Tajkun

Ovih dana naši komentatori počinju da govore o tajkunizaciji našeg političkog života. Time su opisali ulazak najimućnijih biznismena na političku scenu, pojavu koja traje već duže vreme.

Iako je reč tajkun prvi put u engleskom jeziku upotrebljena još polovinom devetnaestog veka, ona je ušla u druge evropske jezike tek tokom druge polovine 20. veka kao sinonim za reč magnat.

Nastanak reči tajkun je zanimljiva priča.

Godine 1853. američki pomorski oficir, koji je sebe zvao admiralom, Metju Peri (1794 – 1858) poslat je u Japan u važnu diplomatsku misiju. Zadatak mu je bio da izolacionističke japanske političke krugove makar silom ubedi da treba da uspostave diplomatske, a to znači i trgovinske odnose, sa SAD.

On se iskrcao u japanskoj luci Uraga i mislio je da pregovara sa carem. Međutim, to je

bilo vreme kad su faktičku vlast imali šoguni, članovi nasledne vojne oligarhije. Šogun se obično prevodi kao general ili generalisimus, a potiče od kineske reči jiangjun (izgovara se đanđin) i danas znači na kineskom general. Da bi vrhunskom šogunu dali najviši rang i autoritet, objasnili su Periju da je ličnost sa kojim pregovara zapravo daćin (na kineskom “veliki vladar, gospodar”). Tako je on mislio da pregovara sa carem. Peri je reč daćin čuo kao tajkun. Kolonijalisti ili strane diplomate na svojim putovanjima na druge kontinente retko su neku lokalnu reč čuli tačno.

Peri je predao pismo američkog predsednika Franklina Pirsa japanskom caru i rekao da će se za godinu dana vratiti za odgovor. Naredne godine je došao sa još jačom flotom u luku Edo, današnji Tokio, i, naravno, dobio pozitivan odgovor. Potpisan je ugovor. Japan će trgovati sa Amerikom. Taj čin kojim je posle 250 godina prekinuta izolacija Japana od ostalog sveta, posle izvesnog vremena doveo je do kraja šogunata.

Peri je u svom tadašnjem dnevniku napisao: “Danas, 28. aprila 1854, rekli su mi da Ziogoon nije pravo ime za njihovog vladara, već Tykoon.”

Još u 19. veku reč tajkun je iz Perijevog dnevnika postala popularna, ali u obliku tycoon.

Početkom 20. veka tajkun polako postaje sinonim za magnata, to jest za uticajnog kapitalistu ili biznismena, koji osim finansijskog postaje i politički moćnik. Poslednjih decenija iz engleskog reč tajkun sa tim značenjem ulazi i u mnoge evropske jezike, uključujući i one na našim prostorima. Nije, međutim, zabeležena u popularnim rečnicima stranih reči kao što je kod Srba Vujaklijin ili kod Hrvata Klaićev.