Koalicija cara i socijalista?

Posle subotnjih parlamentarnih izbora politička scena Bugarske neuporedivo je komplikovanija i razdrobljenija, što otežava sastavljanje vlade i uvećava nervozu, jer je Brisel odmah posle izbora nedvosmisleno poručio da “sat otkucava” i da od efikasnosti Sofije zavisi da li će Bugarska ući u Evropsku uniju 1. januara 2007. ili godinu dana kasnije.

Centralna izborna komisija potvrdila je i zvanično u utorak uveče – dan pre nego što je prema zakonu bila obavezna, pokazavši da i ona žuri – da će Bugarska socijalistička partija (BSP), posle osam godina u opoziciji, biti pojedinačno najjača u Narodnom sobranju Bugarske, ali ni izdaleka toliko da sama vlada.

BSP će imati 82 od 240 poslanika, a dosad vladajućem Narodnom pokretu “Simeon II” (NDSV) premijera Simeona Sakskoburgotskog pripala su 53 mandata.

Mršavo, u poređenju sa 120 mesta koliko je partija bivšeg cara osvojila pre četiri godine, što na talasu simpatija prema Simeonu lično kojeg su komunisti kao devetogodišnjeg dečaka zbacili s prestola 1946. i proterali iz zemlje, što zbog očekivanja Bugara da će se brzo učlaniti u klub bogatih, što je pothranjivao i Simeon štedrim obećanjem, koje su birači dobro zapamtili, da povećanje plata “neće biti samo simbolično”.

Simeon i ekipa tehnokrata školovanih na Zapadu koje je okupio vodili su, međutim, neoliberalnu ekonomsku politiku koja je podrazumevala drastično kresanje javnih troškova i skromne plate u javnom sektoru, pogotovo penzije. Prosečna plata u Bugarskoj već 18 meseci nije mrdnula sa 300 leva (nešto više od 12 000 dinara), a izbori su bili lepa prilika da se Simeonu ispostavi račun za neispunjeno obećanje i uobičajeno tranziciono stezanje kaiša.

Ne stežu, doduše kaiš svi. Prodaja novih automobila, na primer, skočila je prošle godine čitavih 49 odsto ali je, prema analitičaru bugarskog “Galupa” Andreju Rajčevu, u proteklih 15 godina tranzicije profitiralo samo 20, najviše 30 odsto Bugara, a ostali jedva sastavljaju kraj s krajem. Mnogi penzioneri zimi rešavaju dilemu da li da kupuju hranu ili da se smrzavaju u stanovima tako što odlučuju da ipak – životare, a ćebad čine koliko mogu.

Bivšem caru nije pomogla ni činjenica da u Bugarskoj nikad nisu postizani tako dobri privredni rezultati – bruto nacionalni proizvod povećan je lane rekordnih 5,6 odsto od pada komunizma 1989, a ove godine sigurno neće biti niži od šest procenata, inflacija je trenutno oko pet odsto, a strane investicije su samo prošle godine iznosile 2,5 milijarde evra.

Nekoliko dana pred izbore, nara-vno ne slučajno, premijer je otvorio novu pistu sofijskog aerodroma.

Ali, međutim.

“Svaka čast”, prokomentarisala je događaj prodavačica Elena Todorova. “Ali, pista se ne jede.”

NJen prezimenjak (nisu u srodstvu) taksista Nikolaj Todorov, nimalo impresioniran makroekonomskim dostignućima, izjadao se srpskom novinaru: “Gospodine, mnogo smo se nadali. Čekali smo 15 godina. I šta smo dočekali? Pogledajte samo taj lopovluk i te privatizacije. Pa to je gola pljačka!”

Da li su Todorovi među onih 300 hiljada Bugara koji su glasali za ultranacionalističku i populističku “Ataku” (Napad) bivšeg novinara Volena Siderova, najveće izborno iznenađenje, koji će u parlamentu kao četvrta najjača stranka imati 21 poslanika, naravno, ne može se znati. Retorika “Atake”, međutim, bila je prava muzika za uši nekih birača zbog obilja socijalnih slogana i ukazivanja na dramatično raslojavanje bugarskog društva, ali nekima su očito prijale i poruke da Bugarska mora da bude monolitna jednonacionalna država s bugarskim kao jedinim jezikom.

“Kako može (Ahmed) Dogan (lider dominantno turskog Pokreta za prava i slobode – DPS) da drži mitinge na turskom jeziku?”, neprekidno je tokom kampanje poručivao Siderov.

“Bugarskom vlada korumpirana politička mafija, kriminal, podzemlje, narkomafija”, grmeo je on na konferenciji za novinare posle izbornog dana. “Ja sam protiv toga i da li je to antievropska orijentacija? Za špekulante je naš program fašizam, jer ih ugrožava. Šta je fašizam – to ili kad hiljade ljudi umire jer nema novca za lekove.”

“Ataka” je odbacila mogućnost saradnje u parlamentu s drugim partijama (kao što ni s njima niko neće) i da će “da se koalira samo s bugarskim narodom”, u čije ime će kad dođe na vlast zatvoriti američke vojne baze, izvesti zemlju iz NATO, zabraniti prodaju zemlje strancima, otvoriti seriju sudskih procesa zbog sumnjivih privatizacija...

Prema Ivanu Krstevu iz Centra za liberalne studije, nije trenutak da se obraća tolika pažnja na rezultat “Atake” koliko na činjenicu da najveći broj Bugara ne vidi levicu i desnicu već “nas (narod) i političku klasu”, bez razlike o kojoj je političkoj stranci reč.

U međuvremenu, zauzimaju se pozicije pred početak pregovora o sklapanju koalicione vlade i svi su svesni da valja požuriti jer Brisel nema nameru da blagonaklono gleda duge pregovore.

Politički prvaci svakako imaju na umu i da bi u naredne četiri godine Bugarska mogla da računa do 20 miliona evra iz evropskih fondova. Onaj ko u tom periodu bude vladao bitno će uticati na način raspodele tog novca i veliku šansu da potom ponovi mandat, jer će u naredne četiri godine sigurno osetnije biti poboljšan životni standard.

Lider socijalista Sergej Stanišev nagovestio je da je spreman na koaliciju sa NDSV, ali nipošto opet sa Simeonom u premijerskoj fotelji.

Bivši car, međutim, kategorično je odbijao mogućnost da NDSV uđe u bilo koju koaliciju ukoliko on ne bude na njenom čelu, što je već izazvalo negativne reakcije javnosti.

“Čak ni kraljevi nisu venčani večno s njihovim tronovima”, poručio je ljutito Simeonu zamenik glavnog urednika uticajnog “Truda” Georgij Trajkov.

“U republikama premijeri dolaze i odlaze. Ključ je u prevazilaženju ličnih interesa u ime države”, zaključio je Trajkov.

Vladimir Gajić