Opelo pomirenja

Poziv na mirenje i oprost, nesporno civilizacijski postupak ili versko rehabilitovanje antikomunizma? Pod bremenom ove, šest decenija duge dileme, održaće se u četvrtak, na dan štampanja ovog broja NIN-a, nadomak Kamniške Bistrice parastos za žrtve ideološkog revanšizma iz Crne Gore, Hercegovine i Srbije streljane u Sloveniji. Odlukom najužeg političkog vrha partizanskog pokreta tada je, krvavog proleća 1945, na više stotina stratišta, prema još nepotpunim podacima, ubijeno oko 20 000 ljudi. Poslednjih nedelja Drugog svetskog rata spasavali su se odstupanjem sa četnicima preko Slovenije.

Parastos je pripremila crnogorska nevladina organizacija “Otkrićemo istinu”, u interesu konačnog rasvetljavanja najmračnijih enigmi ratnog i neposredno poratnog perioda. Žele da utvrde i kako je u Sloveniji došlo do masovnog pogubljenja oko deset hiljada crnogorskih četnika. Svojimproglasom, istovremeno, pozivaju generaciju koja je bila svedok tog smutnog doba da načini napor i napravi humanistički pomak približavanja sukobljenih strana iz rata na istim osnovama kako su to učinile evropske civilizacije.

Uprkos tvrdnjama organizatora da opelo neće biti antikomunistička manifestacija, još neodržan skup uzburkao je slovenačku javnost, a političke stranke podelio naveći front njegovih pristalica, i manji pobornika zabrane. Iako posredno, ali sasvim jasno, pristanak vlasti obrazložio je i sam predsednik Slovenije Janez Drnovšek. Egzekucije hiljada ljudi, bez obzira na istinske krivice, nazvao je “metodom vernih Staljinovih učenika”. “Došlo je vreme za oprost i pomirenje. Život pripada novim generacijama, oslobođenim bremena prošlosti”, rekao je nedavno na komemoraciji domobranima.

Zvanično je nagovešteno da će opelodržati vladika zagrebačko-ljubljanski Jovan. Prisustvovaće mu retki preživeli revanšističkih pogroma, više stotina članova rodbine i potomaka ubijenih, mnogobrojni pravoslavni sveštenici iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, BiH i Italije, kao i predstavnici katoličke crkve i slovenačkih vlasti. Senima svoje dvojice braće pokloniće se, kao građanin, takođe mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović. Svoj dolazak potvrdio je i akademik Matija Bećković, kojem je tamo očev grob.

Parastosom 16. juna na tlu nekada zajedničke, sada druge države, narodi bivše Jugoslavije, mada sa tragično velikim zakašnjenjem i posledicama, počinju neizbežan proces gašenja plamenova razornih mržnji.

Igor Šaranović