Jedinstvena vojska

Umesto entitetskih vojski, kako je predviđeno Dejtonskim ugovorom, Bosna i Hercegovina od Nove godine dobija jedinstvene oružane snage koje su u osnovi kreirane tako da neodoljivo podsećaju na propalu JNA.

Mada još sledi parlamentarna procedura u kojoj treba promeniti ustave, usvojiti nove zakone, svi smatraju da je posao okončan jer su vladajuće političke elite u oba bosanskohercegovačka entiteta obelodanile da je dogovor postignut. Još više, čak je organizovana, kako su je nazvali, svečana ceremonija, uz veliku medijsku galamu, na kojoj su članovi komisije za reformu odbrane potpisali izjavu da prihvataju nacrte tih novih zakona o odbrani i o službi u oružanim snagama BiH. Na takav red stvari pravni eksperti su se samo nasmešili jer do sada nikada i nigde nije zabeleženo da se priređuje svečanost povodom nacrta zakona a smeliji ovdašnji analitičari su zaključili kako je reč o snažnom pritisku na parlamente da ovo bez ikakvih zakeranja prihvate.

Civilna i vojna međunarodna uprava u BiH potrudila se da pošalje i vrlo precizne poruke članovima parlamenata kojima sledi procedura usvajanja. Tako je komandant Štaba NATO-a u BiH Stiven Šuk ocenio da se radi o “odličnom rešenju” a Pedi Ešdaun “ovo je najvažniji korak za BiH od potpisivanja Dejtona”.

Šta je bilo i šta se menja ?

Prema Dejtonskom sporazumu, u BiH su bile “dve i po vojske” – Vojska Republike Srpske i Vojska federacije u kojoj su bile organizaciono vrlo prepoznatljive bošnjačka i hrvatska komponenta. Bili su dva ministarstva odbrane, dva entitetska vojna buyeta.

U centralizaciji BiH koja traje poslednjih pet-šest godina svoje mesto našla je i vojska. Pod obrazloženjem da je reč o “modernizaciji i nužnim reformama radi prijema u Partnerstvo za mir i NATO” pre dve godine formirano je i Ministarstvo odbrane na nivou BiH, a zatim i zajednički Generalštab, ali su zadržana i entitetska ministarstva sa vlastitim buyetima kao i generalštabovi na nivou entiteta. To je bio prvi korak za koji se tada tvrdilo da je dovoljan za prijem u Partnerstvo za mir. Ta nova struktura se nije čestito ni uspostavila a usledio je i “drugi korak” u vidu novih rešenja.

Sada se predlaže ukidanje entitetskih ministarstava odbrane, ostaje samo ono na nivou BiH, na taj nivo seli se i vojni buyet, formiraju se jedinstvena vojska Bosne i Hercegovine i jedan Generalštab. Civilni komandant te nove vojske je Predsedništvo BiH. Vojsku će činiti, kako je objavljeno, između devet i deset hiljada profesionalnih vojnika. Regrutacija se potpuno ukida. U sastavu vojske biće tri multietničke brigade. Da stvar ne bude “preterano surova”, kao je rekao jedan visoki oficira NATO-a, prema Srbima (koji su se u početku žestoko opirali) i Hrvatima (opirali se ali nešto blaže), dozvoljeno je da svaka od tri brigade ima po jedan pešadijski puk koji će nastavljati tradiciju ranijih vojski. Prema predloženim zakonima, u jednom pešadijskom puku pored oznake novih oružanih snaga na desnom rukavu, na levi će se staviti oznaka VRS, kod drugog Armije BiH, a kod trećeg oznaka HVO.

Prvi komentar koji su ovdašnji mediji zabeležili, mogao bi stati u jednu rečenicu: “Ako mora biti jedinstvena vojska, onda je dobro da nema regrutacije.” To su izgleda dobro procenili kreatori rešenja, jer ovdašnje političare možda mogu nagovoriti na mnogo šta, pa i naterati ih, ali bi bilo mnogo teže naterati roditelje da šalju decu u takvu vojsku na obavezno služenje vojnog roka.

Vojni analitičar Ostoja Barašin kaže: “Ovakve oružane snage su pre svega po meri NATO-a i oni verovatno imaju planove kako će tih devet hiljada profesionalaca koristiti.” Barašin smatra da je sada BiH isključivo nadležna u pitanjima odbrane i slaže se sa Ešdaunom da je reč o najvećoj promeni Dejtona do danas.

Zanimljivo je da i misija NATO-a i međunarodna civilna uprava sve ređe spominju da će nova vojska biti jeftinija. Sledi, kažu dobri poznavaoci, potpuni prelazak na NATO standarde, što podrazumeva kupovinu bezmalo celog novog naoružanja (reč je o drugačijim kalibrima) i cele oprema – sve od vojnoindustrijskog kompleksa koji već odavno radi za ovaj savez i njegove saveznike.

A onda će nova vojska dobiti i nove zadatke. Trenutno je u Iraku trideset pripadnika deminerskih jedinica iz BiH. Uskoro se broj povećava, a veruje se da neće ići samo demineri.

Ako je suditi prema istraživanjima raznih agencija, predložena reforma vojske, kao i policije koja se istovremeno sprovodi, nema podršku većine stanovništva u Republici Srpskoj. Ta činjenica nije važna za pitanje hoće li ili neće model dobiti podršku u parlamentu jer se veruje da međunarodna uprava uvek može naći toliko poslaničkih ruku koje će se dići za izglasavanje predloga. Ali to će i te kako uticati na rezultat opštih izbora koji se ovde održavaju iduće godine.

Ostoja Barašin upozorava i na činjenicu da se u principu strukturne vojne reforme ne sprovede nikada dok se ne stvori povoljan ambijent u društvu.