Dragan Đilas

Rođen 22. februara 1967. u Beogradu gde je završio Mašinski fakultet, smer vazduhoplovstvo. Bio je urednik u Radio Indeksu od 1986, novinar i urednik Informativne redakcije Radija B92 1991-1993. Ta redakcija je dobila u to vreme sve najveće novinarske nagrade. Kao student prorektor BU, vodio studentske demonstracije 92, koje su završene relativnim uspehom – dobijeni su prevremeni parlamentarni izbori, promenjen je delimično izborni sistem, ali Slobodan Milošević nije podneo ostavku. “Nisam ušao u politiku te 1992. kada mi je Zoran Đinđić nudio da budem poslanik i predsednik IO DS-a, jer sam smatrao da mora da se sačuva nestranački karakter tih demonstracija” – kaže Đilas koji je kasnije bio aktivni učesnik svih protesta i demonstracija 96/97. i 2000. Suvlasnik je najveće kompanije koja se bavi medijskim biznisom (reklamno vreme, sportska, filmska i serijska prava, produkcija, BTL...) na teritoriji bivše Jugoslavije. Učestvovao je u izradi kampanja za B92 i AAOM (Alternativna akademska obrazovna mreža). “Nisam odbio da radim kampanju za OTPOR, kako je to u svojoj knjizi napisao Čeda Jovanović.” Od 1. oktobra 2004. direktor je Narodne kancelarije predsednika Republike. Član je IO Demokratske stranke. Oženjen je Milicom koja je doktor međunarodnih odnosa, zaposlena na Fakultetu političkih nauka. Imaju dve kćeri – Sofiju i Jovanu.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Najveću nadu u meni pobudi svako dobro delo koje neko učini tog dana, kao i ljudska zahvalnost koju pokaže onaj kome je to dobro delo učinjeno.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Kada vidim nešto loše, a nemam mogućnosti da to promenim.

Kad vam je neprijatno?

- Veoma retko, jer ne živim u neprijatnom okruženju.

Koju pesmu volite da pevate?

- Bolje reći pevušim, jer sam potpuni antisluhista. Lola, Mansarda mali stan, Snijeg pade na behar na voće i Hoću jednu malu garavu. Pesme Đoleta Balaševića mi najviše prijaju u kafanskom ambijentu.

Šta vas izluđuje?

- LJudska glupost i bezobrazluk.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na svoje ćerke Sofiju i Jovanu. Siguran sam da su njih dve nešto najvrednije što sam postigao u životu. (U SVIM DRUGIM STVARIMA SAM PONOSNIJI NA SPOSOBNOST DOSTIZANJA.)

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Roditeljima, porodici i pravim prijateljima koji su me podržavali bez obzira na faze kroz koje sam u svom životu prolazio.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- To što lako praštam i nisam zlopamtilo.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Ne idem u saunu, jer mi takva mesta po definiciji ne prijaju.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Verovatno mnogo toga loše, ali njihovo mišljenje nikada ne uzimam u obzir. Jednostavno me ne interesuje, jer sa osobama koje se definišu kao moji neprijatelji sasvim sigurno ne delim iste vrednosti. Samim tim mi je njihovo mišljenje apsolutno nebitno.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da imam bar malo sluha. Kada sam bio drugi ili treći razred osnovne škole, izbacili su me sa probe hora, jer su mislili da se izmotavam. A ja sam se najozbiljnije trudio da otpevam to što je od mene traženo...

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Svima onima koji se nađu pored mene kada me neko ili nešto ozbiljno iznervira. Kažu da sam u tim situacijama dosta neprijatan...

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Umerenost.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Voleo bih kada bih u nekim situacijama imao malo više strpljenja, i kada bih bolje razlikovao ogromnu upornost koju posedujem i spremnost da nikad ne odustanem od tvrdoglavosti koju ponekad nepotrebno ispoljavam (EMPATIJA).

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Nema dragocenih imovina. Dragoceni su samo ljudi. Od svega što sam u životu stekao najdragocenija mi je porodica i veliki broj iskrenih prijatelja koji se raduju mojim životnim uspesima i na koje mogu uvek da se oslonim.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Mislim da u životu nikada nisam doneo nijednu pogrešnu odluku, koju kasnije nisam uspeo da izmenim i otklonim sve njene eventualne loše posledice.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Uopšte se ne trudim da sakrijem svoje slabosti. Zato i mislim da su one više nego vidljive.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Neobičan za prosečnog Srbina.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Zahvalio bih se darodavcu, odnosno takav poklon ne bih prihvatio. Ja se politikom bavim da bih bio deo tima koji će kada bude na vlasti za veoma kratko vreme povući Srbiju drastično napred, ali to neće biti moguće da se učini za samo jedan dan.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Isti onaj tim koji sam pomenuo u prethodnom odgovoru, ljudi kojima politika i vlast nisu smisao, već samo sredstvo da učine nešto da se u ovoj zemlji živi bolje.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Miloš Obilić, Aleksandar Makedonski...

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Uvek volim da čujem Vojina Dimitrijevića i Matiju Bećkovića. Dok je bio živ, i Dragutina Gostuškog.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Smanjenje jaza između bogatih i siromašnih. Ukoliko bogati deo sveta to ne shvati brzo, mislim da će posledice povećavanja tih razlika, koje se ogledaju i kroz činjenicu da svakoga dana u svetu desetine hiljada ljudi umre od gladi i posledica nedovoljne ishranjenosti, biti razarajuće po ovu našu zelenu planetu.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Ovo pitanje kao da je ubacila moja supruga, jer je kupovina slika tema koja sasvim sigurno vodi u svađu. Ja sam čovek koji najviše voli da oko sebe ima samo gole zidove... A ako bih kupovao slike, najviše para bih dao za onog slikara koji bi te pare dao u dobrotvorne svrhe.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Stvarno se ne sećam. Moj inženjerski mozak sam briše sve podatke za koje proceni da nisu neophodni i da nepotrebno zauzimaju deo memorije... Sećam se samo da sam kao malo veći klinac bio fasciniran kosmosom i pokušavao da zamislim gde smo to mi, odnosno naša planeta, Sunčev sistem i da bi me uvek na kraju zabolela glava, jer nikako nisam uspevao da zamislim da je to gde smo mi beskonačno veliko i da nema granica...

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Voleo bih da dočekam Srbiju u kojoj će ljudi živeti normalno, bezbedno i u kojoj će svako ko radi moći od toga normalno da živi. Voleo bih da moja deca izrastu u dobre ljude i da žive u takvoj zemlji.

Kako biste voleli da umrete?

- O takvim temama za sada uopšte ne razmišljam.

Gde želite biti sahranjeni?

- Isto kao i prethodni odgovor.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Mislim da je zaista besmisleno da u godinama u kojima sam sada, kada očekujem da postignem mnogo toga, razmišljam o takvim stvarima...

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Nadam se da će biti dosta onih koji će u takvoj situaciji moći da kažu hvala za nešto što sam za njih za života uradio. Ako bude tako, to će značiti da je moj život imao smisla, jer ja duboko verujem u onu Andrićevu da nam život vraća samo ono što drugima dajemo...