Jahali smo zajedno

Brak između medija i političkih stranaka, ma koliko ljubav cvetala u početku, u principu je protivprirodni blud što pokazuje i drama koja se mesecima odigrava između Mlađana Dinkića i G 17 plus sa jedne i najtiražnijeg tabloida – “Kurira” sa druge strane. Kao što smo pisali u prethodnom broju NIN-a, ljubav koja je cvetala između G 17 plus i “Kurira” u vreme rušenja Živkovićeve vlade, pretvorila se u poslednjih pola godine u obračun do istrebljenja sa sve pevanjem i pucanjem. Kao što to obično biva u medijsko-političkom protivprirodnom bludu, tanka linija između ljubavi i mržnje lako se prelazi a nežna osećanja pretvaraju se u svoju suprotnost.

“Prvi kontakti sa G17 plus su usledili u proleće ili leto 2003. godine, kad je već bilo izvesno da će vlada Zorana Živkovića pasti”, kaže za NIN Svetomir Marjanović, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika “Kurira”. “U to vreme već su počele da se otvaraju afere kao što su Janjušević – Kolesar ili o krađi glasova u Skupštini. Kontakti sa G 17 plus su izgledali manje–više kao i kontakti sa svim drugim opozicionim strankama i medijima u to vreme. Postojao je čovek za vezu sa medijima u svakoj stranci, a za G 17 plus nama je taj čovek bio Mlađan Dinkić”, kaže Marjanović.

Po njemu, u to vreme postojao je “javni interes” da dođe do smene DOS-ove vlade i već je bilo jasno da će nakon izbora novu vladu napraviti DSS i G 17 plus. “G 17 plus je imao i tu odliku, koja je nama kao tabloidu odgovarala, jer su oni išli na rušenje vlade putem afera. Te afere su manje–više bile u redu, ali kad o tome pričamo nakon dve godine, mi danas vidimo da nijedna od tih afera nije doživela epilog. Tada smo smatrali da G 17 plus ima vrlo dobre i pouzdane izvore pre svega u policiji (što se kasnije pokazalo tačnim jer je Mladen Spasić kao Dinkićev prijatelj došao na čelo UBPOK-a). Zato afere otvorene 2003. godine nikad nisu završene, jer UBPOK verovatno ne želi da radi svoj posao kad je reč o pranju para preko računa G 17 plus o čemu smo pisali”, tvrdi Marjanović.

U vreme kad je G 17 plus svako malo otvarao afere o bivšoj vladi, “Kurir” je dan ili dva pre ostalih medija dobijao “papire” iz G 17 plus. Prva afera koju je “Kurir” otvorio u saradnji sa G 17 plus odnosila se na sukob interesa bivše ministarke saobraćaja Marije Rašete-Vukosavljević. Ona je imala firmu za koju Marjanović danas kaže da nije imala ni dinara prometa, ali sa druge strane, dodaje, nije bilo normalno da ministarka bude vlasnik firme.

Zamenik glavnog i odgovornog urednika “Kurira” Dragan J. Vučićević kaže da je taj “predmet” stigao na portirnicu u roze koverti u kojoj su bili registracioni dokumenti. “Mislili smo prvo da se neko šali sa nama i proverili smo u Trgovinskom sudu i to se pokazalo tačnim. Naknadno smo saznali da su nam to dostavila braća iz G 17 plus. Zvali smo ljude iz G 17 da komentarišu te papire i oni su to komentarisali praveći se iznenađeni govoreći da je to strašno”, objašnjava Vučićević.

Marjanović koji je u to vreme nekoliko puta bio u gostima kod G 17 plus kaže da su oni imali gomilu dokumentacije o navodnim malverzacijama tadašnje vlade i smatra da takvu vrstu dokumentacije imaju i današnje opozicione stranke. Po njegovim rečima, Goran Paunović je tada bio zadužen u stranci za sortiranje (verovatno i distribuciju) tih dokumenata. Marjanović je ubeđen da po tom sistemu odavno funkcionišu sve stranke u Srbiji. A da bi se uz pomoć afera postigao neki politički cilj potrebna je pomoć ili podrška medija.

“U ono vreme klima je bila takva i bilo je jasno da će vlada pasti. Bilo kakva informacija koja je bila protiv vlasti je bila pitka za sve medije. Što se tiče same tehnologije dolaska G 17 plus na vlast, nisu oni ništa novo izmislili”, kaže Marjanović.

Kada je na dnevni red došla afera Bodrum. “Za aferu Bodrum smo čuli pre svih i to lično od Mlađana Dinkića. Dinkić je na jednom prijemu ispričao Marjanoviću da se Nenad Čanak izlajao na nekom prijemu pred stranim diplomatama, a onda je neki njih to preneo ljudima iz G 17 plus. Onda su oni uzeli listinge i snimak iz Skupštine i dostavili ih medijima. Marjanović je dva-tri dana ranije sve to ispričao nama”, tvrdi Vučićević.

Po rečima ove dvojice urednika, neki normalan uslov saradnje sa “Kurirom” je da taj tabloid prvi dobija ekskluzivne informacije i Dinkić je to manje–više poštovao. S tim, što su znali da bi uvek još neko dobijao iste informacije i da su one manje–više bile nepotpune. Pre otvaranja afere Bodrum, upriličen je bio sastanak Mlađana Dinkića sa uredništvom “Kurira”. Već u to vreme Marjanović je bio u intenzivnom kontaktu sa Dinkićem i jednom prilikom su se dogovorili da se uredništvo upozna sa budućim ministrom finansija. Sastanak je zakazan u centrali G 17 plus, ali je na njega Dinkić zakasnio 45 minuta jer je bio na sastancima.

“U neko doba je Đoko Kesić (glavni i odgovorni urednik) rekao da neće više da ga čeka, krenuli smo i pozvali lift. Iz lifta je izašao Predrag Marković, pozdravili smo se s njim i objasnili mu da Dinkića čekamo 45 minuta. On je ušao u Dinkićev kabinet i ovaj nas je ubrzo primio. Na tom sastanku nam je rekao da će oboriti vladu uz pomoć poslanika SDP-a, najavio silne afere, opanjkavao Dušana Mihajlovića i hvalio ‘Kurir’ kao jedini hrabar medij koji raskrinkava ovo ili ono. Tad je rekao da ‘Kurir’ poseduje veliki demokratski i reformski potencijal i da smo na braniku demokratije i slobodnog novinarstva”, kaže Vučićević.

U svakom slučaju, na meti Dinkića našao se tadašnji ministar policije. Međutim, “Kurir” nije dobio dan pre svih papire o povezanim firmama Dušana Mihajlovića, ali su zato dobili priču o navodnoj farmi volova u Valjevu, koja se kasnije pokazala netačnom, zbog čega se list javno izvinio lideru Liberala Srbije. “Mi smo te 2003. godine naučili nešto. Reč je o vrlo pipavim stvarima jer se u deset afera koje se otvore nađe bar jedna poluistinita ili potpuno netačna. I onda ako proveriš jedanput, dvaput ili triput i ispostavi se da je tačno, postoji neki automatizam i taj koji ti dostavlja te podatke postaje siguran izvor. Ali je i u tim sigurnim izvorima bilo grešaka”, objašnjava Marjanović propust sa farmom volova.

Odnos “Kurira” i G 17 plus postao je sve slabiji onog trenutka kad je ekspertska stranka došla na vlast, ali je normalna komunikacija održavana sve do februara ove godine. Kad je u “Glasu javnosti” i “Kuriru” krenuo feljton “Demokratska pljačka Srbije”, Dinkić se naljutio na svoje dojučerašnje saradnike i može se reći saborce. Istog dana kad je najavljen feljton došla je finansijska policija u “Glas” i “Kurir”, a Marjanović tvrdi da je njemu bilo najavljeno da će se to desiti. Tada već prestaje komunikacija sa Dinkićem, uz izuzetak jednog intervjua kojeg je Marjanović uradio sa ministrom finansija na Kopaoniku.

“G 17 plus je nastao na aferama, ali će i na aferama i nestati. Ovaj sukob između nas i G 17 plus moraće jednog dana da se završi. I na kraju će se videti koji je rezultat. Država će globiti ovu firmu zato što to Dinkić tako hoće, a sa druge strane, Mlađan Dinkić će biti medijski mrtav čovek. Mi smo vrlo svesni moći koju imamo. Možemo od političara napraviti zvezdu i možemo ga svesti na nulu. Ovaj rat nije bio naša priča i mi smo pokušavali bezbroj puta da vratimo stvari u neki normalan kolosek. Na kraju tog rata mi ćemo biti finansijski uništeni, Dinkić će biti politički uništen. I šta smo svi postigli?” zaključuje Marjanović.