Ručci, paci i prasci

Pošto sam student”, piše mi Nikola Pantelić iz Beograda, „često kupujem bonove za studentsku menzu. Gospođa na šalteru uvek mi da deset ručkova, iako ja zahtevam deset ručaka, kao što bih zahtevao deset doručaka ili večera... Šta je pravilno?”

Nije nimalo lako dati pravila za takozvanu dužu i kraću množinu imenica, naročito kad je reč o onima s nepostojanim „a”, kao što je ručak – ručka. Naš čitalac kaže deset ručaka kao što bi rekao deset doručaka. To je sasvim u redu, samo treba da ima u vidu da genitivu množine ručaka odgovara nominativ množine ručci, dok je ručkova genitiv prema nominativu ručkovi. Da li bi Nikola bio spreman da kaže, recimo, „Ručci u menzi su obilniji nego večere”, ili bi mu bolje zvučalo ručkovi?

Ako pogledate u Pravopisni rečnik iz 1960. godine, jedini koji se dosad potrudio da popiše sve neizvesne padeške oblike, videćete da neke imenice imaju samo dužu množinu (npr. točkovi, mnogo točkova), neke samo kraću (cvrčci, glas cvrčaka), dok su za neke, kao ručak, dopuštene obe mogućnosti. Pri tom je s dužom množinom uvek manje problema nego s kraćom. Od zvuk ili znak, recimo, podjednako je uobičajeno zvukovi i zvuci, znakovi i znaci, ali u genitivu biste sigurno rekli „pet zvukova”, „niz znakova”, iako rečnik dopušta i „pet zvuka”, „niz znaka” (s dužinom na krajnjem -a, koju valjda više niko ne izgovara sem rođenih Hercegovaca).

Od patak je u Pravopisu priznata samo množina paci, što niko ne bi rekao (srećom, u rečniku Matice srpske dopušteno je i patkovi). Od petak je data množina peci (srećom, imena dana u nedelji gotovo nikad ne upotrebljavamo u množini, osim kad su u pitanju subote i nedelje – verovatno zbog vikenda). Od mačak je dopušteno mačci i mačkovi (i opet srećom, možemo se poslužiti sinonimom, pa reći mačor, mačori). Za prasak je data množina prasci – ali da vam neko saopšti da se „u susednom stanu čuju prasci”, verovatno biste pomislili da se komšija bavi svinjogojstvom, pre nego proizvodnjom eksploziva! U novinama često nalazimo rečenice kao „Skadarlija je puna prijatnih kutaka”, ali koji bi se novinar odlučio da tu istu imenicu upotrebi u nominativu množine – kuci?

Iz ovakvih primera vidimo da je naša imenička deklinacija (promena po padežima) mehanizam koji ne funkcioniše savršeno, nego tu i tamo zaškripi, a poneki delovi mu nedostaju.

O tome svedoči i pismo Zoranke Karapavlović iz Novog Sada. Ona se žali da na glavnoj pošti piše PTT SRBIJA (umesto PTT SRBIJE, kako bi trebalo da bude po njenom mišljenju), da je proletos grad bio izlepljen plakatima na kojima je pisalo „KONCERT – GORAN BREGOVIĆ – 25 MART 2005”, da na televiziji „Apolo” najava programa počinje rečima „utorak 23. avgust 2005”, dok ona smatra da bi trebalo da piše „u utorak 23. avgusta 2005”...

Mislim da je u ovom slučaju čitateljka malo prestroga. Gramatičari obično kažu da je nominativ padež subjekta, a zaboravljaju da je on i neutralni padež, padež natpisa i naslova, padež svih onih imenica koje samo navodimo, ne uključujući ih u rečenicu. Zamislimo da gđa Karapavlović ima prijateljicu u Kikindi kojoj želi da pošalje pismo. Na kovertu će napisati KIKINDA. Neće reći da pismo ide u Kikindu, niti da njena prijateljica živi u Kikindi, ni da je stanovnica Kikinde (mada je sve to istina): staviće samo ime grada u nominativu. Na plakatima je uobičajeno da se ime umetnika napiše velikim slovima u nominativu, dok iznad ili ispod toga, nezavisno, takođe u nominativu, stoje reči kao „koncert”, „izložba”, „književno veče” i slične. Ako danas štampamo knjigu, na naslovnoj strani će gore stajati (recimo) „Dositej Obradović” a ispod toga naslov „Život i priključenija”: neće biti kao u originalnom izdanju iz 1783. godine, gde je naslovna strana glasila „Život i priključenija Dimitria Obradoviča, narečenoga u kaluđerstvu Dosifea: njim istim spisat i izdat”.

Inače, sasvim je u pravu čitateljka kad kritikuje autore plakata za koncert što su uz datum 25. i godinu 2005. zaboravili da stave tačku. O takvim i drugim primerima nepismenosti koje mi je poslala gospođa Zoranka, ali i drugi čitaoci, porazgovaraćemo sledećeg puta.