Solomonovi rudnici

Nije mi prvi put da nadrljam od erkondišna. Jednom je to bilo u Sava centru, pre tri godine, na simpozijumu o Hani Arent i nacističkim zločinima, drugi put na simpozijumu o iranskoj srednjovekovnoj književnosti u beogradskom “Interkontinentalu”. Ah, Hafiz i Gete. Luda tema, ali odoše pluća. Treći put, stradao sam prošle nedelje, u redakciji, na kolegijumu. Teška rasprava, a erkondišn napada podlo s leđa, ko Bugarin. I, evo me gde bolan ležim od “virusne upale disajnih organa”. Tako to zovu lekari na RTS-u. O, Gospode, što me ovako kazni? Malo li je što bolujem od trojanskog ludila, pa mi tovariš i bronhitis?! Misliš li ti malo, Gospode, o mom brendu? Arijevac sa bronhitisom!? Za koga ti navijaš, Gospode, i, na šta ću da ličim Srbima a i Evropi, ovakav zarozan od kašlja!?

I zaista, zaista vam kažem: ako mi iko dođe glave, biće to erkondišni iz naših domaćih, srpskih redova. Jer, Srbi kad otkriju da postoji to duvalo, spasavaj se ko može, brale! Prvo ga nadrndaju do daske, Hiperborejac da se smrzne! Pri tom, ne pada im na pamet da čiste filtere ni jednom godišnje, a kamoli mesečno. Šta ćeš?! Čistačicama to nije u opisu radnog mesta ni u Sava centru, ni u Interkontinentalu, pa što bi to radile i ove naše u NIN-u. I, aj što se ne čiste filteri nego Srbi vole da puše kad im duva erkondišn!? Te perverzije, bre, nisu radili ni u gasnim komorama Aušvica! I tako, sa hladnom prašinom iz erkondišna udišeš i hladan duvanski dim. Milina za pluća! Pogotovo ako si se vratio sa Zlatibora gde si se, kako-tako, očistio od beogradskog letnjeg smoga.

A ovog juna taj smog je bolji od lanjskog. Taksista mi kaže da je to zbog ove loše sirijske nafte na koju se nakačio i Drakulić, ali iz ekoloških razloga. A i moja Crna ima potrebu da suflira: “Jebe se i Drakuliću za tvoje disajne organe! Wemu je, bre, muka za neku njegovu faraonsku naftu koja nije ušla da ti ona prouzrokuje bronhitis.”

Olja, pak, ima svoju teoriju. Ona tvrdi da se, po pravilu, uvek razbolim za vikend da bi “skrenuo pažnju na sebe”!? Kao, ljubomoran sam bolesno na njeno cveće sa terase, na njene petunije.

Ali, bolje mi je da se ne kačim, ovakav nikakav, sa Oljom. Jer, evo čitam da je mog ispisnika D`ord`a Besta (59) prebila žena. Razbila mu glavu, bato. E, sad ne kažu s čim! Da li krigla, pepeljara, oklagija? I da li je bilo kod kuće ili u D`ord`ovom omiljenom pabu u Čelsiju? Pre dve godine, u vreme Vimbldona, noćima sam navraćao u taj pab sa mojom sekom iz Londona, ne bih li se upoznao sa Bestom, najboljim desnim krilom koje je “Mančester junajted” ikad imao i kome bi Bekam mogao kopačke da čisti. Danas pogotovu. Zbog tog Besta sam još u gimnaziji i kosu pustio i zbog toga je direktor Velja Milošević (stric Slobodanov!!) hteo iz Devete beogradske da me izbaci, uprkos svim mojim peticama. Srećom, Nastavničko veće me nije dalo, svog D`ord`a Besta. O, bože, i sada, ovakvom bronhitičnom mogu da mi krenu suze kada se setim svojih gimnazijskih snova u kojima sa prgavim Ircem driblam celu odbranu Engleske na njihovom Vembliju i kako Best meni namešta da dam odlučujući gol.

Ali, davno beše to, mislim, kada sam sa D`ord`ikom razbijao Engleze na Vembliju. Sada se igraju druge igre, brale, Rolan Garos. Mada, i na Rolan Garosu je pobedio fudbal!? Kako? Šta kako?! Znate li ko je trener Rafaela Nadala (19)? Wegov stric! A ako ne znate ko mu je stric, ništa vam ne vredi govoriti! Al, ajde da vam kažem, stric Rafaelov bio je onaj kršni centarhalf Barselone i kapiten španske fudbalske reprezentacije. I pošto “mali” Rafael Nadal nije moj tip igrača, pomno sam pratio šta se dešava u njegovoj porodičnoj loži, a i u onoj kraljevoj. Jer, tamo su jači stresovi nego, dole, na šljaci. Tamo srce bije u grlu, tamo su infarkti. Jer, kada se tvoja krv muči i rastrže po šljaci Rolan Garosa, a ti nemoćno sediš, gore na tribinama, to retko koje srce izdrži, brale moj! Tata Mekinro, tata Lendl, tata Graf, pa i tata Seleš, sve su to bili hrabri infarktaši. Uostalom, i naša groblja puna su teniskih roditelja...

Dok u kraljevim ložama nije tako, sve je mnogo mirnije. Dok se u trećem setu “lomio” meč Nadala sa Puertom, kralj Huan Karlos je, kao, malo zadremao. I, mislim da je “toreador” Rafael to video. Jer, verujte mi, igrač sve vidi i na tribinama i u publici, a kamoli na terenu. Takvi su teniseri, kao gladijatori, kao zveri; sve vide, ništa im ne promakne i nikad vam ne zaborave ako ste, recimo, kod nekog važnog poena žvakali sendvič ili ćaskali sa nekim do vas. To se, naravno, ne prašta rodbini, ocu pogotovo. Zato su tata i stric Nadal sedeli kao mumije koje su se ugrizle za usnu, dok je kralj, posle ručka, malo vario.

Naravno, kada se posle pobedonosnog poena Rafael Nadal stropoštao na šljaku, kralj Huan Karlos je skočio na noge i aplaudirao. Sve dok mu Rafael nije došao na poklonjenje. I dugo je kralj držao za ruke pobednika i nešto mu pričao, a kada je to htela i kraljica, eee, tada se Nadal otrgao iz kraljevih ruku, i, mimo svakog protokola, potrčao uz tribine ka porodičnoj loži! Oh, kako se zagrlio sa ocem, pa sa stricem. Drugi stric Nadal je plakao kao dete, a ronzale su i tetke i ujne, da ti srce pukne...

Zasuze mi oči. Kašljem, a seva u plućima, svici mi izlaze na oči. Ali, sine mi i u mozgu. Jer, niste, valjda, pomislili da bronhitis može toliko da me slomi da zaboravim na moju hiperborejsku misiju.

Elem, posle Rolan Garosa, uzmem da čitam “101. biblijski mit” Gerija Griberga. I čovek lepo piše da arheolozi tek treba da pronađu ostatke Solomonovog hrama. Jer, ne postoji “ni trag dokaza ili dokumenta iz istog vremena koji bi potvrdio i (samo postojanje prim.D.J.) SOLOMONA ili njegove imperije”. Ti tragovi ne postoje, “ne postoje ni u jednom spisu iz Izraela ili bilo koje druge nacije kojom je Solomon vladao”!!??

A onda na drugom mestu Grinberg piše da je, po Bibliji, “kralj Solomon gradio brojne masivne građevine u celom kraljevstvu”, te da je izgradio i “dom svoj MILON”!!!

Krljam, kašljem ko magarac, a mojoj Crnoj žao pa me ispomaže. Šapuće mi: “Razmišljaj o tome da je taj Solomonov dom Milon tu, negde, pored Dunava. Da je Milon, možda, Ilok ili Iland`a. A možda i DOWI MILANOVAC koga je veštac Tito, takođe, potopio zajedno sa Čaušeskuom. A razmišljaj o tome da je kod Gornjeg Milanovca planina RUDNIK. Uostalom, Solomonov otac zove se DAVID po bogu Vidu! To nemoj nikad da zaboraviš!”

Tu se odmah setim da mi je Olja Ivanjcki jednom, gotovo u prolazu, rekla: “Maco, znaš li da su ovde, kod nas, bili Solomonovi rudnici!” A njoj treba verovati jer je u dnevnom kontaktu sa njenim Leonardom. A Leonardo iz Vinče, valjda, zna gde su bili Solomonovi rudnici. Kašljem, ričem ko lav i to je dobro; pluća se šire, trbušnjaci rade, a mozak ti ima bolji dotok krvi. I to odmah daje rezultate! Odmah mi sine: ako su Solomonovi rudnici bili tu, u Boru i Majdanpeku, pa sve dole do Kopaonika, onda je kraljica od Sabe neka naša kraljica od SAVE!!! Hoću reći, njeno kraljevstvo dodirivalo se sa Solomonovim.

I ozarim se u gluvo doba noći. Kad hoćeš, tiruli, tiruli, zvoni morbidni. Moje Duboko Grlo (ne ono što je doakalo Niksonu) javlja mi strogo konspirativno: “Upravo je Remzi Klark govorio na Si-En-Enu skoro deset minuta i rekao da je film o Škorpionima najobičniji propagandni materijal koji je mogao da bude snimljen i pre deset dana.” Tu mi morbidni ispadne iz ruke, ode veza u majčinu.

Izađem na terasu da dođem malo do vazduha. U CZ raspaljeno svetlo kao da nešto slave. Vratim se u sobu, sednem za radni sto Uzmem atlas i gledam mapu Bosne. A moja Crna mi šapuće: “Ako Srebrenica može da bude u Trnovu, zašto onda Solomonov dom Milon ne bi bio na Dunavu?”

U taj čas počne da sviće.