Greh muftije Zukorlića

1. U kafiću Bedem na novopazarskoj tvrđavi sedim uz kahvu tursku i slušam tehno koji se meša sa pesmom mujezina sa mnogobrojnih minareta.

Za susednim stolom trojica nabildovanih mladića se pozdravljaju sa Senadom. Senada je u ljutom pink miniću, sa otkrivenim trbuhom.

Prolazi između stolova izazivajući uzdahe.

“Šta će društvo da popije od Senade?” – pita kelner.

2. Došao sam da napravim priču o ženidbi muftije Zukorlića. Muftija je doveo još jednu hanumu.

Po šerijatu jeste dozvoljeno ali kažu da je muftija mogao da dovede udovicu ili sirotu devojku. Da je to sevap. A ne lepoticu iz jedne od najbogatijih kuća.

Ženidba ko ženidba. Oduvek je toga na Pešteri bilo.

Da nije u pitanju verski velikodostojnik, druga ženidba bi bila normalna ovde. U Sanyaku na putu ka Evropi.

Ono što me zaprepastilo bilo je da su svi moji novopazarski sagovornici odbili da se slikaju, odbili da kažu imena, što su bili uplašeni, i što su mi spuštali slušalice na pomen ženidbe muftije sanyačkog Muamera Zukorlića.

U vreme Kraljevine Jugoslavije šerijatsko pravo na četiri žene je bilo zakonom regulisano i priznavano je takozvano šerijatsko nasleđe.

Dok sedimo u praznoj kafečajnici, dobar poznavalac prilika ovdašnjih razočarano kaže:

“ Na čijoj su strani sablja i top,

na toj su hoya i pop.”

Neće da se slika. Neće da mu pominjem ime. I dodaje:

“Taj me ne bi začudio ni da se na kraju Karleušom oženi.”

Drugi, kojeg poznajem dvadeset godina, otpušta me samo jednom rečenicom:

“ Opasan čovjek.”

3. Novinar na putu, bez sagovornika, u pustom hotelu.

Cele noći se prevrćem. I psujem. Ne mogu da verujem da niko od onih koje poznajem neće da govori o tome. Isti oni kojima su usta puna priče o svemu bila kad su me novinarski putevi u Pazar dovodili. Čak su i vrata od Sorosovog Fonda za otvoreno društvo zaključana.

4. Preko puta kuće Miodraga Bulatovića na Krekovom trgu u Qubljani bila je pijaca po kojoj smo šetali.

Još jednom mi pomaže njegov savet.

Nedelja je i pijaca pazarska je puna. Pijačni parlament.

Pijaca je trg. Ozbiljna demokratska institucija.

Ono što misli pijaca, misli i Novi Pazar.

I evo me sa prvim prodavcima na pijaci.

“Što se tiče muftijine ženidbe, to je Bog u Kuranu potvrdio da se ženi sa četiri žene. Znači, ispravno je da se normalno venča. To je mudrost Božja jer se na dunjaluku rađa više ženskinja nego muškaraca. Ti u Novom Pazaru imaš svaki dan četiri devojčice na jednog muškarca. Ja to podržavam i to je ispravno”, kaže bradonja vehabija. “Nema tu ništa da je sporno.”

.....”Gdje su mu djeca? Treba djeca od prve žene da ispaštaju. Gdje su mu djeca. To nikako nije ispravno. Bilo da je ko. Bilo da je muftija, bilo da je ko. Ma kakvi dozvoljava, bre. Pa đe to ima. To niđe nema.”

“Šta mislim”, kaže gospođa koja prodaje donji veš, “pa nek je dovede. Da je pravilno, nije....”

“Da li biste vi pristali da nekom budete druga žena?”

“Ja bogomi ne bi.”

Druga gospođa koja prodaje marame:

“Niti bi trpela drugu ženu niti bi dozvolila da se pored mene oženi. Nikom to nije svejedno, samo može da priča. Propis. Jes, što nije propis da se udaju žene za četvoricu.”

“Šta da mislim, svakom je muslimanu Kuranom dozvoljeno da ženi četiri žene. A što je Kuran dozvolio ne može niko da nam zabrani.”

“ A da je prosio tvoju sestru?”

“Da je prosio moju sestru i da imam sestru, isto bi mu je dao. Sve u skladu islama i šerijata, kako je gospodar naš naredio. Qudi koji nemaju nikakvog znanja mogu o tome da raspravljaju. Oni koji imaju imalo znanja neka ne raspravljaju o tome.”

“Koji muftija? Pojma ti ja nemam ni da se on oženio.”

“Ja bi se hajo, voleo oženit još jedanput.”

“Ko nije za dvije nije za jednu. E to je ljudski.”

“Koji muftija? On može da se ženi sto puta ako 'oće. Ja sam se tri puta ženio. A sad imam jednu ženu.”

“A nemož mene. Pitaj ovoga.”

“Pa to je po šerijatu. Nikom nije zabranjeno kol'ko oće puta da se ženi.”

“Zavisi kakav je prioritet u islamu. To je malo kompleksno pitanje. Sa ovog stanovišta ne bih ja mogao, jer nisam upoznat tamo sa tim stvarima”, kaže gospodin sa šeširom.

“Božji poslanik je imao četiri, devet u stvari žena. Pa je donijeta objava od Boga da može četiri. Treba da obezbijedi svima iste uslove i to je, mislim, sasvim ispravna stvar. A druga je stvar što je veliki broj žena a mali muškaraca i pošto je on muftija, primjer za ovaj deo Sanyaka, vjera mu dozvoljava da može.”

“Da je prosio tvoju sestru, ti bi se složio s tim?”

“Normalno.”

“Kakav je prioritet? Ako je neka žena ugrožena. To je po Kuranu. Ako je neka žena ugrožena. Udovica koja nema leba. On je dužan da je uzme pod okrilje. Ne mora brak. Da je ona kod njega. Da je izdržava. Da joj školuje decu i tako to. Ako je iz ljubavi, to je nešto drugo. Ne može čovjek imat' ljubav prema četiri žene, na primer. Ipak se to ne deli. Razumete.”

“Sevapnije je da on uzme tu ženu nego da je pusti ulici, prostituciji. U tom je delu Kuran to regulisao.”

“ Nije Kuran opis'o – jedna plava, jedna crna. .Samo da bude za sve jednako.”

“Čovek nosi cipele mesec dana pa kad obuče nove, nekako ljepše, majku mu. Je l? Promena svaka doće nešto ljepše. Pa i ženu. Jedna, dvije. Tri. Pet. Kol'ko god može da drži, nek' drži.”

“Bog mu pomogo. Ja sa jednom ne mogu da izađem na kraj, a on dvije.”

“No šta no u redu. Treba još pet puta da se ženi. Još pet da dovede. On je u pravu. Ima prava čovjek da dovede sedam žena.”

“ Gledam, al' ne razumem se.”

“Ja dvije imam kući. Evo ova će da ti kaže za muftijinu ženu. Ova ayinica.”

Ayinica: “Nek' mu je sa srećom. Sposoban čovjek.”

Biste li se vi udali tako da budete druga?

“I druga i treća ako je čovek vredan.”

“Da imam para deset bih doveo. Deset.”

“Ako mi dozvoli žena, što ne bi.”

Plavuša : “Ne mislim ništa.”

“A da li bi se ti udala ko druga žena?”

“Ne, nikad.”

Susetka, prodaje farmerice:

“Šta ima tragično što se čovek oženio? Ima moj komšija tri žene i sad četvrtu doveo. Ne vidim tu ništa strašno. Sposoban čovek, ugledan čovek.”

“ To je njegova stvar.”

Imitator Slobe Miloševića:

“Da li ste sigurni, ako ja dođem iz Haga da vas sve pohapsim...”

“To je ogovaranje druge osobe. To nije fer. Slušajte. Neka radi ko šta hoće. Mene uopšte tuđe stvari ne interesuju. Znate koga to interesuje? To što vi radite, to je vrsta ogovaranja. Ne treba da brinete za tuđe stvari.”

“Ja bi triput kad bi mogo. Još dvaput.”

U pola glasa šapće mi na uvo, i prolazi: “Mladu, lepu i bogatu oženio. Ćerku krojača. Krojači su najbogatiji ljudi. Nije udovicu, ni siroticu. Bruka.”

“Dobro je nešto uradio. Osramotio sebe i naš narod. Mi ne možemo ni sa jednom ženom da živimo i da izdržavamo ali nafrko se para pa doveo dvije žene.”

“Pitaj ti mene. Ja to pozdravljam. Ja bi deset doveo.”

“Neka drži pet ako ima uslova da im svima isto obezbijedi. I ako može da njima vlada. Toliko od mene.”

Baka: “Bogomi mi nije brige. Ja sam ostarala. Ako 'oće da se ženi, može i deset puta. Može li ovi da živi. Ovi narod od ovijeg rita. Vidiš li. Lipsaje. Može on i deset da dovede. Ja sedamdeset godina moram da zaradim za moju decu. Deca ne rade. Na ulici. Beda. A on može, što? To ti je sine to. Ja sedamdeset godina, muž osamdeset. Deca nemaju posla. Niđe ne rade. Da nema, ne bi sigurno. Ko ni ja. Ko mnogo nji ovde što bi se ženilo.

Sirotinja lipsaje eee, nema.”

“Ja ne bih pristala, ali neću o tome ništa.”

“Ne razumem ništa. Ne znam. Ne znam.”

“To nemoj mene da pitaš. Pitaj muftiju tamo.”

“Po našoj veri ima pravo na četiri. Možda je bolje jedna ali po pravu je. Nije iskočio.”

“Kod nas ima više žena. Bolje da se ne kurvaju. Bolje dvije nego jedna.”

“Samo ako može da ih drži, i deset nek ih uzme.”

“Vi novinari mnogo lupetate. Eno onomad u Novostima piše HAREM. Zna se šta je harem a zna se šta je to. Nije u redu što su ono pisali.”

“Ja se ništa ne razumem. Ne radim ovde. Ja sam muzikant. Ja samo zamenjujem ovoga ovde.”

“Obruko je svija koji su muslimani. Nije lijepo od njega da radi tako. Mislim da greši.”