Vlada kroti medije

Kao nijedna do sada u skoro deceniji i po nezavisne Slovenije, vlada premijera Janeza Janše obrušila se na autonomnost medija. Više nego ičim drugim nova, desničarska vlast početak svog mandata obeležila je javnim pokušajima političkog disciplinovanja novinara. Bez prikrivanja namere da sredstva informisanja podredi prvenstveno svojim ideološkim ciljevima, koje, naravno, poistovećuje sa državnim interesima, skoro rafalno je predložila novi zakon o medijima i nacionalnoj RTV kući.

Prvi zakon će, ukoliko bude usvojen, omogućiti da najtiražniji slovenački dnevnici postanu vlasništvo ljudi ili firmikojima jejedino stalo do zarade po svaku cenu. O informisanju znaju vrlo malo, ili, bolje rečeno – baš ništa. Drugi, čija primena, odnosno odbacivanje, zavisi od ishoda referenduma već zakazanog za 25. septembar, “nacionalku” bi gurnuo u “zagrljaj” vrha vlasti. Dakle, vlada bi neprikosnoveno odlučivala o uređivačkoj politici, kadrovima i organizaciji posla.

Nezavisnost slovenačkih medija, koja je poslednje decenije važila za uzornu ne samo na području bivše Jugoslavije, očito je postala krunska žrtva totalitarnih metoda pokazivanja mišića vladajuće koalicije. “Teren” je pripremljen nipodaštavajućim izjavama najviših predstavnika vlade na račun sadašnjeg, kako tvrde, “razuzdanog stanja u medijima”. Niko od njih ni pomislio nije da su upravo samostalna sredstva informisanja glavni adut, ako ne i uslov, demokratskog društva. A manje slobode za sredstva informisanja istovremeno znači i manje mogućnosti da se obelodane nepravde, zloupotrebe, korupcija... Ili im to, možda, odgovara?

Sa stanovišta vlasti najznačajnije je, svakako, imati uticaj na medije, ili bar “svoje” novinare. Janšina vlada to odlično zna. Poznato joj je takođe da dnevnu štampu u Sloveniji redovno čita oko 60 odsto stanovništva između 10 i 75 godina starosti... Zato inastoji da u medijima dominiraju politički akteri, naravno, njeni: ministri, stranke vladajuće koalicije, državna uprava, lojalni privrednici i drugi.

Svojevrstan doprinos disciplinovanju novinara dala je čak i policija! Ministar unutrašnjih poslova Dragutin Mate, kakoje izjavio doskorašnji direktor policije, lično je, na inicijativu premijera, zahtevao, iako to isključuju svi zakonski normativi, da se objave podaci iz krivične prijave protiv Mitje Ribičiča, osumnjičenog za genocid. Prijava tereti Ribičiča da je, kao pomoćnik šefaOzne Slovenije, poslednjih nedelja Drugog svetskog rata krivac za likvidaciju više stotina saradnika nacista i članova njihovih porodica.

Budno policijsko oko nije mimoišlo ni prodornu novinarku multinacionalne Pop televizije Damjanu Seme. Zbog analitičkih priloga našla se u poverljivom izveštaju kriminalističke policije; što je pokrenulo razumljivo pitanje da li je pod nadzorom i rad drugih novinara u Sloveniji?

Viši predavač krivičnog prava na ljubljanskom fakultetu za policijsko-bezbednosne nauke Goran Klemenčič tvrdi da ova dva slučaja pokazujužalosnu sliku o nemoći ikoga u vrhu policije da se suprotstavi zahtevima političara. “Reč je o ozbiljnom sistemskom problemu, koji postoji već duže vreme”, smatra on.

Afera Mate iSeme, ocenjuju analitičari, mogla bi dovesti do smena u vladi. Opozicija je već zapretilai ustavnom tužbom protiv premijera Janše, zbog njegovog mešanja u rad policije, što bi moglo da dovede i do zahteva za razrešenje sa funkcije predsednika vlade.

Dok politika uporno guši autonomnost medija, slovenačka javnostuglavnom ćuti, a novinari zbijaju redove. Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su čitaoci i gledaoci rascepljeni na pristalice vladajuće koalicije, znači njenih metoda, i opozicije, kojoj mnogi istovremeno zameraju da je kao doskorašnja vlast takođe gušilaslobodu medija.

Igor Šaranović