Bosanska posla

Inženjer Aleksandar Šukalo radi u preduzeću “Elektroprenos” u Banjaluci. Kako on piše, “u BiH postoje tri firme koje se bave prenosom električne energije... a sada se od njih pravi jedna koja će biti zajednička za cijelu BiH. Kolege iz Federacije uporno je nazivaju Elektroprijenos. Kakav bi bio pravilan naziv na srpskom jeziku ijekavskog izgovora? Da li je u bošnjačkom ili hrvatskom jeziku od glagola prenijeti moguće izvesti prijenos? Da li je u jeziku koji se koristio u SFRJ (srpskohrvatskom) postojao glagol prijenijeti?”

Odgovor na ovakva pitanja, uz dosta strpljenja, može se naći u Pravopisu, u tačkama 67c i 68. Osnovno pravilo je da posle grupe ”suglasnik + r” može doći “ije” tamo gde je u ekavskom “e” dugo, npr. vrijeme, brijeg, grijeh, drijemati; ako je kratko, onda i u ijekavskom ostaje „e”, npr. vremena, bregovi, grehota, dremljiv. Izuzetak predstavljaju imenice s prefiksom pr(ij)e- izvedene iz glagola. U nekima od njih, iako je “e” dugo, ono će ostati “e” i u ijekavskom, npr. prekid, premaz, prelet, pregled, jer su se imenice povele za glagolima prekinuti, premazati i tako dalje. U drugim rečima došlo je do podvajanja. Istočni, tj. srpski i crnogorski ijekavski govori kažu prevod, prepis, prelaz, prelom, pa tako i prenos, opet prema glagolima prevesti, prepisati itd. U Hrvatskoj, naprotiv, mada glagoli i tamo imaju samo pre- (“prijenijeti” ne kaže niko), za imenice je propisano “ije”: prijevod, prijepis, prijelaz, prijelom, prijenos. Nemam pri ruci Halilovićev “Bosanski pravopis”, ali sva je prilika da su se bošnjački jezikoslovci, ovde kao i u mnogim drugim pitanjima, priključili hrvatskoj varijanti.

U jednom kvizu na televiziji Radosav Kostić iz Toponice je čuo pitanje “Kog je roda imenica čovečina?” Takmičar je odgovorio “ženskog”, što je voditelj prihvatio, komentarišući “Da, TA čovečina”. Radosav kaže da mu se tu “nešto ne slaže”.

Autorima kviza moglo bi se zameriti što nisu precizirali na koju vrstu roda misle. Čovečina, kao i drugi augmentativi tipa muškarčina, volina, ljudeskara i sl., zaista je ženskog GRAMATIČKOG, ali muškog PRIRODNOG roda. Kod imenica kao sluga, čika, starešina i gramatički i prirodni rod je muški (Moj sluga me je poslušao), ali ženski gramatički rod ponovo se javlja u množini (Moje sluge su me poslušale).

Isti čitalac dodaje: “U razgovoru s kolegama s posla tvrdio sam (suprotno od mnogih) da imenice vrata, kola, leđa, usta i sl. pripadaju srednjem rodu. Da li sam u pravu?” Jeste. Imenice kao vrata su pluralia tantum, tj. imaju samo množinu, ali to je množina srednjeg roda, jer kažemo „Ova vrata su se otvorila”, a ne „Ovi vrata...” ili „Ove vrata su se otvorile”.

Imenica posao je, naravno, muškog roda, ali dobija množinu po srednjem rodu, posla, kad se upotrebljava u određenim afektivnim (gotovo uvek negativnim) izrazima: nisu tu čista posla, gledaj svoja posla i slično. Matičin rečnik beleži đavolja, bapska, ženska, ciganska, lovačka posla. Razumljivo je stoga negodovanje čitaoca Maksima G., koji piše: “Čudom sam se čudio kad sam nedavno primetio u dnevniku RTS-a segment naslovljen Evropska posla. Onda sam se setio da na EuroNews-u postoji, ili je postojao, segment naslovljen European Affairs – teme, događaji, dešavanja iz Evrope, ili jednostavno – vesti iz Evrope. Kad se to tako nesrećno, doslovno prevede, čini mi se da ne znači vesti, nego pre nešto što je tipično za Evropu. Zamislite kako bi zvučalo kad bi domaće teme ili domaće vesti bile naslovljene Srpska posla...”

Dejanu Grboviću iz Beograda zasmetala je jedna rečenica u uvodniku NIN-a broj 2834: “Koliko su nemarni prema svojim žrtvama, toliko ih se tiču i one koje su naneli drugima”. “Da li se žrtve nanose?” – pita on.

U rečnicima nalazimo primere za naneti štetu, naneti bol, ili ranu, povredu, gubitak, pa i smrt. Za žrtvu nema primera, ali ko smatra da uz nju ne odgovara glagol naneti, treba da predloži neki drugi, pogodniji. (Prouzrokovati žrtve zvuči suviše hladno i apstraktno: u navedenom članku bila je reč o Aušvicu, Jasenovcu i Srebrenici).

Još jedno pitanje g. Grbovića, kao i pitanja nekih drugih čitalaca, moraću da ostavim za sledeći put.