Unmikova rasprodaja

Nova uredba Kosovske poverilačke agencije (KPA) za privatizaciju društvenih preduzeća na Kosmetu, prema kojoj će preduzeće biti prodato i bez utvrđivanja vlasništva, gotovo da se u dan poklopila sa tenderom KPA, na kome je prodat i jedan od najvećih kosovskih giganata Feronikl, fabrika iz Glogovca.

Unmikova administracija ovaj kompleks prodala je za 500 000 evra, koliko je svojevremeno koštao remont samo jedne elektropeći u ovoj fabrici. Upućeni u privredu na Kosmetu, međutim, tvrde da je realna vrednost ovog preduzeća bar pet puta veća, a kao reper Feroniklu navode smederevski Sartid, koji je prodat za 260 miliona evra. Novi vlasnik Feronikla, pored objekata i opreme, za ove pare dobio je i dva rudnika bogata niklom, čija se cena na Londonskom tržištu obojenih metala kreće od 8 000 do 9 500 dolara po toni. Na sajtu Kosovske poverilačke agencije koja je, prema Unmikovoj uredbi od 2002. godine, zadužena za privatizaciju preduzeća na Kosmetu, navodi se da fabrika ima potencijal za još narednih deset godina.

Unmik je na Kosmetu do sada prodao 49 firmi, a planira privatizaciju i rekonstrukciju još oko 500 društvenih i javnih preduzeća. Problem je, međutim, što su to firme koje su izgrađene iz sredstava Srbije i u kojima država, ili fabrike iz Srbije na ovaj ili onaj način imaju vlasnički udeo. Izraženo u parama, to znači da Unmikovom privatizacijom na Kosmetu, Srbija gubi 17,5 milijardi dolara tamo uloženih u periodu od 1956. do sada, jer će se sav prihod od privatizacije slivati u buyet kosovske, a ne srpske vlade. Ukupan dug Kosova i Metohije, koji trenutno otplaćuje Srbija, prema podacima NBS, iznosi oko 1,3 milijarde dolara, a od ukupnog srpskog duga prema Svetskoj banci oko 450 miliona dolara otpada na dug za Kosmet. Pored toga, gotovo sva preduzeća na Kosmetu su finansirana iz inostranih kredita, za koje je Srbija bila garant, a koje sada otplaćuju srpski poreski obveznici. Samo na osnovu kamata za ove kredite, u proteklih nekoliko godina, iz buyeta Srbije izdvojeno je oko 47,6 miliona dolara.

Prema Unmikovim uredbama, objašnjava Nebojša Backović, potpredsednik Privredne komore Kosova i Metohije, potpuno se zanemaruje vlasničko stanje u firmama u protekloj deceniji. Unmik je, kaže Backović, ovaj potez obrazložio diskriminacijom albanskog stanovništva u tom periodu, to jest navodnim osporavanjem učešća Albanaca u dotadašnjoj privatizaciji.

- Kod utvrđivanja vlasničkog statusa preduzeća, koristi se stanje pre marta 1989. godine, pri čemu je ostalo nejasno ko je, i po kojim kriterijumima ocenio da je postojao taj diskriminatorski odnos – kaže Backović uz komentar „da je van ekonomske logike da se preduzeće prodaje bez prethodne procene kapitala”.

Privatizacija se inače odvija prema dva modela: takozvana spin off metoda (ekonomski stručnjaci tvrde da nikada nije primenjena u svetu), i privatizacija putem – bankrotstva. Prvi model znači da se od postojećeg društvenog preduzeća izdvaja njegov zdrav deo koji postaje potpuno novo preduzeće, dok u starom ostaju svi dugovi. Na ovaj način kupci, tj. investitori, nisu opterećeni dugovima starog preduzeća, tako da nema opasnosti da se destimuliše ulazak, pre svega, stranog kapitala u nova preduzeća. Šanse da se kao kupac pojavi Srbin, tvrde upućeni, za sada su – nikakve. Pravde radi, KPA je ostavila mogućnost dokazivanja vlasništva preko suda na Kosmetu, ali dosadašnja iskustva više od 200 firmi iz Srbije pokazala su da je to samo puka formalnost.

Unmik je doneo i Uredbu na osnovu koje se zemljište na kojem su firme i objekti daje na zakup na 99 godina i koja je, prema oceni Veselina Kočanovića, koordinatora za rekonstrukciju i ekonomski razvoj u Koordinacionom centru, „posebno nepovoljna” jer podrazumeva promenu prava na korišćenje nepokretne imovine društvenih preduzeća, i predviđa da zakupac dobije ne samo objekte i opremu nego i zemljište. Pri tom, navodi Kočanović, pravo zakupa izjednačava se sa pravom vlasništva, što znači da zakupac može bez ikakvog pitanja da vlasništvo prenese nekom drugom licu, čime se zapravo omogućava otuđivanje ne samo objekata već i zemljišta.

Ipak, Kočanović smatra da je Unmikova privatizacija neodrživa, jer su predstavnici UN na Kosovu i Metohiji prekoračili ovlašćenja iz rezolucije 1244, i pravo na upravljanje društvenom i državnom imovinom proširili na pravo raspolaganja.

- Zaboravlja se da je to privremena misija UN koja je došla na Kosovo i Metohiju – opominje Kočanović.

Aleksandar Grković, predsednik Udruženja poverilaca imovinskih i drugih vlasničkih prava na Kosovu i Metohiji, veruje da je sve možda moglo da ide i drugim tokom. Grković govori o Livnici metala iz Janjeva, gde je bio direktor, i kontaktima sa Unmikom i Kforom iz juna 1999.

- Da bi fabrika nastavila sa radom, Unmik administracija nam je tada nudila, sa čim su i Albanci bili saglasni, zajedničko upravljanje nad fabrikom. Prema tom predlogu, nama Srbima bi „pripala” trećina fabrike, ali ja tada nisam mogao to da prihvatim bez saglasnosti iz Srbije, jer bi me neko sutra pitao s kojim sam ja pravom i ovlašćenjem dao one druge dve trećine. Da je tada u Srbiji bilo više sluha, pitanje je kakvi bi procesi oko privatizacije na Kosmetu bili sada – objašnjava Grković, uz komentar da je Unmik prestao da „nas vuče za rukav” onog trenutka kada su doneli Uredbu o procesu privatizacije.

Srbiji je na teretu, osim dugova, ostalo i oko 26 000 radnika iz privatizovanih fabrika, koji su od januara 2004. godine na tržištu rada, sa mesečnim primanjima od 4 600 dinara. Dodatni problem je i što prema Unmikovoj uredbi pravo na akcije imaju samo radnici koji su 1999. godine radili u preduzeću.

- KPA koja ima obavezu da objavljuje spiskove radnika privatizovanih društvenih preduzeća, objavljuje spiskove isključivo sa Albancima koji imaju pravo na deo prihoda od prodaje tih preduzeća, što je očit primer diskriminacije radnika srpske i nealbanske nacionalnosti nekada zaposlenih u tim firmama – smatra Života Koprivica, koordinator sindikata Srbije za Kosovo i Metohiju, i član radne grupa za rešavanje radno – pravnog statusa ljudi sa Kosmeta, uz napomenu „da Srbija nije zaštitila pravo radnika sa Kosmeta”.

Za sada svi sagovornici slažu se u jednom: država ništa ne čini da proces privatizacije na Kosmetu zaustavi. Tome u prilog ide i činjenica da niko iz Vlade Srbije ili nadležnog ministarstva nije odgovorio na pitanje šta se preduzima da se Unmikova privatizacija zaustavi, i kako država reaguje na činjenicu da joj se osporava pravo vlasništva na njenu imovinu.

Brankica Ristić