Omalovažavanje ozonske rupe

Brojke su tu, a i plaže su pune. U svako doba dana, a posebno u vreme za koje u svakim novinama piše da je “visokorizično” (od 11 časova do 17 ili, u “boljoj” varijanti”, od 12 do 16) i da se građanima preporučuje da čak ne izlaze ni na ulice ako ne moraju. A ako već moraju – “šešir na glavu” (u Kini ga svi nose, a oni su zemlja sa najmanjim brojem obolelih), kremu sa zaštitnim faktorom na telo i pamučnu odeću preko sebe. Pa nije valjda Evropska unija bez razloga godinama radila na uvođenju jedinstvenog faktora zaštite UPF koji se odnosi na specijalnu odeću i vreme koje se bez opasnosti može provesti na suncu.

O neverovatnoj opuštenosti naših građana po svim ovim pitanjima u proteklih nekoliko godina i dermatolozi i onkolozi su rekli sve što su imali. I ništa. Zato je jedino ostalo da pitanje “zašto smo takvi” postavimo psihologu.

“Razloga zašto ljudi ne slušaju upozorenja ima mnogo više nego što možemo da ih nabrojimo u ovom trenutku”, kaže Jelena Vlajković i nastavlja: “Prvi razlog je to što ljudi ne čitaju novine. Odnosno, čitaju neke tabloide u kojima mogu da se informišu o skandalima. Ako i čitaju novine i članke koji govore o opasnostima koje vrebaju na suncu, mnogi ljudi ne razumeju tačno kakva je ta opasnost koja im preti. A ako razumeju, takvo saznanje ih uznemirava. Poznato je da ljudi ne vole da čuju vesti koje ih uznemiravaju, a onog trenutka kada ih čuju, na scenu stupaju mehanizmi odbrane. Jedan je veoma karakterističan: meni se to neće dogoditi. To je karakteristično za sve ljude, a ono što je specifično za naše područje je – ljudi ne veruju zvaničnim saopštenjima. Iskustvo koje imamo u poslednjih 15 godina navodi nas da uvek tražimo skriveni smisao u takvoj informaciji. One dolaze iz zvaničnih institucija kojima se ne veruje i posle njih sledi pitanje: zašto nam sada baš to poručuju?

Stariji građani i te kako imaju razloga da budu skeptični. Ne samo da su ih vlasti varale u vreme pomračenja Sunca, već su ih i novine lagale sve do kraja 2000. godine, tvrdeći da je sunčanje zdravo, da podiže raspoloženje (što je tačno) i da ozonske rupe jednostavno nema. Kada je NIN u septembru 1999. godine objavio da je nad Jugoslavijom ozonska rupa, o čemu su pisali i svi svetski mediji, meteorolog Verica Grubački, tadašnji savetnik direktora Gradskog zavoda za zdravstvenu zaštitu Beograda, demantovala je tu informaciju i izjavila: “Trenutno je nad Grenlandom.” Možda je u trenutku njene izjave ozonska rupa i bila nad Grenlandom, jer, kako stručnjaci kažu, ima naviku da se kreće brzinom oblaka i nije dirigovana da zaobilazi naše prostore. Sumnju takođe može da izazove i činjenica da je u svetu još pre 20 godina uvedeno pravilo da se svakodnevno izveštava o trenutnom zračenju i da se izdaju uputstva u vezi sa tim, a da je to pravilo kod nas stiglo sa 15 godina zakašnjenja. Zašto? Zato što se pre lagalo da se ne bi izazivala panika ili zato što se laže sada jer bi nam panika politički dobrodošla (bolje da bude krivo Sunce nego vlada).

Ako je neverica putokaz za starije, ostaje nam da vidimo šta je putokaz za mlađe. Da li je to Nikol Kidman, Australijanka koja je upoznata sa alarmantnim stanjem u svojoj zemlji i kojoj ne pada na pamet da izađe na sunce ili su to naše lepotice koje u onim novinama koje svi čitaju poručuju da je preplanulo telo imperativ. U stalnoj rubrici “Od glave do pete” u časopisu Lepota & Zdravlje mnoge atraktivne žene su iznele svoje mišljenje o ovom problemu. Voditeljka Sandra Drašković je jedna od retkih koja nije pristalica prekomerne preplanulosti i u “solarijum ide tek toliko da ne bi bila bela”, dok je pevačica Slađana Delibašić jedna od onih koje odlazak u solarijum smatraju obaveznim. TV voditeljka Bojana Nikolić solarijum posećuje u periodu od aprila do oktobra, kako kaže – umereno, jednom ili dva puta nedeljno i dodaje: “Nemam iluzija da je takav vid sunčanja zdrav, ali ne volim da budem bela.” Glumica Katarina Radivojević ne voli solarijum ali u njega ide kada god je to potrebno. Jer, “nesporno je da kada malo pocrnite sve što je lepo na vašem telu izgleda još lepše, a ono što nije odlazi u drugi plan”. Katarina Rebrača, maneken i vlasnica modne agencije “K models”, prednost daje preplanulom tenu i suncu. “Znam da se priča o zaštitnim filterima i najnovijim modelima lampi, ali ja ipak prednost dajem suncu, mada znam da i ono dovodi do neželjenih efekata.”

Dakle, znaju ili delimično znaju, a ipak šalju poruku? “Moguće je da i to ima uticaj: to je diktat kako lepo žensko telo mora da izgleda. Pevačice jesu te koje postavljaju neke kriterijume, a one su osunčane i redovno idu u solarijum”, kaže Jelena Vlajković.

A može li takva poruka da se uklopi u nešto što bi predstavljalo zdravstvenu zaštitu, za NIN objašnjava dr Dragana Đurić, farmaceut: “Kreme sa zaštitnim faktorom mogu u potpunosti da zaštite kožu, ali između 11 i 15 časova sunce treba izbegavati, pogotovu na plaži ili velikim visinama gde je zračenje daleko veće. Takođe se mora znati šta znači zaštitni faktor: razlika između faktora 12 i faktora 50 se ne odnosi na jačinu zaštite već samo na vreme koje neko može da provede na suncu. A što se solarijuma tiče, oni se u svetu već uveliko izbacuju iz upotrebe i nadam se da će uskoro i kod nas.”

Dermatolog Jelena Pavlović ne poriče da je sunce jedan od bitnih faktora za podizanje opšteg raspoloženja, ali dodaje: “Ta veselost bi mogla da bude kratka u slučaju da se preteruje. Tačno je da nam je potreban vitamin D, ali zalihe se mogu stvoriti i sa 15 minuta sunčanja nedeljno i to u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima, a nekada je dovoljna i čaša mleka. Zraci u solarijumu su nekoliko stotina puta jači od sunčevih, ali i jedni i drugi dovode do oštećenja kože, neujednačene pigmentacije, pucanja kapilara, gubitka prirodne elastičnosti kože jer se gornji sloj kože zadebljava i gubi vlagu.”