Zatočenici Aristotela

De Bono je zasigurno neuobičajena pojava. Iako je napisao 65 knjiga na temu razmišljanja, De Bono je postao globalno poznat kad je objavio svoju teoriju „Šest šešira za razmišljanje”. Mehanizmi opisani u istoimenoj knjizi koriste se danas u najrazličitijim situacijama i organizacijama. Od urođenika iz Papue Nove Gvineje do godišnjeg sastanka najuticajnijih svetskih ekonomista u Vašingtonu, metod šest šešira za razmišljanje Edvarda de Bona koristi se u praksi i, što je najvažnije, daje rezultate.

Edvard de Bono je prvi put u Srbiji i jedino što je do sada uspeo da sazna jeste da je Srbija zemlja burne prošlosti. „To je dobro, vi ste sada u situaciji da bolje i više napredujete od nekih razvijenih zemalja koje su previše uljuljkane u svom blagostanju i to ih sprečava da razmišljaju i donose smele odluke” – smatra De Bono.

Osnovna teza Edvarda de Bona jeste da se u modernom društvu nedovoljno dobro i dovoljno razmišlja. De Bono je otac takozvanog lateralnog razmišljanja i veliki deo svog rada posvećuje uvođenju razmišljanja kao predmeta u škole. Iako je diplomirao medicinu i ima doktorat sa Univerziteta Harvard, De Bono smatra da klasično obrazovanje ne razvija veštinu razmišljanja. Prema njegovim rečima, osnovno obrazovanje „uguši dve trećine potencijala za razmišljanje a fakultet preostalu trećinu”.

Prema De Bonu, glavni „krivci” za to što ljudi danas nedovoljno razmišljaju jeste, kako ih on naziva, „tročlana banda Grka” ili skraćeno GG3 (Greek Gang of Three) koju čine čuveni grčki filozofi Sokrat, Platon i Aristotel. De Bono smatra da su njihovi filozofski mehanizmi „dobri, ali ne i dovoljni”. Naime, standardni proces razmišljanja i donošenja odluka kakav poznaje Evropa i zapadni svet sastoji se od principa utvrđivanja činjenica, analiziranja činjenica i donošenja odluka. Takav princip, smatra De Bono, jednostavno ne donosi dobre rezultate u praksi i, kako on kaže, sputava napredak ljudskog roda.

- Upravo je pojava hrišćanstva izbacila na površinu tročlanu bandu Grka jer je vođama hrišćana u suštini bilo najznačajnije da utvrde da li je neko jeretik i, zatim, da ga osude. U toj situaciji, principi Sokrata, Platona i Aristotela savršeno funkcionišu: utvrdite činjenice, analizirate ih i donesete presudu. Nažalost, takav način i mehanizam razmišljanja nije kreativan i ne može da doprinese razvoju.

Kako se vaši stavovi prihvataju u različitim kulturama i civilizacijama?

- Navešću jedan primer. Držao sam predavanje o razmišljanju u Saudijskoj Arabiji, pred punom salom ljudi. U jednom trenutku, ustao je jedan mladić, očigledno fundamentalista, i rekao da njemu nije potrebno nikakvo razmišljanje jer je dovoljno samo slediti Kuran i reč Muhamedovu. Odgovorio sam mu da ako malo bolje prouči Kuran, pronaći će da je Muhamed na više mesta pominjao razmišljanje. Zatim sam citirao Muhamedove reči da je „jedan sat razmišljanja vredniji nego 700 godina molitve”. Dalje, Muhamed kaže da je „mastilo učenjaka svetije od krvi mučenika” i, na kraju, „jedan učeni čovek đavolu više škodi nego 1 000 obožavalaca Alaha”. Mladić je seo i mogli smo dalje da nastavimo. Imao sam njihovu punu pažnju.

Vaši kritičari vam zameraju da se ne ustežete od samohvale. U predgovoru vaše knjige kažete da je metod šest šešira za razmišljanje najveće dostignuće na temu razmišljanja u poslednjih 2300 godina. Da li je to preterana tvrdnja?

- Moja knjiga koja je pokrenula sve ovo zove se Mehanizam uma (The Mechanism of Mind) iz 1969. godine. U toj knjizi, predstavljeni su mehanizmi za razmišljanje. To je pročitao nobelovac Mari Gelman i rekao da sam ja govorio o teoriji haosa i kompleksnosti deset godina pre matematičara. On je organizovao grupu naučnika koja je moje teze simulirala kompjuterom i oni su potvrdili tačnost tvrdnji koje sam izneo u knjizi. Osnovni razlog zašto smatram da je sadašnji način razmišljanja koji su ustoličili grčki filozofi nedovoljno dobar jeste što je on ograničen i retko kad može da donese nešto novo i revolucionarno. Na primer, kada lekar primi pacijenta koji se žali na određene probleme, on uradi određene analize, tumači rezultate i onda se odlučuje za jednu od gotovih opcija tj. „kutija” gde zaključuje koja je bolest u pitanju i propisuje lečenje. Takav pristup često ne donosi željene rezultate. Ja smatram da se svakom problemu mora pristupati sistemski. Daću vam još jedan primer iz svoje prakse. Postoji stanje, poznato medicini, kad osoba može da se nalazi samo u horizontalnom položaju. Ne može da ustane jer istog trenutka gubi svest. Ja sam imao jednog takvog pacijenta. Moderna medicina nije imala lek za to stanje. Mene je taj slučaj vrlo zainteresovao i dugo sam razmišljao o njemu i najzad našao rešenje. Dovoljno je bilo postaviti krevet sa pacijentom pod određenim uglom tokom noći i on je mogao ujutru da ustane i slobodno se šeta. Mene zanima sistemsko ponašanje i da biste rešili neki zdravstveni problem, vi morate da poznajete procese u ljudskom mozgu.

Vidite, Dejvid Perkins je ustanovio da 90 odsto grešaka ljudskog uma potiče od pogrešne percepcije. Logika je samo 10 odsto. Percepcija je, samim tim, najznačajnija. Kako bi se predupredila mogućnost da dođe do greške u logici i ljudskom rasuđivanju, vi morate da dovedete u red svoju percepciju. Zato sam ja stvorio alate za kreiranje percepcije. Jedan od njih je OPV (Other Peoples Vienj – viđenje drugih ljudi). Korišćenjem te metode, u jednom centru za mlade delinkvente u Londonu smo smanjili nasilnost u 90 odsto slučajeva.

Na kraju, metod šest šešira za razmišljanje je sveobuhvatan i univerzalno primenljiv. Po toj metodi, na svakom sastanku, svi koji učestvuju treba da izmene ukupno šest šešira tokom rasprave. Prvo se koristi beli šešir. To je šešir činjenica i informacija od kojih se polazi. Sledi crni šešir pod kojim se razmatraju svi negativni aspekti određene situacije ili odluke. Žuti šešir od svih koji učestvuju u raspravi traži da iznose pozitivne aspekte, dok je zeleni kreativan. Sa zelenim šeširom ljudi treba da izbacuju ideje šta se može uraditi. Volim da kažem da je bolje imati i glupu ideju nego sve vreme biti u pravu ali bez ideja. Crveni šešir je kada svi govore o svojim emocijama. Kako se osećaju kada pomisle na nešto ili nekoga. Na kraju, plavi šešir služi za upravljanje razmišljanjem.

Koliko su vaše metode uspešne u praksi?

- Ima za to dosta primera. Glavna prednost metoda šest šešira jeste ušteda vremena. Prema evidenciji koju mi vodimo, vreme koje se provede na sastanku smanji se za 90 odsto. U Americi, menadžeri provode srazmerno mnogo vremena na raznim sastancima i to utiče na produktivnost. Kompanija MDC iz Kanade je izračunala da su primenom moje metode uštedeli 20 miliona dolara već u prvoj godini. U Americi su procenili da metoda šest šešira znatno unapređuje i ubrzava rad porote u sudskim procesima. Čujem da je sada u nekim državama zakonom propisano da porota mora da koristi metodu šest šešira prilikom donošenja presude. Imamo fantastične rezultate u radu sa decom i nezaposlenima. Ispostavilo se da je jednoj grupi mladih bez posla bilo potrebno samo pet sati razmišljanja da bi broj onih koji su našli posao porastao za 500 odsto. Neki od alata koje koristim su vrlo jednostavni. Jednom smo u Kanadi razgovarali sa 150 žena na direktorskim položajima. Kad smo ih pitali da li bi trebalo da zarađuju 15 odsto više od muškaraca za isti posao, inicijalna reakcija je bila pozitivna u 67 odsto slučajeva. Kada sam ih naveo da o tome malo razmisle jednom od mojih metoda, samo 15 odsto je i dalje bilo za povećanje plate.

Moji metodi se danas izučavaju po školama. Irska, Singapur, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati na moju sugestiju uvode razmišljanje kao predmet u osnovnom obrazovanju. Kontaktiram i sa državnicima koji su veoma zainteresovani za moje učenje. Pakistanskom predsedniku Mušarafu sam predložio da reorganizuje državnu upravu na pet tela koje bi obezbedilo da država brže napreduje.

Šta bi savetovali Srbiji?

- Za početak, vašoj vladi bih savetovao da osnuje veće mislilaca. To bi bilo savetodavno telo bez stvarne političke moći koje bi bilo zaduženo da razmišlja o tome šta se i kako može uraditi da Srbiji bude bolje. Siguran sam da bi se dobrobit ovakvog pristupa ubrzo osetila. Klasični demokratski sistemi su napravljeni po matrici koja je bazirana na učenju tročlane bande Grka i oni po pravilu nisu kreativni. Znate, razmišljanje bazirano na tome da vi konstatujete nešto, zatim na osnovu toga zaključite nešto drugo, pa nešto treće, ne mogu doneti kvalitetno rešenje.

Jeste li vi radili kao savetnik nekim državnim organima?

- Naravno, u više navrata. Na primer, u Americi su imali problem zagađenih reka. Nisu mogli da nateraju fabrike da paze na to kakvu otpadnu vodu puštaju u prirodu. Koristio sam moju metodu provokacije i smislio sam da treba doneti zakon po kom fabrike uzimaju vodu za proizvodnju nizvodno, a ispuštaju uzvodno. To je rešilo problem i nalazi se sada u zakonima mnogih država.

Dragan Ćirić

Ko je Edvard de Bono BeogrAD festival 2005. ima izuzetnu čast da ugosti jednog od najvećih mislilaca savremenog doba, vodeću ličnost u oblasti kreativnog mišljenja i inovacije – Edvarda de Bona, koji će za sve zainteresovane održati predavanje o novim tehnikama kreativnog mišljenja kojima se u svom radu rukovode najpoznatije multinacionalne kompanije. Ako kucate ime Edvard de Bono, na Internetu ćete pronaći više od četiri miliona linkova koji su posvećeni ovom izuzetnom kreativnom misliocu. O njegovoj veličini govori činjenica da je jedna zvezda (Edebono) dobila ime po njemu, što je odlučila Internacionalna astronomska unija. Edvard de Bono je jedan od retkih ljudi u istoriji za koga se može reći da je ozbiljno uticao na naš način razmišljanja. Kao takav, ovaj doktor nauka sa Kembridža je imao i izuzetan uticaj na razvoj primenjene psihologije. Napisao je 65 knjiga koje su prevedene na 37 jezika i držao je predavanja u više od 57 zemalja. De Bono je otac lateralnog, novog vida mišljenja koje spaja analitičko i kritičko razmišljanje koje još nije ušlo u naš obrazovni sistem. Lateralno mišljenje brzo i uspešno pomaže individuama i kompanijama da reše teške probleme i kreiraju nove ideje tako što pronalazi rešenje za naizgled nerešiv problem koristeći neuobičajene metode koje bi logičko mišljenje zanemarilo i previdelo. NJegove “moćne jednostavne” tehnike razmišljanja mogu vam pomoći da donesete dobre odluke, rešite probleme, proverite pretpostavke i dođete do praktičnih poboljšanja u svom zanimanju i životu. Edvard de Bono pokazuje da svako može da nauči da bude kreativan. Lateralno razmišljanje daje jednostavne strategije koje uz vežbu postaju navika. NJegova teorija šest šešira za razmišljanje prihvaćena je širom sveta a istoimena knjiga jedan je od bestselera primenjene psihologije. Sam je održao kreativne treninge za više od 200 000 ljudi, i kroz interaktivne radionice uspeo da im prenese svoj metod kreativnog razmišljanja. Podučavanja o veštini razmišljanja održao je i za vodeće svetske korporacije kao što su IBM, NTT (Japan), Šel, Erikson, Ford i mnoge druge. Posle brojnih predavanja pri vodećim svetskim organizacijama, 1989. godine predsedavao je i specijalnom skupu dobitnika Nobelove nagrade. Uspostavio je Međunarodni biro za kreativnost pri UN u NJujorku, kako bi članovima te organizacije pomogao u stvaranju novih ideja. Osnivač je Svetske akademije za novo mišljenje (NJorld Academ? of Nenj Thinking) i Svetskog muzeja inovacija. Partner Edvarda de Bona u Svetskom muzeju inovacija je Dragan Sakan – osnivač BeogrAD festivala i predsednik Nenj Moment Nenj Ideas Companu. “Ne možete napraviti supu bez vode. Ali tanjir vode nije tanjir supe. Začini koje vi dodajete vodi čine supu prosečnom ili izvanrednom.” (Edvard de Bono)