Povratak žene bez pasoša

Ako je verovati advokatu Zdenku Tomanoviću – a Okružni sud mu je poverovao – Mira Marković će se već u septembru direktno iz zaborava i zemlje nedođije vratiti u zemlju Srbiju. A kada se pojavi, sa lisicama na rukama, trebalo bi da bude privedena na suđenje. Sudi joj se za “podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja”. Toliko.

Krenimo redom. Prema informaciji Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala iz vremena “Sablje”, Mira Marković odletela je iz Beograda u Moskvu 21. februara 2003. godine. Zatim je, u “Sablji”, ostala bez pasoša. Ovaj je deo priče zanimljiv: budući u inostranstvu, Markovićeva je jednom od svojih prijatelja/saradnika dala svoj pasoš da ga donese u Beograd radi viziranja. “Sablja”, Markovićeva se navodi kao jedan od inspiratora i nalogodavaca ubistva Ivana Stambolića. Prijatelj/saradnik, uzorni građanin, odlazi u policiju i prijavljuje da ima njen pasoš. Gde je pasoš? U udruženju “Sloboda”. Policija odlazi u “Slobodu” i zaplenjuje pasoš Mire Marković. Formalno, ona je bez ovog dokumenta i dan-danas.

Interpolova poternica za Mirom Marković raspisana je 14. aprila 2003. godine. To je učinio Okružni sud u Beogradu, zato što se bivša šefica JUL-a dva puta nije pojavila na suđenju za “podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja”. Prema navodima optužnice, nagovarala je bivšeg sekretara Vlade Srbije Živku-Cicu Knežević da nagovori Branislava Ivkovića da dodeli državni stan dadilji Marka juniora Miloševića, Iloni Pešić.

Da stvar bude sasvim jasna, ma koliko to zvučalo neshvatljivo: ova je optužba – “podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja” – i jedina koja tereti nekadašnju kolumnistkinju “Bazara” i prvu damu ove zemlje. Sve ostale priče, o njenoj upletenosti u otmicu i ubistvo Ivana Stambolića, ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, masakr na Ibarskoj magistrali, ostale su samo na nivou priča upotrebljivih s vremena na vreme za politička prepucavanja. Wenog imena nema ni na optužnici za ubistvo Ivana Stambolića, ni u slučaju “Ibarska magistrala”, dok ubistvo Slavka Ćuruvije, kao što nažalost znamo, još nije ni blizu epiloga pred sudom.

Baš zato što se formalno tereti samo za “podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja”, eksperti koje smo konsultovali napominju kako je poprilično neobično, čak i bez presedana, da se policije iz inostranstva pozovu u pomoć zbog potrage za nekim ko je optužen za jedno poprilično banalno krivično delo.

Jedno od objašnjenja, a navodimo ga zbog njegove originalnosti, u razgovoru za NIN ponudio je Milutin Mrkonjić, jedan od članova SPS-a i dalje bliskih porodici: “Potera za Mirom Marković raspisana je zbog Haškog tribunala, da bi se izvršio dodatni pritisak na Slobodana Miloševića.”

U svakom slučaju, od tog 14. aprila 2003. pa u naredne dve godine poternica za Mirom Marković bila je na snazi ali po njoj niko, izgleda, nije baš revnosno postupao. Ni Rusi, ali bogami ni naši. Svedoči o tome, uostalom, i izjava bivšeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića. On je posle posete Moskvi 24. aprila 2003. godine rekao da ruskim zvaničnicima nije spominjao slučaj Mire Marković, uprkos informacijama da je viđena u glavnom gradu Rusije, i uprkos tome što je međunarodna poternica u tom momentu bila i te kako sveža.

A sada, iznenada, stiže vest koja je mnoge razgnevila: međunarodna poternica po kojoj niko nije ni postupao, sada je povučena. Razmotrićemo, što hladnije glave, dva aspekta ove vesti; prvo, šta ovo povlačenje praktično znači, i, drugo, kako se to, uopšte, dogodilo.

Povlačenje poternice Interpola znači da je Mira Marković u inostranstvu slobodna kao ptica na grani. Ovo pod uslovom da se ona, nekako, ipak domogla svog “zarobljenog” pasoša, ili kojeg drugog, svejedno – videćemo to kada i ako se pojavi na nekom od naših graničnih prelaza.

E, sad, to što će se Mira Marković pojaviti kao slobodan građanin, ne znači da će takva i ostati kad zakorači u zemlju Srbiju. Određivanje pritvora, od strane istog Okružnog suda u Beogradu, i dalje je na snazi, što znači da joj sleduju lisice na ruke čim uđe u Srbiju, pa pravac sud.

Kako je ukinuta međunarodna poternica za Mirom Marković? Prema obaveštenju iz Nacionalnog centralnog biroa Interpola u Beogradu, njihovo je bilo samo da urade ono što im se kaže. “Ko je naredio da se poternica raspiše, naređuje i njeno ukidanje. Naše je samo da izvršimo taj nalog, baš kao i onaj prethodni.”

Poternicu je, u slučaju M. M, raspisao Okružni sud u Beogradu.

Ivana Ramić, portparol Okružnog suda, za NIN kaže da je advokat Zdenko Tomanović 14. aprila ove godine (simbolika – dvogodišnjica raspisivanja poternice – verovatno je nenamerna) podneo predlog da se ukine međunarodna poternica za Mirom Marković. Predsednik veća konsultuje nadležnog zamenika Okružnog javnog tužioca, koji se saglašava sa predlogom advokata Tomanovića. Već dan kasnije, 15. aprila, sud donosi odluku o povlačenju međunarodne poternice. Ovo, kako rekosmo, ne znači da je Miri Marković ukinut pritvor i da je ona oslobođena optužbe da je “podstrekivala na zloupotrebu službenog položaja”. Nije.

Izuzev svoje časne reči, advokat Tomanović nije ponudio druge garancije da će se Mira Marković pojaviti na sledećem ročištu, zakazanom za 15. septembar. Zvuči neobično, ali i takva mogućnost postoji u našem Zakoniku o krivičnom postupku, a Tomanović valjda zna šta radi. Uostalom, ako M. Marković ne dođe u Okružni sud 15. septembra, za njom će ponovo biti raspisana međunarodna poternica.

Da li je povlačenju međunarodne poternice prethodio politički dogovor? “Kurir” je tako nešto nanjušio još prošle nedelje, a ovakvu tezu sada podržavaju SPO, DS, Čeda Jovanović i Nenad Čanak...

Suština eventualnog političkog dogovora sastojala bi se u sledećem: Slobodan Milošević traži od SPS-a da nagovori DSS da se ukine međunarodna poternica za Mirom Marković. Zauzvrat, on (Milošević) neće raditi o glavi “odmetnutom” rukovodstvu SPS-a, zarad radikala. A SPS će nastaviti da podržava Koštuničinu vladu.

Ovakva varijanta zvuči logično, ali, znači li to i da je tačna? Posredan pokazatelj da je nekakvih razgovora bilo, možda može da se nađe u razlogu zbog koga je Okružno javno tužilaštvo prihvatilo predlog branioca Tomanovića.

Naime, na pitanje zbog čega su se saglasili, Lidija Komlen-Nikolić, nadležni zamenik okružnog javnog tužioca, NIN-u je odgovorila kratko: “Dobili smo obavezujuće uputstvo Republičkog javnog tužioca da to učinimo.”

Otkud republički tužilac, odjednom, u ovoj priči, ako je već sve išlo samo preko Okružnog suda koji njega, republičkog tužioca, nije o tome obavestio? Slobodan Janković, republički javni tužilac, nije odgovorio na ovo pitanje NIN-a.

S druge strane, nezvanično ali pouzdano smo obavešteni da je advokat Tomanović ovom organu više puta slao zahteve da se obustavi potera za Markovićevom. To, međutim, ne znači da dogovora nije bilo.

Nekakav, ponovo posredni signal, moglo bi da bude još nešto što je rekla portparol Okružnog suda Ivana Ramić. “Ne mogu da se setim”, odgovorila je na pitanje NIN-a da li je bilo slučajeva sličnih ovom Mire Marković. Dodala je i da je, u svakom slučaju, u interesu suda da se okrivljeni pojavi, što teško može da se ospori.

Ipak, da li je bilo političkog dogovora? Evo rezultata NIN-ovog raspitivanja među onima koji bi o tome trebalo da imaju neposrednih saznanja:

Portparol Okružnog suda Ivana Ramić: “Ne.”

Ministar pravde Zoran Stojković: “Nije bilo političkih nagodbi, ali ne želim ni sada, kao ni ranije, da komentarišem postupke koji su u toku, jer to može da se protumači kao pritisak na organe koji vode te postupke.”

Ivica Dačić, predsednik Glavnog odbora SPS-a: “To nije bilo predmet naših razgovora sa DSS-om. Mi se ne mešamo u rad pravosudnih organa. Inače, naš je principijelni stav, izrečen i na Odboru za bezbednost, da treba preispitati poternice i prijave pisane u vreme ‘Sablje’.”

Milutin Mrkonjić, SPS, ali blizak supružnicima Milošević-Marković: “Ja nikakav pritisak nisam vršio, a ne verujem ni da je rukovodstvo partije uslovilo podršku vladi povlačenjem međunarodne poternice za Mirom Marković.”

Dragan Hayi Antić, još jedan od prijatelja porodice: “Nije bilo nikakvog političkog dogovora, jer Slobodan Milošević nikada ne bi ušao u takav dogovor. Zašto? Zato što sa rukovodstvom SPS-a nema nikakav kontakt.” Hayi Antić dodao je i da se “raduje što će supružnici ponovo da se sretnu, u Hagu”.

Eto. Koje god od tvrdnji da su istinite, one da je politički dogovor prethodio povlačenju poternice ili one da nikakvog dogovora nije ni bilo, sve će zajedno postati nebitne ako se Mira Marković 15. septembra pojavi u Okružnom sudu. Biće tu da joj se sudi, a to je sudu i najvažnije, kako reče portparol Ivana Ramić. Time, međutim, neće biti odgonetnuto nešto mnogo značajnije: zašto Mira Marković od petog oktobra pa sve do danas – a promenile su se dosad tri vlade – nije optužena i za nešto teže od “nagovaranja Živke da nagovori Baneta”, ako već “svi” znamo “sve” o tome šta su “oni” radili? Znači li to da, zapravo, nije tačno ono što smo “znali” o “njima”? Ili će biti da je neko od “naših”, u međuvremenu, sklopio nekakav pakt sa “njima”, pa ih u sklopu tog pakta optužio samo za ovakav sitniš?

Uostalom, pokušajte da pronađete bilo kog od funkcionera one vlasti koji je osuđen za bilo koju od onolikih krađa i malverzacija. Nema takvih.