Raši pismo

Pritisak je bio ogroman, lobiralo se sa svih strana. O, Gospode, ko je sve intervenisao! Stislo me, bre, kao za Srebrenicu. I, pokleknuo sam za vikend. Seo sam i pročitao “Da Vinčijev kod” Dena Brauna, američkog Umberta Eka (sic!). Iiiii!? Šta “iiii”!? Trice i kučine; kao literatura nula, kao faktografija, ništa novo. Znao sam to još pre godinu dana kada sam u Akademijinoj knjižari u Knez Mihailovoj letimice prelistavao “Da Vinčijev kod”. Ne može mene nijedna knjiga da prevari, niti da se od mene sakrije, i, ako u njoj ima jedna jedina vredna rečenica, ja ću je naći. Zaista, zaista vam kažem, Srbi moji; volim da žderem gulaše i paprikaše, ali knjige još ponajviše. U meni je, braćo moja hiperborejska, sažvakano i deponovano ono najvrednije iz Aleksandrijske biblioteke. Ne mislite, valjda, da je sve progutao aleksandrijski požar, a još iz gimnazije znate da rukopisi ne gore i da je paljevina u Aleksandriji bila vatromet za puku svetinu. A rukopisi su pohranjeni u nama, gutačima knjiga. Kažem vam, zaista, da sam jedna mobilna jeretička biblioteka.

Elem, “Kod”. To je Resava, brale, bestidno prepisivanje. Taj dečko Den Braun lepo seo i isprepisivao Majkla Bejyenta i Ričarda Lija koji su se, ako se sećate, osamdesetih godina pojavili sa dva svetska bestselera: “Sveti gral i sveta krv” i “Hram i loža”. Znate ono, kao Marija Magdalena trudna, posle Isusovog raspeća beži, inkognito, za francusku Galiju i tu rodi ćerku Saru od koje, preko Merovinga, sve evropske kraljevske dinastije imaju u sebi Isusovu krv. A kada u sebi nosiš Isusovu krv onda ti je lako da prvo gradiš, pa rušiš Evropu a sve za potrebe globalizma. Kada u sebi imaš Isusovu krv onda ti CNN dođe kao mesijansko poštapalo i možeš da krojiš i prošle i buduće događaje, možeš levom rukom da krojiš istoriju i da od govana praviš pitu, hoću reći, civilizaciju.

Naravno, da sam pre dvadeset godina reagovao na Majkla Bejyenta i Ričarda Lija. Udario sam im arijevsku sučku. Napisao sam “Marijino jevanđelje” i “Memoare Pontija Pilata” u kojima sam dokazao da je Isus živ skinut sa raspeća, uz pomoć Pilata koji je postao trinaesti apostol, i da je onda cela Sveta porodica završila u Indiji gde je Isus doživeo duboku starost, gore, u pećinama Kašmira... Tamo gde je i Aleksandar Makedonski sa svojim plemenom ostao.

Dremam u ligenštulu na terasi, a moja Crna me truje na uvo: “Razmišljaj o tome da je tvoj Isus išao Aleksandrovim indijskim stazama. Razmišljaj o tome da je priča o indijskom Isusu priča o Aleksandru”. Iznad CZ penje se Nepobedivo Sunce. Ah, Crna, moja Crna, u Kovin će me oterati...

“Marijino jevanđelje” i “Memoari Pontija Pilata” nisu postali svetski bestseleri. Kako štooo!? Nisam imao logistiku koju su imali Majkl Bejyent i Ričard Li, a i oni momci iz “Vašington posta” koji su srušili Niksona. Da skratim: da bi ti knjiga bila svetski bestseler, moraš da imaš logistiku CIA, FBA, Pentagona i Vatikana. Tek kada ove “izdavačke” kuće zalegnu za tebe, tek onda možeš da štampaš knjigu u četrdeset miliona primeraka, i da, šatro, sve plane.

Elem, “Da Vinčijev kod” je, očigledno, kodiran protiv zvaničnog hrišćanstva, to jest Vatikana. “Kod” je, dakle, kodiran protiv hrišćanske Evrope, ako ona još postoji. Hoću reći, Evropa je odavno katarska, pa i judeomasonska. Ima tome hiljadu i više godina. Ali, da ne ispadne, ne daj bože, da kukam i naričem za hrišćanskom Evropom. Što se mene tiče, takva Evropa nije nam ni trebala! Kamo sreće da je hrišćanstvo ostalo marginalna sekta koja tavori po mediteranskim gradovima. Kamo sreće da smo se držali naših starih bogova i Nepobedivog Sunca pod kojim je umro i car Konstantin uvaljujući nas u hrišćanstvo.

I, nemoj da me pitaš, Srbine, gde je tu interes Vatikana da se “Da Vinčijevim kodom” ruši hrišćanstvo!? Interes Vatikana je svuda gde su neograničena moć i vlast. Prema tome, Vatikan će učestvovati i u redizajniranju nikejskog Isusa koji u ovom veku treba da PREŽIVI, makar i kao grešni porodični čovek koji je bio samo prorok. Ako treba, Vatikan će i Leonarda da Vinčija proglasiti za sveca. Čak i ako se utvrdi da je Leonardo, poreklom, naš čovek sa Dunava!? Jer, i Den Braun u “Kodu” tvrdi da je Leonardo pisao nekim “arhaičnim italijanskim jezikom”, to jest, “RAŠI PISMOM”!!??

Ovde sam se baš lecnuo. To je ona jedina važna rečenica u “Kodu”. A Crna, malo prede, malo truje: “Nije li taj Leonardov arhaični italijanski jezik, u stvari, etrursko pismo? Nije li Leonardovo “raši pismo” naše vinčansko pismo!? Naše RAŠKO PISMO!?”

Pržim se na Nepobedivom Suncu iznad CZ. Ah, robijaši moji, moje prve komšije! Da li i vas vidi ovo Sunce Nepobedivo, da li vas greje? Sada vas drže u ćelijama, a sutra, sutra će vas opet slati put Kosova.

Kad, tiruli, tiruli. Javlja se morbidni zatrpan novinama, negde ispod ligenštula. Javlja se jedva, crkava mu baterija, a baterije za njega više se ne proizvode. Jer, moja “motorola” nešto je mlađa od etrurskog pisma. Halo, halo! Zove me moje Duboko Grlo: “Graditelji monumentalnih hramova koje su arheolozi otkrili u najnovijim istraživanjima na području današnjih Nemačke, Austrije, Slovačke i Češke, potomci su naroda koji je u ove krajeve Evrope stigao iz Panonske ravnice, sa PODUNAVQA DANAŠWE SRBIJE!!!” Ko bre, to javlja?! Britanski “Indipendent”!

Auuu, ne valja, oteće mi Troju. Jer, osetili Englezi da dolazi moje vreme, osetili da dolaze moji panonski vetrovi, pa se, brže-bolje, gnezde tu, pored Dunava, pored moje Troje, pored Leonardove Vinče. A, ovi naši iz Akademije ćute, ne daju mi logistiku. Ah, Srbi, propašćete, a tako malo je potrebno pa da opstanete.

Legnem da spavam. Kad 'oćeš! Sanjam kako nemački arheolozi, kao burlaci sa Volge, vuku konopcima uzvodno Dunavom moju Troju. Vuku Kalemegdansku tvrđavu kao staru arijevsku lađu. Vuku je, gore, ka Rajni, a arheolog Korfman koji i danas kopa po Šlimanovoj Troji u Hisarliku, unosi mi se u lice i kaže: “Nisi hteo Šlimanovu Troju u Turskoj! E, pa sada ćeš imati našu nemačku Troju na Rajni.”

Budim se, prevrćem se, nema više mirnog sna za tebe, Srbine.

Na B92, kod Bobićke u emisiji reklamira se nekakvo srpsko plemstvo. Princ Aleksandar Karađorđević, pa neki Radenovići, pa Dudvarski. O, Gospode, gledaš li ti, ponekad, na Srbiju?

I dođe mi da dam DNK da se vidi od koje sam loze. Nego, zebem, unapred. Jer, šta ako sam od loze Leonardove, šta ako sam od loze Aleksandrove, hoću reći Karanove!? Šta ćete onda Srbi moji sa mnom, i, šta ću ja sa vama?

Nad CZ mlad mesec, nad Avalom Sirijus, a mene još muči bronhitijus.