Narandžasta

Ovih dana ukrajinski predsednik Viktor Juščenko preko noći je smenio vladu Julije Timošenko koju je imenovao posle narandžaste revolucije. Neko je napisao da je narandžasta u Ukrajini, zahvaćena novom korupcijom, malo potamnela.

Kad mi je NIN tačno pre devetnaest godina predložio da počnem da pišem ovu kolumnu, hteo sam da je posvetim upravo pridevu – narandžast. Kad sam rubriku odneo uredniku, on mi je sugerirao da nađem neku aktuelniju reč. Našao sam je – vaterpolo, objavljena 31. avgusta 1986. Posle toga je uvek izlazilo ono što sam predao.

Među starim hartijama pronašao sam tadašnji moj neobjavljeni napis:

“Početkom prošlog proleća stizale su vesti iz svetskih metropola da su tamošnji izlozi puni robe narandžaste boje. Uskoro bi Terazijama već minula poneka devojka u izrazito narandžastoj haljini.

Naša slavna glumica Nevenka Urbanova takođe me je ovog leta dočekala u svom domu u narandžastom kompletu. Kad sam je upitao da li zna da je obučena u boju sezone, rekla mi je da o tome nije imala pojma, ali da je uvek umela da nasluti boju godine nekoliko meseci unapred.

Siguran sam da nije slučajno da leta 1986. godine pred našim očima paradira ambivalentna boja narandži, taj agresivni spoj žute i crvene, simbol ravnoteže između duha i pohote, vernosti i bluda. I zato je, prema legendi, u obrednim orgijama inicijacije Dionis bio odeven u narandžastu boju.

Ta boja nije nadohvat ruke evropskoj civilizaciji. Nijedno voće koje raste na našim podnebljima nije takve boje. Ona mora da se uveze kao orijentalna slast zajedno sa imenom persijskog porekla za pomorandžu (nareng).

Kad dekadentni junak u najdekadentnijim vremenima, na razmeđi 19. i 20. veka, u romanu 'Nasuprot' Žoris-Karla Uismana, razmišlja kako će obojiti svoju sobu, dolazi do 'najmorbidije i razdražljive boje neprirodne veličanstvenosti' – do narandžaste.

Zar boja koja simboliše raskol ne odgovara sezoni raspada ekonomija čitavih kontinenata, godine masovnih ubistava zbog nezaposlenosti, terorizma bez granica i gladne dece u afričkoj pustinji? Ta boja koja na prvi pogled izgleda tako vedra i bezbrižna ima boju naše ravnodušnosti.

I kad na kraju sezone pokraj nas mine poslednja krpica pomodne narandžaste boje na izmaku, i kad niko ko bude držao do sebe ne bude nosio tu zastarelu boju prve prošle mode, narandžasta će ostati samo na plastičnim grudnjacima noćnih polivača ulica, da fosforoscentna i jarka sačuva njihove živote od žustrih vozača luksuznih automobila.”