Garažiranje metropole

Otkad je seo u kancelariju gradskog arhitekte, Đorđe Bobić je najviše vremena proveo objašnjavajući građanima zašto je njegova odluka da gradi još jednu garažu u centru Beograda opravdana, makar ona ugrožavala arheološki lokalitet, Pejton ili Narodnu biblioteku. U razgovoru za NIN, on tvrdi da garaža nikada nije dosta i da će se u Beogradu, uz postojećih šest, u naredne četiri godine graditi još toliko – na Slaviji ispod kružnog toka, ispod Kalenić pijace, ispod Studentskog trga, kod Železničke stanice, kod republičke skupštine, ispod današnjeg Pejtona i trenutno sporna u Skerlićevoj ulici, na Vračarskom platou kod Narodne biblioteke. Planska komisija odlučivaće šestog septembra o Predlogu plana detaljne regulacije Vračarskog platoa i o primedbama

Upravnog odbora biblioteke na taj plan. Ali, kao i u slučaju Studentskog trga, s namerom da uteši javnost zabrinutu za arheološka istraživanja najavio je stručna mišljenja tek posle odluke da se garaža izgradi, Bobić je tako postupio i sa slučajem Skerlićeve. Te će se, kaže, garaža graditi uz ekspertska mišljenja Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta da ništa ne bi krenulo po zlu.

Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke, smatra da je zla već sama pomisao na radove kraj zgrade koja je proglašena kulturnim dobrom i koja čuva pet miliona primeraka srpske pisane tradicije, a zidovi ove zgrade već su ugroženi podzemnim vodama i železničkim tunelom.

- Mi smo ustanova koja treba da brine o kulturnoj baštini, a ne o saobraćaju. Ali ako su oni odlučili da grade, mi teško da se možemo izboriti protiv te sile. Već su to dokazali kad su prostom odlukom izdvojili Narodnu biblioteku iz platoa da ne bi morali da dobiju saglasnost koju nikada ne bismo dali. Novim predlogom plana biblioteka više nije integralni deo platoa i za radove nije potrebno naše odobrenje. Pre tri godine, tako, nismo dali saglasnost za izgradnju garaže koja je trebalo zidom da dodiruje zid biblioteke i u koju bi se ulazilo iz kancelarije upravnika. Poslednjim planom biblioteka je pripojena stambeno-poslovnom kompleksu da bi se na nju primenjivali takvi kriterijumi, kaže Ugričić koji smatra da biblioteka, Hram Svetog Save i spomenik Karađorđu ne čine samo vizuelno i prostorno jedinstvo, već i simbolički identitet naroda objedinjen u duhovnom, kulturnom i istorijskom.

Originalno rešenje za uređenje Vračarskog platoa koje je na zvaničnom konkursu pobedilo pre dvadesetak godina ne predviđa izgradnju podzemne garaže na tom mestu. Ironično je što je današnji gradski arhitekta lično bio koautor tog rešenja.

Tada, doduše, uglavnom zbog brojnosti, nije bilo na milione automobila parkiranih na trotoaru, ali malo ih je i danas kada svaki drugi punoletan građanin vozi kola. Nema više ni opominjućih reklama poput one sa ženom koja se, s bebom u kolicima, zaglavljuje između automobila na trotoaru. Strogoća i ažurnost Parking servisa odradili su svoje (jer ko je lud da svako malo daje pet hiljada dinara za pauka), ali i dobro smišljene zone parkiranja, red i disciplina i, istini za volju, veliki broj mesta za parkiranje u samom centru grada. Ipak, bude li ih još, kako gradske vlasti uveliko planiraju, pa kad svi nahrle, do njih će se dolaziti satima. Nije li to medveđa usluga? Znaju li vlasti kada i gde treba stati i graditi javnu garažu?

Stručna mišljenja koja Ugričić pominje dali su Fakultet za civilnu odbranu, ekolozi, profesori Građevinskog fakulteta i svi su zaključili isto – izgradnja garaže u Skerlićevoj nikome ne može doneti dobro. Naročito ne biblioteci, niti onima koji u nju redovno dolaze, a za koje bi garaža trebalo da je namenjena.

Ona bi mogla biti unosna “meka meta” za terorističke napade, naročito u vreme praznika, a šteta bi bila neprocenjiva, rekli su na Fakultetu za civilnu odbranu. Osim toga, veliki broj automobila koristi plinski pogon koji sam po sebi može biti iskorišćen kao bomba. Zatim, sagorevanjem goriva u motorima vozila oslobađaju se azotni i sumporni oksidi koji utiču na ubrzanu razgradnju papira, a s obzirom na to da Narodna biblioteka ima prirodni sistem ventilacije, produkti sagorevanja goriva direktno bi se ubacivali u njen depo i trezore. Na kraju, tlo ispod i oko Vračarskog platoa veoma je nestabilno.

Ali ni jedna od ovih primedaba stručnjaka, po Đorđu Bobiću, ne stoji. “Daleko veće zagađenje prave neuredno parkirani automobili ispred biblioteke. Kada se uradi garaža, ona će biti opremljena ventilacijom, opremom koja je standardna. Naprsline na zgradi postoje zbog trošnosti, a poplave su se pojavile zimus zbog loše hidroizolacije. Tu nije u pitanju klizište. Ne postoji objekat koji se ne može graditi! A što se bezbednosti tiče, ta primedba je potpuno trivijalna”, izričit je Bobić, ali mu je teško poverovati, makar kad je zagađenje u pitanju, jer prosta računica kaže da će se u Skerlićevoj umesto pedeset parkirati tri stotine pedeset automobila – što će reći, sedam puta više goriva koje sagoreva i sedam puta jače razaranje papira. Za utehu, valjda, Bobić ističe da Predlog plana predviđa i izgradnju još jednog podzemnog depoa na pet hiljada metara kvadratnih, a za smeštanje knjiga Narodne biblioteke. On smatra da garaža nikada nema dovoljno i da čak ni gradovi koji imaju razvijene metroe ne prestaju da ih grade.

Za konkretnu garažu se još ne zna na kojoj će udaljenosti biti smeštena od zgrade Biblioteke (Bobić najavljuje petnaest, ali ne više od dvadeset metara), niti na koliko će se podzemnih etaža graditi. Podaci nisu mnogo precizniji ni za garažu ispod tržnog centra Pejton, takođe na Vračaru, zbog koje građani protestuju danima. Zna se da će nekim postojećim garažama u narednom periodu samo porasti broj spratova, na primer onoj na Zelenom vencu, ali nijedna ni od onih koje su tek u planu neće biti izvan užeg centra grada. Pitanje je, onda, kako će one ispuniti svoju glavnu namenu – rasterećenje saobraćaja i smanjenje zagađenosti u centru, ako do njih nekako treba doći. Bobić odgovara:

- Garaže onemogućavaju ljude da ostavljaju kola na trotoaru kad dođu na posao i tek uveče ih sklone i važne su sa ekološkog aspekta, jer su amortizeri zagađenja koje izlazi u vazduh. Manje će zagađenja odlaziti u vazduh, jer će garaže imati filtracione sisteme. One u vazduh puštaju samo ono što nije štetno. Tako kažu majstori iz belog sveta.

Istorijski gradovi Evrope, kao što je Beograd, rešavaju ovaj problem tako što zaustavljaju saobraćaj pre gradskog jezgra u koje se dalje ide javnim prevozom, i to onim koji ne zagađuje. To nije slučaj u Beogradu i očigledno neće ni biti, jer takvom rešenju na putu stoje grebeni prema centru grada, podzemne vode, ali, po svemu sudeći, i veoma kratkoročna gledišta gradskih vlasti. Pa kad im ni to nije dovoljno, evropski gradovi imaju velike pešačke zone koje nisu zabranjene za vozila samo prve subote u mesecu, kao u glavnom gradu Srbije, već neprekidno.

- Centar grada treba opasati prstenom garaža, kaže urbanista Branko Bojović. – Ali ovdašnjim gradskim vlastima je nemoguće objasniti kad nešto naume. Oni svaku primedbu pretvaraju u politički napad. Kao da građevinci, urbanisti, ljudi koji poznaju

Beograd rade nasumično i nemaju preča posla. Ako ništa, zar nije dovoljan razlog protiv izgradnje garaže u Skerlićevoj to što narodne biblioteke treba stalno da rastu i proširuju se? To što im treba ostaviti prostor, jer svako ko normalno razmišlja želi da nacionalna biblioteka postoji i za dve stotine godina. Zato što ignorišu primedbe građana i inate se s njima, dolaze u situacije kao što je ona s garažom kod gradske skupštine, koja je ušla u podzemne vode.

Na primeru iste garaže, Bojović kaže da je pitanje elementarne pameti znati da se javne garaže ne grade ispod javnih mesta, “jer se dešava ono što se desilo s posetom izraelske delegacije Beogradu, koja je, da bi se parkirala, pretresla tri stotine automobila u garaži”.

“Nama su potrebne desetine garaža, ali se lokacije za njih moraju birati pametno. Bobić misli da je to što on crta urbanizam. Da je to jevanđelje. Zato će se kad se otvori Zeleni venac naći u čudu. Na toj zoni završava se tašmajdanski masiv i tu ima izvor pećina, podzemnih i površinskih voda. Tu gde oni prave garaže, izuzetno je nestabilno tlo.”

“Beograd ima strahovito kompleksnu strukturu tla. Izrazito nehomogenu. S tim treba računati i detaljne proračune raditi unapred, te praviti dugoročne planove koji neće ličiti na današnji metod ubadanja prstom. Pričati današnjim vlastima, isto je što i gluvom dobro jutro nazivati”, kaže Bojović.

Ukoliko Plan detaljne regulacije Vračarskog platoa bude usvojen, nacionalna institucija od izuzetnog značaja po zaštiti, korišćenju i prezentaciji kulturnih dobara – Narodna biblioteka Srbije, čija je zgrada takođe zaštićena kao kulturno dobro, neće više biti deo Svetosavskog trga, njen plac biće samo ono što je ispod zgrade, a za sve nekoliko metara unaokolo neće se konsultovati ni Upravni odbor biblioteke, ni Zakon o zaštiti kulturnih dobara, ni Zavod za zaštitu spomenika. Kao što se ne pita ni u ovom slučaju.

“Tako, na primer, kad stanete ispred i okrenete se prema ulazu u Hram Svetog Save, bilo bi poželjno da zažmurite na desno oko da ne biste videli Narodnu biblioteku Srbije. To bi značilo njeno izdvajanje iz integralne celine Vračarskog platoa”, kaže Ugričić.

Gradski arhitekta nedavno je za NIN kazao da će se za sve preostale planirane garaže raspisivati javni tenderi, te da će ih grad prepuštati investitorima, koji bi, opet, morali da poštuju činjenicu da je garaža po upotrebi javna i da ne raspolažu pravom da određuju cene kako im je volja. To je ponovio i ovaj put, ali još nije odlučio kako investitore na to da nagovori.

“Garaže moraju ostati javne po upotrebi, takve da svi građani mogu sebi da ih priušte. Grad će kontrolisati cenu parkinga, svakako, ali ostaje problem kako animirati privatnika da uz te uslove pronađu korist”, pita se Bobić.

Možda lokacijom u centru grada gde će garaža uvek biti puna?