Opkoljavanje Karadžića

Da li je poziv Qiljane Zelen-Karadžić mužu da se preda znak da je obruč oko haškog begunca konačno i zatvoren? Ovo je pitanje raspalilo maštu i u zemlji i u svetu. Spekulacije na temu o čemu se zapravo radi ne prestaju. Svaki pokušaj da se te “teorije” slože u koliko-toliko smislen sistem završava odgovorom da je sve moguće – od skore predaje do toga da je reč o veštom manevru koji begunca još više udaljava od onih koji ga traže.

Ipak, poziv je u samoj BiH sve aktere ovdašnjih zbivanja isterao na čistinu.

Najpre, one najjače. Međunarodna uprava (vojna i civilna) primetno je likovala, pa i pretila. “Nastavićemo sa agresivnim merama dok Karadžića ne dovedemo u Hag”, rekao je komandant evropskih snaga britanski general Dejvid Liki. Slične reči su se čule i od komandanta misije NATO-a generala Stivena Šuka, kao i od Pedija Ešdauna. Javnost je to ovde doživela kao najavu novih (znanih i neznanih) pritisaka na porodicu Karadžić i Republiku Srpsku.

Sve relevantne političke opcije u RS, pa i sama vlada, oglasile su se u stilu: pozdravljamo i podržavamo ovaj hrabar čin.

Očekivano gromoglasno ćute ovdašnje brojne nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava. Niko ne spominje međunarodne konvencije o pravima porodica i srodnika bilo kojih optuženika, na bilo kom mestu. Ćuti i ovdašnja stručna javnost – advokati, profesori prava... Svi su spremni da “u četiri oka” nabroje sve konvencije i sva rešenja u krivičnom zakonodavstvu koja štite porodicu i srodnike. Ali, mediji ne nalaze sagovornike o ovoj temi.

Veliki strah se uvukao u ljude zbog svega što se događalo proteklih godina. Podsetimo, raspisana je nagrada od pet miliona dolara za onog ko pronađe Karadžića. Direktnom intervencijom međunarodne uprave izmenjeno je krivično zakonodavstvo po kojem je svaka vrsta podrške haškim beguncima označena kao jedno od najtežih krivičnih dela – neki veruju da bi verbalni pokušaj zaštite Karadžićeve porodice mogao doći pod udar tih odredbi. Dalje, donesen je i poseban Zakon o izručivanju optuženih. U cilju razbijanja mreže podrške haškim beguncima, međunarodna uprava je do sada smenila više od stotinu funkcionera RS, zabranila im zapošljavanje u javnom sektoru, oduzela pasivno biračko pravo, zabranila svaki vid javnog delovanja... A niko od njih do sada za ta dela nije i optužen, što je samo znak da se radilo o sumnjama zasnovanim na pretpostavkama.

S vremena na vreme, duž drumova osvanu bilbordi sa kojih se poziva na prijavljivanje begunaca. U štampi se zakupljuje prostor, a po elektronskim medijima vrte spotovi na istu temu. O radu velikih obaveštajnih službi i silne tehničke i novca koji troše, da se i ne govori. A rezultata nema...

Posle svega došla je na red najuža porodica. Pre dve godine sinu Saši je, opet administrativnim merama međunarodne uprave, ograničena poslovna sposobnost zamrzavanjem svih računa, a nedavno je proveo deset dana pritvoren (na nepoznatom mestu) od međunarodnih vojnih snaga. NIN-ov dobro obavešten izvor tvrdi da se kući vratio slomljen, potpuno drugačiji čovek, i da je to bio ključni razlog dramatičnog apela Qiljane Zelen-Karadžić. Pogotovo što se iz istog centra mogao čuti nagoveštaj da je moguće hapšenje i drugih članova porodice. “Reagovala je kao vrlo uplašena majka”, najčešći je nezvanični komentar koji se ovih dana može čuti u RS.

Sve u svemu, atmosfera koja je stvorena u Republici Srpskoj ozbiljno je suzila manevarski prostor Karadžiću. U političkom smislu, napušten je (sve ozbiljne političke opcije su javno obznanile da treba da ide u Hag), a u finansijskom, ako je i bilo kakve podrške, mogući finansijeri su sada pod budnim okom, a i sami su se okrenuli nekim novim ljudima, onima koji su danas u modi.

Ostala je, dakle, Karadžićeva porodica kao karika koju treba slomiti, jer treba imati na umu da je reč o duboko patrijarhalnom čoveku, što znaju, naravno, i kreatori potere.

Međunarodna uprava s ogromnim aparatom, gotovo neograničenim finansijskim i tehničkim potencijalom, ne želi da izgubi ovu bitku i zato vrlo ozbiljno treba shvatiti najave generala NATO-a o “agresivnim merama”. I to je ono što bi moglo obeležiti naredne mesece u Republici Srpskoj...