Srpske trube za El Dijega

“Zaista uživam” - nije krio Dijego Armando Maradona zadovoljstvo svojom posetom Beogradu. “Sviđa mi se vaša zemlja, čini mi se da je veoma slična mojoj i voleo bih da uskoro ponovo budem ovde. Ja sam veoma srećan što imam za prijatelja čoveka kao što je Kusturica i što će takav čovek napraviti film o meni.”

Iako su nas sličnostima Argentine i Srbije poslednjih godina samo plašili, snimanjem ovog filma i Dijegovim dolaskom i mi smo počeli da se pozivamo na njih.

„Ima nešto što neraskidivo spaja Argentinu i Srbiju. To je ljubav, i čak nešto jače, strast prema fudbalu. Baš tu strast rasplamsao je Maradona”, rekao je Vojislav Koštunica, premijer Srbije, dodajući da je veoma srećan što je ovaj fudbalski umetnik ponovo među nama, među svojima, kako je naglasio.

Snimanje dokumentarnog filma o Maradoninom životu počelo je u martu ove godine u Buenos Airesu. U ovom trenutku snima se još nekoliko filmova sa istom temom ali je slavni fudbaler odlučio da sarađuje samo sa Emirom Kusturicom.

„Ne treba to da nas čudi. Geniji se prepoznaju i nije slučajno što oni ovako perfektno funkcionišu”, kaže Dragan Kojadinović, aktuelni ministar kulture.

Snimanje u Argentini, prema Kusturičinim rečima, proteklo je izvanredno. Prva klapa je pala na čuvenoj „bombonjeri” gde je Maradonin klub „Boka juniors” 18. marta proslavio 100 godina postojanja, a naš reditelj je izjavio da je impresioniran Maradoninim pogledom na svet, humorom i humanošću.

Članovi ekipe žalili su nam se jedino na teškoće snimanja na otvorenom prostoru jer u Argentini gde god se pojavi njihov El Dijego – nastaje apsolutna histerija. Tamo postoje na desetine pesama o Maradoni, njegov lik mladi Argentinci najčešće tetoviraju na svom telu, a kažu da je osnovana i crkva čije je jedino božanstvo Dijego Armando.

Nakon Argentine, Maradona je bio specijalni Kusturičin gost na Kanskom filmskom festivalu a ovog ponedeljka najavljen je njegov dolazak u Beograd. Međutim, zbog privatnih problema njegove ćerke Dalme, Dijego odlaže dolazak za Beograd za sledeći dan. U utorak, ponovo neizvesnost da li dolazi. Kažu da je nervoza posebno vladala u kabinetu premijera jer je celog dana čuvan taj jedan slobodni termin.

Konačno, Emir Kusturica seda u privatan avion i odlazi za Rimini. Nešto posle 16 sati Kusturica i Maradona sleću na aerodrom u Surčinu.

Pravac Nemanjina 11. Kod Koštunice. Tamo, masa fotoreportera, jedan za tu priliku obukao i Dijegov dres, a predsednik vlade, čini se, nikad veseliji. Dobi Koštunica Maradonin dres, uzvrati dresom naše reprezentacije sa prezimenom Kusturica iznad „desetke”, i spočita uvaženom gostu da je od fudbala napravio umetnost. „Naš umetnik iza kamere sada snima film o umetniku s loptom. Umetnik o umetniku.”

Zna El Dijego gde je došao i – da mu neko ne zameri na neobaveštenosti – izjavi da dugo nije bio u Beogradu ali, da ne pomislimo da nije bio u toku: „Pratio sam sve što se dešavalo u vašoj zemlji svih ovih godina i znajte da sam u svakom trenutku bio uz vas i sa vama.”

Emir Kusturica, pak, objasnio je zašto je odlučio da snima film baš o Maradoni. „Nijedan fudbaler nije postigao tu celovitost. On je i mimo stadiona delovao u duhu koji poštujem. Nije se prodao 'Pepsiju' i 'Koka – Koli'. Kad je predriblao sedam fudbalera engleske reprezentacije, u stvari je predriblao Margaret Tačer, Niksona, princa Čarlsa i kraljicu majku. E zato, Maradona.”

Sledeća stanica: Marakana. Stadion „Crvene zvezde”. Kusturica možda nije, ali Maradona jeste „zvezdaš”. Naime, Dijego Armando počeo je da igra fudbal u timu svog oca koji se zvao baš „Crvena zvezda” („Estrelja roha”). A da je Dijego profesionalac i da igra punom snagom i protiv „svog kluba” pokazao je 1982. kada je igrajući za „Barselonu” bio najzaslužniji za ubedljivi poraz naše „Crvene zvezde”. Spektakularni lob udarac koji je završio u mreži Dike Stojanovića Kusturica je želeo da ima i u filmu i to je, zapravo, i razlog njihovog dolaska na naš najveći stadion.

Zbog Dijegovog dana zakašnjenja i Emirovih obaveza u bendu „No smoking orkestar”, otpao je planirani put na Mokru goru, u Kustino etnoselo, pa se Maradonin boravak u Beogradu završio žurkom na brodu „Sirona”.

Brod – postavljen nedaleko od Brankovog mosta s kojeg je, podsetimo, nedavno bačen dečak koji je nosio ime Maradona -isplovio je neposredno pošto su se pojavile zvezde večeri. Emir i Dijego, u pratnji trubačkog orkestra Dejana Petrovića.

Pre njih su na „Sironu” stigle i ostale zvanice: Matija Bećković, Dule Savić, Dragan Kojadinović, Aleksandar Šoštar, Manojlo Vukotić, Ivan Ćurković... Olja Bećković izgleda nije stigla na vreme pa je čamcem morala da juri veseli brod.

Pored zvezde televizije B92, za brodom su jurili i znatiželjni pripadnici obalske policije u želji da iz blizine vide fudbalsku legendu.

Maradona je na zabavu došao u crnoj majici sa fotografijom- poternicom „svetskog teroriste broj 1” američkog predsednika Yorya Buša. Strpljivo se upoznavao sa ljudima, fotografisao valjda sa svakim ko je ušao na brod, uključujući i kuvare, konobare i članove orkestara.

O njegovoj fudbalskoj veličini razgovaramo sa Ilijom Petkovićem, selektorom reprezentacije. “U toj večitoj dilemi Pele ili Maradona, Argentinac ima tu drskost, tu harizmu van terena koja možda preovlađuje. Ovaj Kusturičin film otvoriće još jednu dimenziju i možda ga ustoličiti kao najboljeg. Eh, da je meni sada u reprezentaciji jedan takav igrač...”

Sastav „Amaro del” sjajnom izvedbom ciganske muzike usijao je atmosferu na brodu, a onda su „grunuli” trubači pa ni Maradona nije mogao ostati ravnodušan. Kada je zaigrao sa Emirovom ćerkom Dunjom usledile su ovacije kao da je na fudbalskom terenu.

Organizatori kažu da je Maradona želeo ranije da legne, da je bio predviđen samo jedan krug oko Beograda ali mu se nije odlazilo pa je žurka završena tek neki sat posle ponoći i to grmljavinom poznatih četničkih pesama.