Šešelj nije bauk

Šešelj u Beogradu!

Ko još sme da se kladi da je ovo samo šala, kada se svakodnevno pokazuje da u svakoj zbilji ima onoliko šale. A šala se zbila na jednom koktelu u Hagu. Pijuckalo se, šalilo, podbadalo, začikivalo pa neki iz Tužilaštva Haškog tribunala ni pet ni šest nego preneraze naše pretnjom: “Nemojte da vam prepustimo da sudite Šešelja.” Kada su videli izraze lica naših, Hažani su shvatili da im je šala i više nego uspela.

Da šala može da postane zbilja, svedoči jedan domaći stalni posetilac Haškog tribunala. Ona priča kako mu je jednom Karla del Ponte rekla: “Ako vi ne želite da sarađujete, ili da od saradnje pravite političku igru, mogu i ja politički da igram pa da vam pošaljem Šešelja da mu vi sudite.”

U vrhu države, i Srbije i SCG, zvaničnici se kunu NIN-u da im niko nikada, pa ni Karla del Ponte, ni bilo ko drugi nije ni kao šalu ni kao pretnju pominjao preseljenje Šešeljevog suđenja u Beograd. Nije ni puštanje na privremenu slobodu. U vrhu SCG kažu da im je rečeno da će suđenje Šešelju početi najverovatnije u novembru.

Šala ili zbilja, tema “Šešelj u Beogradu” odmah je proizvela raspravu šta bi bilo kad bi bilo; dakle, kada bi ražalovani četnički vojvoda došao u Beograd.

Bilo bi mu zabranjeno bavljenje politikom i ako bi bio pušten na privremenu slobodu i ako bi bio prebačen da mu se sudi pred Specijalnim sudom za ratne zločine. U ovom drugom slučaju možda i ne bi video Beograd, već samo pritvorske jedinice zatvora u beogradskoj Bačvanskoj ulici.

To, naravno, ne znači da se on politikom ne bi bavio. Naprotiv, bio bi prisutniji nego što je iz Haga. Sve i da je u pritvoru, našlo bi se načina za njegovu manje ili više nesmetanu komunikaciju sa Tomislavom Nikolićem, Aleksandrom Vučićem, Majom Gojković...

Da li bi to dovelo do promene u političkom marketingu ovo troje radikala, ključno je pitanje priče “Šešelj u Beogradu”.

Gojkovićka je bila “Naša Maja”, Novosađanka pre nego radikalka. Vučić je pričao o korupciji, nije pominjao ugrožena ljudska prava Šešelja, a na završnom beogradskom mitingu Nikolić se setio granice Karlobag-Karlovac-Virovitica uz primetno mrgođenje generalnog sekretara. Novi model je uveo Nikolić još u jesen 2003. na predsedničkim izborima na kojima je slistio Dragoljuba Mićunovića i ponovio ga na parlamentarnim izborima decembra iste godine. U oba slučaja je samo na početku kampanje pomenuo Veliku Srbiju, a potom je pričao da bi on bio i otac i majka ne samo Srbima nego i Hrvatima, Mađarima, Muslimanima... Ništa od Šešeljevih pretnji, ništa od njegovog poganog jezika, ništa od njegovog pokazivanja mišića – pa su analitičari, plus novinari, zaključili da su radikali promenili imiy; nisu to više Šešeljevi radikali nego su Nikolićevi radikali. Bilo je u toj priči toliko sugestivnosti da je i Šešelj upitao Nikolića šta je tu istina (pogledajte intervju sa Nikolićem).

Na novo ruho radikala se toliko sviklo da su dva nedavna šešeljizma izazvala onoliko čuđenje: pokušaj davanja veštačkog disanja Republici Srpskoj Krajini i skup u “Sava” centru na kome su branjena prava pritvorenika Šešelja.

Horsku priču o novom ruhu radikala pratilo je i horsko ponavljanje da im je ono donelo dodatne poene, što će reći da bi im popularnost pala ako bi bilo više šešeljizama u njihovom prikazivanju javnosti. Sa Šešeljem su radikali bili na 600 hiljada glasova, sa Nikolićem su došli na 1 200 000 glasova. Znajući da se u takozvanom demokratskom bloku stalno premeću ove brojke, Nikolić kaže da na Šešeljevom povratku rade demokratski političari, naročito DS, verujući da bi tako i za desetak odsto bio srozan sadašnji broj simpatizera radikala. Ali, što bi se DS trudio oko toga ako bi – logična je pretpostavka –šešeljizacija SRS-a uterala nove glasače u krilo Vojislava Koštunice ili Bogoljuba Karića, a nikako u krilo Borisa Tadića.

Tome bi naročito doprinela kakva god svađa između Šešelja i njemu potčinjenih. Teško je verovati da bi na izborima nabildovanih sujeta Gojkovićka, Vučić i Nikolić išli u javni rat sa optuženikom, kao što se ne treba zaletati i tvrditi da bi on to učinio ne trepnuvši, ako bi mu se javilo da njegova više nije poslednja. Srđan Bogosavljević, direktor “Strateškog marketinga”, kaže da je među radikalima Nikolić popularniji od Šešelja o kome četiri odsto radikalskih simpatizera ima negativno mišljenje. Odmah uz njih su Vučić i Gojkovićka. Šešeljev boravak u Ševeningenu definitivno je utvrdio novoradikalsku trojku u liderskim ulogama toliko da i prosečan radikalski birač svakog od njih lako može da zamisli na mestu broj jedan. To je i upozorenje Šešelju da bi ga svaki javni obračun sa nekim od njih mnogo koštao.

Ali, razumno je i pitati zašto bi Šešelj išta radio na rušenju rejtinga svoje stranke ako bi i došao u Beograd. Zar mu nije bolje da ima jaku stranku, pa još ako može da je ugura u vlast, sreći nigde kraja...Šešeljev racio svakako ne bi tražio đavola, ali njegova autodestruktivnost je već pokazala da može da nadjača razum (vidite Šešeljevu predstavku Sekretarijatu Tribunala).

Sasvim bi drugačije izgledale stvari ako bi se Šešelju sudilo u Beogradu. E, tu bi se on proveo sjajno kao i ovdašnji mediji, tako da takozvana demokratska opozicija osim vađenja trnja iz tabana ne bi stigla da se bavi ni jednim jedinim poslom. Ako je Milorad Luković Ulemek zvani Cema, Šareni i Legija uspeo da uz asistenciju izvan zatvora napravi darmar od suđenja za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, šta bi tek vispreni Šešelj uspeo da napravi ...

Suđenje bi svakako pratio i neprijatan huk ovdašnje javnosti. Jedno je kada “našima” sudi neprijateljski, antisrpski, politički, ama ubij bože Haški tribunal. Od njega se i ne očekuje da išta drugo radi osim da kažnjava “naše”. Ali, kako bi cijuknula kada bi “naš” sud osu-dio “naše momke” što su “u naše ime” radili stvari s onu stranu čojstva. Zabavljeni trenutnim hitom “Dajte nama da sudimo”, političari iz takozvanog demokratskog bloka i ne vide u suđenju Šešelju u Beogradu bombu koja ih može razneti, iako svakodnevno pričaju kako nam je suds-tvo korumpirano i neprofesionalno i da bi čak 60 odsto sudija moralo da bude promenjeno. Ona pretnja Karle del Ponte pokazuje da je ona ukapirala. Zato i ne treba očekivati da će tom mukom kazniti one koji tako masovno i temeljno sa njom sarađuju.

I prognoza: Šešelj ostaje u Ševeningenu, možda mu suđenje u holandskoj prestonici počne u novembru. “A kakav je to sud, može da dobije i 10 i 20 i 30 godina, ali ispod 10 neće”, kaže jedan stalni ovdašnji posetilac Tribunala.

Pismo Vojislava ŠeŠelja Sekretarijatu HaŠkog tribunala Sve po spisku Obaveštavamo vas da sam ponovo zakazao posetu mog pravnog savetnika Aleksandra Vučića, ovog puta za 8, 9, 10. i 11. mart 2005, a vi možete opet da zabranite da me poseti, pa ponovo da pokažete koliki ste kriminalci i govna u ljudskom obliku. Ipak, kad-tad moraćete da mi omogućite posetu Aleksandra Vučića jer ja bez njega ne mogu pripremiti uvodni deo svoje odbrane, s obzirom da će Vučić, po mojim instrukcijama, montirati tročasovni dokumentarni film na osnovu video- materijala kojim raspolažem. Aleksandar Vučić ne dolazi da me poseti u svojstvu člana Srpske radikalne stranke, nego kao moj prihvaćeni pravni savetnik. Ja sam ga prihvatio kao svog pravnog savetnika, a vi, svi pripadnici Sekretarijata Haškog tribunala, možete samo da prihvatite da mi pušite kurac. Moji pravni savetnici nisu moji branioci i zato ne moraju da ispunjavaju pravničke uslove koji su predviđeni za branioce. Oni samo moraju da ispune one uslove koje im ja propišem, a vi samo dalje ometajte pripremu moje odbrane, pa ćete na kraju morati da pojedete sva govna koja ste israli. Jebaću vam majku svima, počevši od Hansa Holcijusa pa nadalje, uključujući i onu bitangu Tjarda van der Spula. (“Velika Srbija”)