Na plavom moru

“Neuobičajeno visoke temperature za ovo doba godine” znak su kako smo na pragu nove letnje turističke sezone.

Agencije već uveliko nude egzotične aranžmane po smešno niskim cenama. Ili po tužno visokim cenama, već kako se uzme. Ali, teorijski gledano, uslovi su toliko povoljni da je sve više hrvatskih građana koji će ovog leta na sopstveno more otići posredstvom srpskih turističkih agencija.

S druge strane, Srbi se baš i ne otimaju za jadranski “paket aranžman”. Misle da tamo nisu (još) dobrodošli. Biće da su, na izvestan način, savršeno u pravu. Tako je, na ovim prostorima, stavljena velika tačka na fenomen letovanja (tzv. godišnjih odmora) kakav pamtimo iz socijalističkih vremena. Tada se u letnjim mesecima čitava Srbija selila na Jadransko more, gde su pojedinci dubljeg yepa iznajmljivali apartmane po elitnim hotelima sa čijih se prozora pružao lep pogled na auto-kamp u kome će, hraneći se ‘lebom i paradajzom, boraviti njihovi siromašniji sugrađani.

Niko se nije posebno žalio. Jer, mora, sunca i punjenih paprika od juče nikad dosta. No, ostaje ipak otvoreno pitanje da li je masovni turizam bio uslovljen jedino potrebom da se, nakon ispunjenja obaveza iz petogodišnjeg plana, telesne baterije napune novom energijom. Čisto sumnjam. Lično sam se sa mora, posle mesec-dva boravka, vraćao kući polumrtav. Upražnjavao sam razne letnje poroke. Osim onog koji je bio porok preduzimljivijih od mene. Naime, lepote Dubrovnika ili Rovinja su lepote Dubrovnika i Rovinja, ali je odlučujući faktor masovnog egzodusa sa rodne grude do Jadrana (preko Vinkovaca, gde su mnoga deca ostala siročići jer im se otac nije vratio sa stanične česme) bio je fenomen galeba. Nije to bio onaj galeb o kome je pevao Oliver Dragojević. O, ne, nikako!

Radilo se o šifri za lokalne nabildovane lepotane koji su, šprahe tuto lingve (plus govor prstima), osvajali švapske nesrećnice željne nečijeg zagrljaja. A posle – aufiderzen! Pa, ako mogu lokalci, valjda ćemo moći i mi iz metropola. Letovanje je, tako, zadobilo status udaranja reckica. More je, nema šta, mamilo na promiskuitetnost. Bilo je sportsko-erotska arena. To je privlačilo ne samo one koji, jer troše pravi briljantin za kosu, mogu konju da iščupaju rep. I čiča Gliša je imao dušu.

Sada je sa tim (privremeno?) svršeno. Da li mi je žao? Nisam više u godinama kada je vredno žaliti za bilo čime. Niti sam, u stara vremena, bio neki naročiti galeb. Možda ova sadašnja, novonastala situacija može izazvati nostalgična prisećanja kod nekih novih klinaca. Jedino što oni nemaju pojma o tome šta je more značilo. Otuda priče o morskim avanturama po mesečini, dok je u pozadini more-bilo-kao-ulje, tretiraju samo kao jednu od lagarija sopstvenih očeva ili ujaka. Opet, s druge strane, ako ćemo iskreno, nikada nisam imao posebnih sklonosti prema turističkim zabavama. Uglavnom sam putovao nekim poslom.

Iznenada mi se pruža prilika da donekle izmenim svoj stav u odnosu na tegobu letovanja. Baš zato što jeftinog letovanja u okruženju više nema. Niko više ne odlazi na more, u Dubrovnik ili Rovinj, sa tri kinte u yepu i samo sa kupaćim gaćicama, koje je, da uštedi na vremenu, navukao još kod kuće, gde će ih, kada se vrati, i skinuti.

Mada su, kako rekoh, cene dvonedeljnog boravka na udaljenim, egzotičnim destinacijama razumne, da ne kažem niske, putovanje u Tursku, Maroko, Grčku, Tunis i čak na Kubu, odnosno još dalje, ipak nešto košta, što nije baš bez ikakvog značaja po ovdašnje dekintirano stanovništvo. Hajde, međutim, da pretpostavimo kako, u krajnjoj liniji, to nije baš nerešiv problem. Kao – ima se, može se!

Blizu je pameti, avaj, da se niko neće trošiti tako što će sam otputovati daleko od kuće. A još je manje verovatno da će se na neizvestan put u nepoznato odlučiti s nadom kako će se tamo, negde daleko, ljubakati sa usamljenom Švabicom kojoj je svaka dijeta propala. Prosto: ako se već zadužuje da bi video Santorini, putovaće na to ostrvo u društvu lepše polovine. Povešće ženu ili devojku. Može da povede i drugaricu iz osnovne škole, ništa ne smeta. Ah, ta stara, zaboravljena romantična osećanja!

I evo rešenja enigme našeg doba: letovanje koje je nekad bilo jeftinije nego yabe, i koje je nudilo izvesnost brzih i kratkih erotskih zahvata, danas, kada nešto košta, i kada je dug put u nepoznato, radi u korist najdeficitarnije stvari pod kapom nebeskom. A to se, mislim, zove ljubav. I jako je oslabilo kao primarni međuljudski odnos. Uglavnom se obavlja telefonom, SMS porukama ili posredstvom Interneta. Ako je do ljubavi, ništa nije suviše skupo. Naprotiv. Stvar stoji isto kao i kod opojnih tekućina: jer, što je neki aperitiv skuplji, tim je jeftiniji u odnosu na zdravlje. Nema razloga da se po istom pravilu ne vladamo i u sentimentalnim priključenijima. Zna se da bez ljubavi nema pravog duševnog i telesnog zdravlja. Qubav je najskuplja reč.