Bez zaštite

Na ulicama NJu Orleansa voda je dostigla tri metra, nema struje i prekinute su komunikacije. Iz vode se naziru samo krovovi kuća, a primećena su i mrtva tela koja plutaju po vodi. Spasilačke ekipe pokušavaju da helikopterima evakuišu one koji su se sklonili na krovove kuća. Ulice koje nisu potopljene zakrčene su oborenim stablima i delovima krovova koje je razorio vetar.

“Naš glavni izlaz je autoput broj 10 koji je poplavljen. Tim putem se ne može. Verovatno su nam i poručili da se evakuišemo i mi bismo ih i poslušali kada bismo znali kuda da idemo. Qudi u ovom delu grada lutaju ulicama, prosto ne znaju kuda idu. Gladni su i upadaju u radnje kako bi se nahranili. Jednom rečju, haos”, kaže DŽems Smit, čuvar u domu za nemoćne u četvrti Grinvil u NJu Orleansu, čija je zgrada potpuno odsečena od sveta.

Niko još ne može da proceni tačan broj žrtava uragana “Katrina”, koji je zahvatio Misisipi, Luizijanu i Alabamu. Zvanično je do sada spomenut broj od 80 nastradalih, ali već je sada izvesno da je broj daleko veći. “Teško mi je da to kažem, ali izgleda da je ovo u smislu ljudskih žrtava strašna katastrofa” rekao je Hejli Barbur, guverner Misisipija.

Uragan četvrte kategorije “Katrina” jedan je od najsnažnijih uragana koji su do sada pogodili Meksički zaliv. Jačina vetra iznosila je oko 250km/h, a posle udara na kopno smanjila se na 170km/h. Većina stanovnika napustila je NJu Orleans pre nego što je uragan stigao, ali glavni udar nije pogodio ovaj grad, jer je “Katrina” skrenula ka Biloksiju.

Dok zvaničnici ovo nazivaju prirodnom katastrofom, u medijima se govori o osveti prirode koja je posle vekova čovekove “kontrole zemljišta” pokazala ko je gazda. New York Times piše da je to koliko prirodna, toliko i “neprirodna” katastrofa, kojoj je mnogo doprineo način izgradnje gradova i odnosa prema prirodi. U tom smislu, zaključuje ovaj list, NJu Orleans nije iznenađenje. On leži nekoliko metara ispod površine mora i oduvek su iznalaženi načini da se grad održi i zaštiti od poplava nasipima i branama. Osim toga, radi lakšeg prolaska brodova, obuzdavan je prirodan tok Misisipija, tako da je sada zaštita koja je postavljena da bi se promenio tok i zaštitilo od izlivanja reke, u stvari doprinela da se voda nagomila u gradu.

Eksperti su već upozoravali, naročito kada je pre tri godine Meksički zaliv bio pogođen daleko lakšim uraganima “Lili”, da se prirodna zaštita zaliva poremetila, što zbog nemarne organizacije zaštite grada, što zbog globalnog zagrevanja. Nivo mora raste skoro santimetar za deceniju, što je izazvalo nestajanje ostrva u zalivu koja su predstavljala prvu liniju prirodne odbrane od uragana, a globalno zagrevanje vode i klimatske promene izazvane zagađenjem takođe su dobar podsticaj za prirodne katastrofe.

Širli Laska, sa Univerziteta u NJu Orleansu, u junu je izjavila da “nema sigurnog mesta u NJu Orleansu” upozoravajući da grad nije dovoljno zaštićen. “Niko još ne zna kako da to reši. Nažalost, mi ćemo biti test.”

Prema nekim procenama, materijalna šteta koju je naneo uragan iznosiće oko 30 milijardi dolara. Predsednik Buš proglasio je vanredno stanje u Misisipiju i Luizijani i pozvao građane da se ne vraćaju u domove dok zvanično ne budu pozvani.