Ugrožen engleski

Fredi Ortiz (61), vlasnik pekare u Hartfordu, u državi Konektikat, situaciju vidi ovako: “U bankama se govori španski, u apoteci se govori španski, moji snabdevači takođe uče španski. U pošti, gde rade sve sami Amerikanci, govori se španski. Postajemo španski grad...”

Problem je za neupućene teško shvatljiv: SAD nemaju zvanični jezik. Zakonodavci su mišljenja da bi to konačno morao da postane engleski, Kongres to uporno i pokušava, ali bez uspeha.

Pristalice engleskog tvrde da bi zvanični jezik pomogao imigrantima da se što brže asimiluju, jer bi konačno imali razlog da ovaj jezik i nauče. Rođeni Čileanac Mauro Muhika, vođa grupe U.S. English, koja se bori da se engleski uvede kao federalni jezik, tvrdi da je sam najbolji primer: njegova majka nikada nije u potpunosti naučila engleski, a on je, dok je govorio samo španski, bio osuđen isključivo na slabije plaćena zanimanja.

Nepostojanje zvaničnog jezika “porodilo” je i legendu da je nedostajao samo jedan glas da se za ovakav proglasi nemački. Istina je drugačija. Godine 1795. Kongres nije razmišljao o uvođenju nemačkog kao zvaničnog jezika, već o mogućnosti da se zvanična dokumenta štampaju i na nemačkom.

Borci za engleski često udaraju u patriotske bubnjeve ili licemerno poručuju da je samo engleski pogodan za demokratski ustrojeno društvo. Koriste pri tom izjavu Bend`amina Frenklina, koji se žalio da je Pensilvanija postala gotovo nemačka kolonija i da će Nemaca uskoro biti toliko da će, umesto da se poengleze, oni ponemčiti Ameriku.

Za vreme Prvog svetskog rata otpor prema nemačkom jeziku bio je toliki da je guverner države Ajova proglasio obavezu da se javno, uključujući i telefonske razgovore, govori isključivo engleski i tokom sledećih pet godina bilo je za korišćenje drugih jezika na američkom srednjem zapadu optuženo 18 000 ljudi. Tek 1923. intervenisao je najviši sud i proglasio ovaj i slične zakone protivustavnim.

Na nivou pojedinih država SAD, engleski je uveden u zakon Kalifornije (1986) a, nasuprot tome, ovog maja je na sličan zakon o jeziku veto stavila guvernerka Arizone D`enet Napolitan. Tri države su proglasile, pored engleskog, još jedan zvanični jezik: Havaji havajski, Luizijana francuski, a Novi Meksiko španski. Ilinois je jedno vreme kao zvanični imao američki, ali se vratio na engleski, koji je danas ozakonjen u 26 država SAD. Pravna snaga ovoga je, međutim, mala – na nivou federacije je kao građansko pravo ozvaničeno da se može koristiti, u službenoj komunikaciji, bilo koji jezik. A u Americi se, procenjuje se, govori 330 jezika, od toga 180 “domaćih”, severnoameričkih.

Smatra se da oko sedamnaest miliona Amerikanaca jedva govori engleski, a da 18 odsto građana ove države u kući koristi drugi jezik.