I ko zna gde’

Srbi i kosovski Albanci konačno su se dogovorili oko nečega – premijeri Vojislav Koštunica i Bajram Kosumi će se sastati u naredne dve sedmice, mada su mesto i vreme sastanka još uvek sporni. U zagrevanju koje prati pripreme za taj susret, unapred proglašen istorijskim, Beograd je na međunarodnoj sceni zabeležio izvestan broj “pozitivnih brojanja” kao nagradu za mudru inicijativu, dok su se prištinski lideri neko vreme mučili odgovarajući na pitanja zapadnih diplomata zbog čega izbegavaju razgovore sa Srbijom – sa Koštunicom ili sa predsednikom Borisom Tadićem, svejedno.

Ipak do susreta, kako stvari trenutno stoje, neće doći 25. maja u Prizrenu, kako je predložio srpski premijer, već nedelju dana kasnije i “ko zna gde” – kako je objasnio Kosumijev portparol Daut Dauti, “zbog ranije utanačenih međunarodnih obaveza premijera Kosova”.

Mada bi takav razvoj situacije morao da predstavlja prilično opipljiv pokazatelj razvoja demokratija na Balkanu, zapadni analitičari predviđaju da bi popularnost vlade Bajrama Kosumija mogla zabeležiti izvestan pad, upravo zbog negativne kampanje koju će svakako pokušati da pokrenu njegovi politički protivnici. Najveći spor izazvaće svakako mesto održavanja susreta, pošto je Koštunica, u svom stilu, predložio Prizren – nekadašnju prestonicu srpske srednjovekovne države u najblistavijim danima vladavine kralja i cara Dušana Nemanjića.

“Premijer Kosumi je načelno pristao da se sastane sa Koštunicom i to će se dogoditi uskoro. Mi ćemo uputiti zvaničan predlog Beogradu, ali mora biti jasno da dvojica premijera na takvom sastanku neće razgovarati o suštinskim političkim pitanjima, već o tehničkim problemima. Najvažnija politička pitanja će biti rešavana unutar Kosova, pošto je Srbija u prošlosti pokazala da nema kapacitet da uspešno vlada Kosovom”, rekao je portparol kosovskog premijera.

Istovremeno, međunarodni zvaničnici, uključujući i čitav niz diplomata koji pripremaju teren za početak ozbiljnih pregovora između Beograda i Prištine, sa neskrivenim zadovoljstvom podržali su inicijativu srpskog premijera, naglašavajući da bi takav susret morao predstavljati prelomnu tačku u razvoju trenutno gotovo nepostojećih odnosa Srba i kosovskih Albanaca. Pred već izvestan početak pregovora o konačnom statusu pokrajine, sada već malo pomerenom za jesen, međunarodna zajednica će svakako insistirati na uspostavljanju komunikacije na najvišem nivou, koja bi rezultirala rešavanjem nekoliko takozvanih tehničkih problema, pre svega povratka izbeglica i preostalih nedoumica vezanih za oko 3000 nestalih Srba i Albanaca.

“Mi ćemo svakako nastojati da dve strane uverimo u neophodnost uspostavljanja komunikacije kako bi se rešili ti problemi pre jeseni. Takođe, mislim da je svima jasno da će odlaganje početka dijaloga u jednakoj meri odložiti i početak pregovora, što Albancima svakako ne ide u prilog, pre svega zbog obećanja njihovih lidera biračima, i pritiska javnosti koji je usledio”, rekao je za NIN jedan zapadni diplomata. Suštinski, najviši predstavnici Srba i kosovskih Albanaca sastaće se prvi put gotovo pet godina nakon pada režima Slobodana Miloševića i posle nekoliko neuspešnih pokušaja vlasti u Beogradu da uz pomoć međunarodne zajednice organizuju takve susrete. Istini za volju, krajem 2001. godine kosovski predsednik Ibrahima Rugova u poslednji čas je otkazao učešće svoje delegacije na sastanku sa predstavnicima vlasti u Beogradu koji je trebalo da se održi u Prolom Banji, izgovarajući se posledicama po unutrašnju stabilnost Kosova kakve bi takav susret mogao izazvati. Nakon toga, Koštunica, tada u svojstvu predsednika SR Jugoslavije i tadašnji premijer Zoran Đinđić u više su navrata bezuspešno pokušavali da privole prištinske kolege da pristanu na sastanke. Poslednju takvu, za sada neuspešnu, inicijativu pokrenuo je predsednik Tadić koji je u više navrata pozivao Rugovu da se sastanu “bilo gde i bilo kad”, ali bez jasnog odgovora iz Prištine.

Rugova, međutim, nije poslednjih meseci sedeo skrštenih ruku, već je uz pomoć tima međunarodnih eksperata izradio nacrt kosovskog ustava, koji će, kako je zamišljeno, biti “unilateralno usvojen” ukoliko Evropska unija, SAD i UN do kraja godine ne odgovore pozitivno na stremljenje albanskog naroda ka nezavisnosti Kosova. Kosumi je bio nešto fleksibilniji, te je međunarodnoj zajednici za isti zadatak dao rok do juna 2006. godine. “Ne znam da li će ustav biti gotov ove ili početkom sledeće godine, ali znam da do juna 2006. Kosovo neće biti ono što je danas”, rekao je Kosumi “Fajnenšel tajmsu”. U međuvremenu, međunarodna zajednica najavila je da će za potrebe predstojeće ocene ispunjavanja demokratskih standarda na Kosovu imenovati posebnog izvestioca, smatrajući da šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen “ionako ima pune ruke posla rešavanjem tekućih pitanja”, te da mu ozbiljna pomoć sa strane svakako ne bi bila na odmet. Kao najozbiljniji kandidat za taj položaj, pominje se norveški ambasador Kai Eide, dok će nakon te ocene, Ujedinjene nacije imenovati još jednog specijalnog predstavnika – ovaj put za rešavanje konačnog statusa pokrajine. U masi imena koja figuriraju kao potencijalni glavni pregovarači u tom procesu, jedan je unapred odustao – nekadašnji generalni sekretar NATO žordžRobertson, koji je odmah svima stavio do znanja da ga taj položaj ne zanima.

Vikinški Holivud “Stihovi su nastali mnogo ranije i odnosili su se na Miloševića. Ali u krajnjoj liniji, nije bitno da li oni vređaju Srbe ili Albance, bitno je da KFOR ne radi svoj posao” Dok je Norveška odmarala proslavljajući godišnjicu prvog nezavisnog ustava, njeni vojnici u sastavu KFOR-a uzburkali su celu ovdašnju javnost emitujući na Internet stranicama spot koji su u holivudskom maniru snimili na Kosovu. U ritmu hita Kokomo američke grupe Bič bojs, nazvavši se Šiptar bojsima, Norvežani su pred kamerama pevali “bacićemo bombe gde god se kriju srpski loši momci...” i dozivali Miloša Obilića sa “bedni kučkin sine”. Da estetski utisak bude jači, valjda, performans se odigravao na spomeniku. Ili će pre biti da momci iz daleke zemlje fjordova i glečera nisu ni znali po kome se penju. Iznenađujuće brzo svi poslanički klubovi u parlamentu i većina ovdašnjih političkih protivnika složili su se da na takvo mirovnjačko vređanje nacionalne istorije i osećaja treba diplomatski reagovati. Svi osim diplomatije. Dok su Norvežani, još u prazničnoj atmosferi, spremali strategiju, ni ovdašnji predsednik ni premijer, pa čak ni šef diplomatije na koga se računalo nisu se izjasnili o slučaju “Šiptar bojs”. Ministar spoljnih poslova je rekao da nema nikakav komentar, ali su zato obavezu da odgovore na pitanja pre njega osetili norveški zvaničnici. Glavni portparol tamošnjeg ministra odbrane Geir Anda kaže za NIN da su dotični vojnici u Norveškoj, suspendovani i istraga je u toku, te da će se rezultati istrage znati za nedelju dana. “Nadam se da taj događaj neće uticati na odnose između Srbije i Norveške i da će Norvežani i norveški vojnici biti i dalje dobrodošli u Srbiji,” kaže Anda. Ne mareći za nemar domaćih institucija, norveški ambasador u SCG Hans Ola Urstad nije časio časa da izjavi: “Duboko se izvinjavam svima koji su time povređeni. Zbog ovog nesrećnog događaja izražavam veliko žaljenje i iskreno se nadam da ovaj tužni incident neće ozbiljno narušiti dugotrajno i duboko prijateljstvo između Srbije i Crne Gore i Norveške.” NIN-ov sagovornik iz UNMIK-a i poznavalac KFOR-a “iznutra” kaže da vojnici koji prete da naruše tradicionalno dobre norveško-srpske veze nisu tvorci kompromitujućeg prepeva, te da nisu sedeli na Milošu Obiliću bili bi gotovo nedužni. “Stihovi su nastali mnogo ranije i odnosili su se na Miloševića. Ali u krajnjoj liniji, nije bitno da li oni vređaju Srbe ili Albance, bitno je da ne rade svoj posao.” Momčilo Trajković, lider SPOT-a iznenađen je postupkom vojnika, jer njegovo dosadašnje iskustvo pokazuje da su profesionalno obavljali svoj posao. “Ovaj eksces pokazuje, možda, i stanje unutar KFOR-a, jer samo vojnici koji nemaju šta da rade mogu tako da se ponašaju, a KFOR bi trebalo da ima pune ruke posla. Žao mi je što je došao od norveških vojnika, jer nam neprijateljstvo s njima nije potrebno. Wihovi su vojnici uvek imali interesovanje i razumevanje za stanje ovde. Diplomatija treba da reaguje i oni koji su to radili da se izvine, a nikako da se ovaj događaj stavlja u kontekst odnosa Srbije i Norveške. Niti ga treba koristiti za neprijateljstvo prema KFOR-u, jer on je naša jedina šansa ovde”, kaže Trajković, koji sumnja da iza dela Skandinavaca stoje lobiji i politički centri moći koji bi da utiču na odnos lokalnog stanovništva i mirovnih trupa. Dragana Perić