Začarani krug

Zagovornici teze da je disk sa popisom crnogorskih državljana u Srbiji već dugo cirkulisao po relevantnim diplomatskim adresama, a da ga je premijer Koštunica samo formalno dao kao deo tajnog dogovora na relaciji Brisel – Beograd (sve u cilju potapanja crnogorskog referenduma), gotovo da su dobili potvrdu u nedavno usvojenoj Rezoluciji SE o ukidanju ograničenja za ostvarenje biračkog prava građana. Na jednoj strani se našlo četvrt miliona državljana bez biračkog prava u matičnoj republici, a na drugoj vrlo jasna poruka iz Rezolucije: poziv zemljama članicama da biračko pravo dodele svim svojim državljanima, bez ograničenja koja bi se odnosila na mesto njihovog prebivališta, uz napomenu da svaki izuzetak od tog pravila mora biti propisan zakonom, težiti legitimnom cilju i ne sme biti proizvoljan.

Za srpske vlasti to je bilo dovoljno – građani sa pomenutog spiska mogu i moraju glasati na već antologijskom referendumu koji “tek što nije”. Automatski. Savetnik premijera Slobodan Samaryić smatra da je posle Rezolucije stav SE “potpuno jasan i da više nema dileme” jer mesto boravka ljudi više ne može da bude prepreka u ostvarivanju izbornog prava. Šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srđan Đurić bio je još precizniji: svi moraju da glasaju jer je “pravo glasa fundamentalno ljudsko i demokratsko pravo koje se ni po koju cenu ne sme kršiti, a kršenje prava glasa ne sme se pravdati političkim razlozima”.

U ovakvom tumačenju postoji nekoliko manjkavosti, a pre svega se odnose na važeći izborni zakon. Ako ga poštujemo, odgovor je veoma jednostavan, kaže za NIN Marko Blagojević iz CeSida i dodaje: “Ukoliko su građani upisani u birački spisak u Crnoj Gori, imaju pravo da glasaju; ukoliko nisu – nemaju. Kao i kada su izbori u pitanju moraju da se poštuju pravila i da se poštuje forma. A forma kaže da mogu da glasaju samo oni koji su upisani u birački spisak, tako je i u Srbiji i u Crnoj Gori. Birački spisak je jedini dokument koji je relevantan i sasvim je svejedno da li je u pitanju referendum ili izbori na nekom drugom nivou. Nedopustiva je situacija u kojoj bi neko imao prebivalište i u Srbiji i u Crnoj Gori i ličnu kartu i u Srbiji i u Crnoj Gori. Takvih slučajeva u praksi ima, ali to nije zakonito.”

Dakle, ukoliko se ne bi promenila pravila igre, niko sa pomenutog diska, ukoliko nema duplu ličnu kartu, ne bi mogao da glasa na referendumu. Međutim, u Rezoluciji jasno piše da se svim građanima mora omogućiti da sami izaberu državu u kojoj će ostvarivati svoje biračko pravo, što do sada kod nas nije bio slučaj – birački spiskovi su pravljeni na osnovu adrese prebivališta. To nije bilo sporno dok se radilo o državnoj zajednici, bez obzira na to da li razgovaramo o trenutno aktuelnoj pod imenom Srbija i Crna Gora ili nekadašnjom tipa SFRJ, ali se pokazalo kao bitno prilikom raspada. Da bi se agonija koja u takvim situacijama nastaje predupredila, bilo bi sasvim logično da se uoči referenduma državljanima Crne Gore sa prebivalištem u Srbiji ponudi mogućnost, u skladu sa preporukom SE, da se izjasne u kojoj od republika, možda budućih država, žele da ostvaruju svoje biračko pravo. Sasvim je sigurno da se za tu mogućnost ne bi odlučili svi sa Koštuničinog spiska, jer iako nisu jasni kriterijumi po kojima je napravljen, jasno je da se na njemu nalaze i osobe koje su se u međuvremenu toliko integrisale u život u Srbiji da im ne pada na pamet da se mešaju u prilike u Crnoj Gori.

Uostalom, Udruženje Crnogoraca u Srbiji “Krstaš“ već se izjasnilo o tom pitanju i poručilo: “Crnogorci su lojalni građani Srbije i žele da ostvaruju svoja prava i ispunjavaju obaveze prema Srbiji i ne traže da glasaju na budućem referendumu u Crnoj Gori.” To je sasvim razumljivo, pravila su jasna: biračko pravo može da se ostvaruje samo na jednom mestu, “dupli glas” ne postoji, niti Savetu Evrope pada na pamet da to preporuči. Crnogorcu iz Kolašina trajno nastanjenom u Kruševcu je daleko važnije da bira predsednika opštine u Kruševcu nego, recimo, u Kolašinu, gde je rođen. Međutim, ima i onih koji su u Srbiju došli samo privremeno, zbog posla, studija ili jednostavno zato što su smatrali da do sada nije bilo bitno gde su, a kojima ne pada na pamet da se definitivno odreknu prava glasa u Crnoj Gori, a posebno ne kada je u pitanju njeno osamostaljivanje. Neka ih ima dve-tri hiljade, sasvim je dovoljno da predstavljaju ozbiljnu pretnju zastupnicima referenduma čiji cilj nije da provere opšte raspoloženje svojih državljana već da formiraju novu državu.

Zbog toga je možda razumljivo što su predstavnici crnogorskih vlasti u dilemi “šta nam je to poručio SE”. Nisu slabe tačke u tumačenju Rezolucije od strane srpskih, već su čuli nešto sasvim drugo: u Rezoluciji nije pomenuta državna zajednica, nisu pomenute njene članice i ništa se od svega toga ne odnosi na nas a ponajmanje na referendum u Crnoj Gori.

Funkcioner DPS-a Miodrag Vuković je srpske vlasti i crnogorsku opoziciju optužio za “uznemiravanje javnosti” jer se radi o “providnoj obmani neukih i neupućenih i pokušaju nove prevare, bacanjem magle u oči onima koji elementarno ne razumiju stvari”. Wegov stranački kolega Dragan Kujović, koji razume elementarne stvari, to je pojasnio: Rezolucija nije obevezujuća za Crnu Goru i ona se uopšte na bavi referendumskim pravom već lokalnim izbornim pravima.

Možda neupućeni i uznemiravaju javnost, ali argument sa “lokalnim izbornim pravom” teško da bi na ovom mestu mogao da prođe. Na to je nedavno upozorio i ministar pravde Srbije Zoran Stojković kada je ukazao da crnogorska vlast namerno pokušava da zameni teze i dokaže da je pravo glasa na referendumu isto što i biračko pravo. Nije, jer “izborno pravo je predviđeno izbornim zakonima, a referendum nije izborno, već biračko pravo svakog državljanina”. A Rezolucija SE je bar u tom delu vrlo precizna: odnosi se na biračko pravo građana.

Sagovornik NIN-a advokat Milenko Radić iz Fonda za razvoj demokratije smatra da je problem još veći upravo zbog toga što se radi o referendumu:

“Razlikuju se uobičajeni izbori od referenduma, a zatim se u okviru referenduma razlikuju teme koje se iznose na referendum. Jedno je ako se iznosi uvođenje samodoprinosa, promena naziva neke teritorije, a drugo je ukoliko se odlučuje o suverenosti. Govorim o praksi, a kako će SE, odnosno OEBS odlučivati, to zavisi od njih, a ne od Srbije i Crne Gore. Savet Evrope se izjasnio, već je jasno kako će da vrednuju taj referendum i već su postavljene neke granice: na prvom mestu će se uvažavati državnost. To što u Crnoj Gori kažu da državnost članice zajednice nije ista kao državnost neke države, ne verujem da će biti prihvatljivo u SE. Jer, ukratko, realizacijom te državnosti postiže se suverenost. Mi već sada ličimo na dve suverene države: ostala nam je zajednička samo kontrola letenja, armija je već podeljena po upravljanju i finansiranju, valuta nije ista... Mi nemamo ništa zajedničko, već smo odvojeni, već imamo dva državljanstva”, kaže Radić.

Zamenik sekretara Venecijanske komisije (na čiju je preporuku i doneta Rezolicija) Tomas Markert je izneo mišljenje da se Rezolucija možda i ne odnosi na nas. “Preporuka Saveta Evrope o ukidanju ograničenja na biračko pravo državljana ne tiče se Crne Gore i Srbije jer one jedna drugoj nisu strane države, već članice državne zajednice koja je subjekt međunarodnog prava”, tumačio je Markert.

Ako se usvoji ovakvo tumačenje, preti opasnost od tragikomične situacije: državljani Crne Gore u Srbiji se ne bi izjašnjavali na referendumu, na njemu nijedan Crnogorac sa boravištem u Srbiji ne bi mogao da glasa, recimo da bi ideja o nezavisnosti bila realizovana, a državljani Crne Gore u Srbiji bi tek onda, kada Crna Gora postane “subjekt međunarodnog prava”, stekli biračko pravo. Ako bismo hteli i dalje da se zabavljamo zamišljajući šta bi moglo biti dalje, rekli bismo da bi državljani Crne Gore, ovog puta u punom sastavu, mogli inicirati ponovno pripajanje Srbiji i ukoliko bi Srbija na to pristala, ponovo bismo imali zajedničku državu. Bila bi to igranka bez prestanka.

Zbog toga bi pitanje biračkog prava crnogorskih državljana u Srbiji ipak valjalo rešiti još pre prvog referenduma, jer na jednom će neko ipak morati da preseče. Pitanje je: kako? U svakom slučaju, bez dvostrukog prava glasa, kaže Radić i dodaje: “Prema sadašnjem stanju, pretpostavljam da će SE reći Crnoj Gori da državljani Crne Gore koji se nalaze u Srbiji i obrnuto moraju odlučiti da li će i ubuduće biti državljani i šta će biti sa njima. Ako to ne bude po propisima, u naknadnoj verifikaciji OEBS-a sigurno će da se kaže – vi niste dopustili svojim državljanima u Srbiji da glasaju kao državljani Crne Gore i mi iz tih razloga smatramo da je referendum manjkav”, i da “sumnja” da će državljani Crne Gore sa boravištem u Srbiji moći da ostvare biračko pravo na referendumu. Ipak, i ta izjava se mora uzeti sa rezervom i to ne samo zato što “sumnja” nije isto što i precizan političko-pravni stav, već i zbog činjenice da preciznog stava za sada uopšte nema.

Već se pokazalo da ni srpska, a ni crnogorska strana nisu sasvim u pravu kada tumače dokument. Niti je moguće da svi građani sa Koštuničinog spiska dobiju pravo glasa na referendumu, niti je argument to što se Savet Evrope bavi državama a ne državnim zajednicama, naročito kada one (ili bar jedna od njih) imaju ambiciju da postanu država, a ponajmanje je Savet Evrope poslao bilo kome sa ovih prostora neku jasnu poruku. Po svemu sudeći, teško da nas je ozbiljnije i imao u vidu. Jer, prema rečima Havijera Solane, EU još uvek nema ni pravni ni politički stav i neće ga ni imati pre nego što njihove pravne službe ne prouče ceo problem.

Patriotski i drugi tumači “Crnogorci nisu stranci u Srbiji, niti su Srbi stranci u Crnoj Gori” Zvaničnici crnogorske vladajuće koalicije smatraju da se Rezolucija i preporuke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Komitetu ministara o ukidanju ograničenja prava glasa na teritorijama članica te organizacije, ne odnosi na pravo glasa za crnogorske državljane u Srbiji, na eventualnom referendumu o državnoj samostalnosti Crne Gore. Član Predsedništva crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković rekao je za NIN da je reč o preporuci kojom se eliminišu ograničenja biračkih prava u zemljama EU, a što je donekle rezultiralo neuspehom dva evropska referenduma. “Ovo su preporuke za samostalne, suverene i međunarodno priznate države, za način regulisanja između njih kao samostalnih međunarodnih subjekata. Rezolucija pominje suverene države, a za Evropu je suverena SCG, i obaveza iz ove Rezolucije odnosila bi se na državljane SCG ako odu u neku međunarodno priznatu državu i ako im tamo, kao strancima, budu uskraćena politička prava. Crna Gora i Srbija, kao članice zajednice, koje nisu suverene i međunarodno priznate, nemaju obavezu da reaguju na ovu rezoluciju jer se ona ne odnosi na njih”, objasnio je Vuković, koji je pravnik po struci. On je takođe naveo da “Crnogorci nisu stranci u Srbiji, niti su Srbi stranci u Crnoj Gori”. Visoki zvaničnik DPS-a odbacio je, kako je rekao, navode “patriotskih tumača” da je Rezolucijom “rešeno pitanje prava glasa crnogorskih državljana u Srbiji na referendumu o nezavisnosti Crne Gore”. “U prvim redovima ovog obespamećenog tumačenja Rezolucije u funkciji pritiska na Crnu Goru isti ljudi: portparoli Vlade Srbije, konzervativne velikosrpske i ultradesničarske snage”, rekao je on. Portparol manje članice vladajuće koalicije i šef kabineta predsednika crnogorskog parlamenta Branislav Radulović rekao je da Rezolucija treba da izjednači domicilno i sve lokalno stanovništvo u izbornim procesima u EU. On smatra da je stav da su građani koji plaćaju poreze oni koji treba da glasaju na izborima, najbolja potvrda da izborno zakonodavstvo Evrope ide u pravcu da je “građanin onaj na kome počiva biračko pravo”. “Zato su interpretacije Rezolucije dela opozicije i srpske javnosti pogrešne jer ona se ne odnosi na pravni status Crnogoraca u Beogradu. Zahtev da se stanovnicima Srbije sa crnogorskim državljanstvom ukine pravo glasa u sredinama gde žive i nakon 50 godina prenese pravo glasa u sistem Crne Gore, ili uvede sistem duplog glasa, direktno je suprotan preporuci o pravu lokalnog stanovništva i njihovoj integraciji u lokalnu sredinu”, smatra portparol SDP-a. Član delegacije SCG u Parlamentarnoj skupštini SE iz Crne Gore Valentina Radulović-Šćepanović rekla je da se Rezolucija odnosi na mogući konflikt lojalnosti između državne zajednice SCG i neke druge države, navodeći kako je začuđena pojedinim interpretacijama u Crnoj Gori i Srbiji i da veruje da su one posledica nedostatka informacija. “Pogrešno se tumači paragraf u kome se ističe da su u mogućem konfliktu lojalnosti između zemlje čije državljanstvo neko poseduje i zemlje prebivališta, pravo glasa i kandidovanja na izborima generalno treba biti dodeljen državljanima. U pitanju su lica sa više državljanstava koja treba da izaberu u kojoj zemlji će da iskoriste biračko pravo”, objasnila je crnogorska predstavnica u Parlamentarnoj Skupštini SE. Skoro identično tumačenje ima i sudija Suda SCG iz Crne Gore Blagota Mitrić: “Ova preporuka odnosi se na državljane koje žive u inostranstvu i lica koja imaju dvostruko državljanstvo. Crnogorci koji žive u Srbiji nemaju dvostruko državljanstvo. Oni imaju domicil ili prebivalište i prema važećem pravu SCG to je odlučujuća činjenica za dobijanje izbornog prava. Rezolucija SE ne bi trebalo da stvara nikakvu dramu, niti uzbuđenje. Jedina je nevolja što su političari, iz čisto političkih interesa, naopako protumačili pravo, čime zbunjuju i ovako zbunjen narod”, ocenio je Mitrić. M. Radulović