnim, starijim, umornim, demotivisanim kolegama... Šta da im kažem, gde će ti ljudi naći posao. Mediji u Srbiji su predimenzionirani i ne mogu svi da opstanu na tržištu. Sve privatne televizije su dosad procentualno otpustile više ljudi od RTS-a. Tržište radi svoje... Ma šta radili, osim odluke o životu i smrti, vi ne možete da donesete težu odluku. Ali, bio bih razočaran da ljudi ne razumeju šta znači podela na one koji ostaju i one koji idu.

Kakva je saradnja sa sindikatima?

- Iako ratujemo, moram da istaknem veoma korektno držanje četiri reprezentativna sindikata koji su učestvovali u pravljenju kriterijuma, u donošenju teških odluka i argumentovano se izborili za povećanje otpremnine sa 100 na 200 evra kao i za neke kolege koji su se, dokazali su, neopravdano našli na spisku za otkaze.

Da li se držite redosleda poteza, da li poštujete proceduru?

- Prvo smo doneli kriterijume a sada se prave spiskovi. Mnogi šefovi na nižim nivoima, koji treba da naprave spiskove, nisu u stanju to da urade. Ja njih razumem. Dolaze na ivici suza nudeći ostavke. Taj posao je, međutim, poveren ljudima koji su ovde duže od mene. Predsednik komisije je Aleksandar Avramović koji u RTS-u radi preko 30 godina. Formirali smo Komisiju za žalbe. Prvo se krenulo od ocenjivanja ljudi. Iz administracije i pomoćnih službi treba da ode najviše ljudi a novinara, snimatelja i montažera najmanje. Na sreću, javilo se oko 700 dobrovoljaca... Tu je i problem honoraraca. Po zakonu, njih ne možemo da zadržimo a da otpustimo stalno zaposlene. A među njima je takvih bez kojih je nemoguće zamisliti naš program. Još uvek ne znam kako ćemo sve to da rešimo. Ovih dana imam sastanak sa premijerom, ministrom finansija, ministrom kulture i ministrom za kapitalne investicije, sastanak od kojeg očekujem da reši mnoge nedoumice. Ako dobijem njihovu podršku i uveravanja, nastojaću da RTS spasim od sigurnog kolapsa. Ako ne dobijem podršku, onda će morati da nađu nekog drugog za ovaj posao. Dakle, ako se ne preduzmu radikalni potezi u cilju opstanka RTS-a – ja neću biti čovek koji će da raznese RTS, neću pristati da po svaku cenu čuvam zgradu a da odstreljujem ljude.

Zvučite skoro očajno, da li je situacija baš toliko dramatična?

- Nama samo za plate na godišnjem nivou treba oko 24 miliona evra a bud`etska primanja su 27 miliona evra. Mi nemamo za vodu. Ja sam nasledio oko 20 miliona evra duga. Danas dugovi iznose oko 30 miliona. Pre tri godine vlada je smanjila bud`et za deset odsto, pa za 50 odsto a sada mi najavljuju da će sa rebalansom bud`eta na zahtev MMF-a da ga smanje još za polovinu. To znači da je Televizija praktično pred kolapsom. Finansijska kriza je ovog meseca (kada istraživanja pokazuju da smo najgledanija televizija) dostigla vrhunac. Država mora da mi kaže da li hoće da ima gledan, jak i moderan RTS ili neće.

Čini se da imate mnogo zamerki na vladu kada je reč o njenom odnosu prema RTS-u?

- Neko iz vlade je poslao na privatnu televiziju državnu lutriju. Gde je tu logika i zašto je

to neko uradio? Neko na druge privatne televizije šalje firme koje nose direktan profit u d`epove privatnih vlasnika televizija koje ne mogu da pruže ni delić onoga što može da im pruži nacionalna televizija sa svoja tri kanala i pet radio programa. Jasno je, dakle, da neko iz vlade kupuje politički mir sa tajkunima ili da neko ima finansijske aranžmane sa tajkunima pa im šalje direktan profit. Neko namerno radi na jačanju tri privatne televizije (Pink, BK, B92) na račun RTS-a.

Kada govorite o transformaciji, imate li u vidu medijsku kuću koja vam je uzor, čija iskustva smatrate dragocenim?

- Zemlja sa kojom u tom smislu treba da se poredimo je Hrvatska. Na Hrvatskoj televiziji danas radi oko 3 500 ljudi a uvedena je i pretplata. Zajedno sa marketingom, od kojeg je prihod oko 20 i nešto miliona, ukupno raspolažu sa 160 miliona evra godišnje. Mi sa dva puta više zaposlenih i sa dva puta više stanovnika imamo bud`et i marketing od 30 miliona evra. U Hrvatskoj je naplativost pretplate 90 i nešto procenata jer Hrvati shvataju važnost nacionalnog servisa i hoće da ga plate. Ja u Srbiji ne očekujem veću naplativost od 40 odsto ako se ne predvidi neka sankcija. A trebalo bi, jer ne možemo da prepustimo srpsku politiku i srpsko javno mnjenje interesu privatnih televizija.

Priča se da je EPS odbio da naplaćuje televizijsku pretplatu?

- Kažu da im je to komplikovano iako bi uzimali procenat za naplatu. Qudi kod nas još nisu svesni da javni servis treba da ima tretman kao školstvo i zdravstvo. Bez dobrog RTS-a nema normalne i evropske Srbije.

Mnogi su skeptični da RTS može da preraste u javni servis.

- Prvo su skočili izjednačavajući moj termin nacionalna televizija sa državnom, što je glupost. U tom slučaju bi Nacionalna štedionica verovatno bila državna štedionica. Kad kažem nacionalna podrazumevam da su tako obuhvaćeni svi koji žive na teritoriji Srbije. Samo tako je nacionalna a trudim se da deluje kao javni servis. Mi radimo sa nezavisnim produkcijskim grupama, uveli smo evropske programe, u Dnevniku imamo redovnu rubriku “Evropska posla” a počećemo i sa emitovanjem novog serijala iz radionice PGP “Mreža” “Evropski trend”... Trudimo se da maticu našeg gledališta držimo u proevropskom smeru, da na taj način pacifikujemo i pozivamo na građansku odgovornost. Zato sam siguran da je za Srbiju dragoceno da sačuva RTS.

Uprkos promeni, mi smo na udaru neki lobističkih grupa i nekih NV organizacija koje bi iz jednog udobnog plaćenog položaja da, mimo tržišta, pređu u nov udoban položaj, da kontrolišu RTS i druge medije i da se uspostave kao sudije i porota nove srpske medijske scene.