Uparkiravanje garaža

Strasti se još nisu stišale zbog odluke da ostaci rimske ulice otkriveni u Rajićevoj nisu bogzna koliko važni, te da ne moraju ostati na licu mesta, a gradske vlasti najavile su novi šok ljubiteljima drevnog Singidunuma. Gradonačelnik je nedavno uzgred pomenuo, a Sekretarijat za saobraćaj potvrdio za NIN, da je Studentski trg, čuven po rimskim termama iz trećeg veka, potencijalna lokacija za izgradnju podzemne garaže. Gradski arhitekta Đorđe Bobić, pak, nedvosmisleno kaže: “Ispod Studentskog trga gradiće se garaža na dva nivoa, bez ugrožavanja parka. U Beogradu se priprema nekoliko lokacija koje se istražuju za izgradnju garaža. Planirano je da od sada grad raspisuje tendere i uslove, jer više neće da finansira izgradnju. A investitor će morati da poštuje činjenicu da je garaža, ipak, po upotrebi javna. Za bilo koju lokaciju u gradu prvo se rade arheološka istraživanja i ako se ispostavi da postoje vredni ostaci, odustaje se od izgradnje. Ima nešto starije od garaže, a to je istorija grada. Poslednju reč imaju republički i gradski zavod za zaštitu spomenika kulture. Kao što su oni, u slučaju Rajićeve ulice, zaključili da nema ostataka koji su relevantni za prikazivanje in situ.

Rajićeva i Studentski trg su, opet, zajedno sa Vasinom ulicom i ostacima rimskog legijskog logora ispod Gradske biblioteke, po dominantnom mišljenju među arheolozima, dokaz pravca kojim je išla glavna rimska ulica u Singidunumu. No, izmešten dokaz u arheologiji ne vredi.

Otkrivene šezdesetih, dobro očuvane, terme na Studentskom trgu su ponovo zatrpane sedamdesetih godina radi zaštite i proučavanja u nekim boljim vremenima. Na istom mestu je, prilikom izgradnje skloništa, 1944. otkrivena i građevina za koju se pretpostavlja da je bila antički hram, o čemu svedoče i mnogobrojni sačuvani žišci. Dokumentacija o tom otkriću nije sačuvana, parkingu je vreme, ali ne i istraživanju baštine.

I pored “opreza” gradskih vlasti prilikom izgradnje novih objekata, postoje neka mesta u gradu koja se, prema mišljenju mr Adama Crnobrnje, arheologa Muzeja grada, ni u kom slučaju ne bi smela ni dirnuti. Takav je Studentski trg. “Krajem šezdesetih godina, kada su otkrivene rimske terme u Studentskom parku, otvoreno je još nekoliko sondi i ustanovljeno je da na tom mestu postoje još neke građevine iz istog perioda, ali i preistorijski slojevi, što nije do kraja istraženo”, kaže Crnobrnja.

“Na Studentskom trgu 9, prilikom kopanja temelja pronađeni su ostaci rimskih građevina iz II i III veka. Arhitektonski objekti i delovi nekropole iz rimskog vremena otkriveni su kako u samom Studentskom parku, tako i sa sve četiri strane Studentskog trga, ispod zgrada koje ga danas okružuju. Čitav prostor današnjeg Studentskog trga i u poslednjih nekoliko stoleća bio je slobodan, te temelji kasnijih gradnji nisu ozbiljnije ugrožavali antički horizont. To je praktično ostao jedini prostor na kome bi se moglo ozbiljno i sistematski tragati za ostacima antičkog Singidunuma. Izgradnja garaže bi podrazumevala izmeštanje eventualno pronađenih antičkih objekata, i time bi se uništio resurs koji bi svojom prezentacijom, takođe, mogao da donosi prihod gradu. Beograd će imati prošlost, ukoliko je otkrivamo i čuvamo. Objekata koji govore o nekoj daljoj prošlosti Beograda, čak i od pre nekoliko stoleća, gotovo da više nema. Sećanje se briše. Garaža bi na pomenutoj lokaciji mogla u nepovrat da odnese i taj mali preostali deo Singidunuma koji još uvek možemo da otkrijemo.”

Ako se zna da su preko puta Studentskog trga terme iz 4. veka, zajedno sa stambenim objektima iz 2. i 3. veka tek tako nestale prilikom izgradnje fiskulturne sale Filozofskog fakulteta, onda je strah arheologa verovatno opravdan. Ali nisu arheolozi jedini koji strahuju od ambicioznih planova gradskih vlasti da u centar grada smeste čak četiri garaže u naredne dve godine – ispod Studentskog trga, republičke Skupštine, Slavije i novoizgrađena ispred Skupštine Beograda, što potvrđuje gradski arhitekta.

Ako ne i preostala, prvo mesto za garažu sigurno spada u najuže gradsko jezgro. Ima li tu logike? Hoće li prestonica ikada imati pešačku zonu širu od Knez Mihailove?

Bobić kaže da će se Vasina ulica (koja, uzgred, vodi do Studentskog trga) otvoriti za pešake, a da će garaža na Studentskom trgu služiti onima koji rade u blizini ili onima koji dolaze da pešače po centru.

“Grad mora da reši pitanje garaža. Jedan koncept je da svaka važnija firma ima svoju garažu”, kaže urbanista Branko Bojović. “U istorijskim gradovima Evrope, kakav je Beograd, to nije moguće. Drugi koncept bi bio da se pre gradskog jezgra zaustavi sav saobraćaj i da se u jezgro ide javnim prevozom i to onim koji ne zagađuje. Beogradski centar je nezgodan zbog grebena, ali Studentski trg je sporan po mnogo osnova. Osim arheologije, postoji i ekološki problem, koji nije u samoj garaži već u putu do garaže, gomili automobila koja će do nje dolaziti, stajati na semaforima i čekati red. Ni onima koji šetaju neće prijati gužva. Principijelno pitanje je za koga se ta garaža pravi. Razumljivo je da bi ona uvek bila puna i da grad razmišlja pragmatično – da će zarada biti veća, ali takva pitanja treba sistemski rešavati. A ne ovako – graditi garažu u jezgru grada ne računajući s tim da do nje treba doći”, kaže Bojović.

U poslednje dve godine u centru Beograda su, uz jednu stalnu – na platou ispred gradske Skupštine, napravljene još i tri privremene garaže. Ako nije za utehu arheolozima, ekolozima jeste da se, istina, i pešačka zona proširila – od Slavije do Kalemegdana, svake prve subote u mesecu.