Bobi

Za razliku od policajaca u drugim zemljama, čuvar javnog reda u Velikoj Britaniji je popularna ličnost. Britanci mu očigledno tepaju kad ga zovu bobi.

Nadimak bobi policajac je dobio 1828. godine kad je donet i danas važeći Zakon o lokalnoj policiji. Tada je ministar unutrašnjih poslova bio izvesni ser Robert Pil. A poznato je da Englezi Robertu tepaju tako što ga od 18. veka zovu Bob ili još slađe Bobi (Bobbdž). Robert je ime jedno od ređih britanskih imena koje je na ostrvo došlo sa Normanima u 11. veku. U svom izvornom obliku sastoji se od dve reči sličnog značenja hrod slavan i bert - svetao, slavan.

Bobi po tom zakonu ne nosi vatreno oružje, već samo palicu. Ali ga zato štiti zakon. Kazne za vređanje, napad i ubistvo bobija su, koliko znamo, strože nego igde na svetu.

Pa ipak, u doba terorizma menja se i Velika Britanija sa bobijima koji nikoga ne ubijaju. Dve nedelje posle smrtonosnog terorističkog napada koji se desio 7. jula, a sutradan posle još jednog neuspelog pokušaja 22. jula u londonskom metrou, jedan policajac je ubio pogrešnu osobu – dvadesetsedmogodišnjeg brazilskog električara Žana Čarlsa de Menezasa. U metro-stanici Stokvel u južnom Londonu, na poziv policajca nije stao, već se dao u bekstvo.

Pre kobnog terorističkog napada bobi bi najpre bio obavezan da nađe način da potencijalnog prestupnika uhvati, ali ne bi u njega pucao, jer ne bi ni imao vatreno oružje. Sad se ispituje kako to da odjednom bobiji imaju vatreno oružje. Očigledno u novim dramatičnim okolnostima.

Izgleda da su bobiji dobili pravo da nose oružje, ali ih to ne oslobađa odgovornosti u slučaju koji se desio. Čak i tajna policija koja ima pravo da nosi oružje, u najgorem slučaju mora najpre da puca u noge. Desilo se da je pucano u glavu. Sedam metaka je ispaljeno u glavu nevinog Brazilca, a jedan u rame. Ispostavilo se da je bežao jer mu je istekla viza za Veliku Britaniju, a u Londonu je radio ilegalno.

Posle bombaškog napada i incidenta sa ilegalcem, anketa koju je prošle nedelje sproveo list “Gardijan” kazuje da dve trećine muslimana koji borave u Velikoj Britaniji žele da se isele, jer se više ne osećaju bezbednim.