Olako i ovlaš

Nataša Kandić u pismu NIN-u tvrdi da i ona, i njen Fond za humanitarno pravo, i druge nevladine organizacije koje ona zna, podržavaju nastavak direktnih televizijskih prenosa suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu. To mi je milo: ja sam u tekstu “Proces TV” (NIN br. 2854) upravo tvrdila da bi aktivisti ljudskih prava morali prvi u Srbiji da brane pravo javnosti da zna šta se dešava u Hagu.

To što se u glavnoj stvari slažemo, međutim, ne može biti razlog da gospođa Kandić krivo citira i pogrešno interpretira ostatak mog teksta. Nisam, naravno, rekla da su neke nevladine organizacije “još na početku bile protiv prenosa”, kao što u pismu NIN-u tvrdi izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo. Rekla sam da su neke nevladine organizacije na samom početku procesa javno pokazale nervozu zbog toga što suđenje Slobodanu Miloševiću nije krenulo željenim tokom, i da se njihov bes tada prvo prosuo po srpskim novinarima. Gospođa Kandić je u toj tvrdnji s razlogom prepoznala sebe i svoju organizaciju.

Javna kritika novinarskog rada je poželjna i u interesu je javnosti, ali nije u interesu javnosti pogrešne citate stavljati pod navodnike: kada se ti interpunkcijski znaci koriste za tendenciozne parafraze umesto za direktne citate, čitalac se dovodi u zabludu.

Gospođa Kandić kaže da je moj tekst “besmislen” zato što je Sonja Biserko “u međuvremenu” demantovala tvrdnju da se protivi prenosima suđenja, ali propušta da kaže da je gospođa Biserko tu tvrdnju demantovala upravo u mom tekstu u NIN-u, odnosno da je javnost prvo iz NIN-a saznala za demanti gospođe Biserko.

Pošto ni ona, ni ja, ni gospođa Biserko, niti iko koga u nevladinom sektoru gospođa Kandić zna, nismo protiv TV prenosa Miloševićevog suđenja, možda bi gospođa Kandić mogla da nađe pogodniju metu od mene za svoju sadašnju ljutnju. Možda bi trebalo da traži objašnjenja od novinara koji ne samo što tvrde da nevladin sektor lobira protiv prenosa suđenja, već se i gorljivo zalažu da se ti prenosi ukinu.

Možda bi najbolje od svega bilo kada ni novinari, ni borci za ljudska prava, ne bi ovlaš i olako postupali, kritikovali, čitali, optuživali. Valjda u brzini, gospođa Kandić je pogrešno prebrojala i tranzicione vlade (ovo je treća, a ne druga), a radikali su politički počeli ponovo da kvasaju za vreme prve, a ne druge.

LJiljana Smajlović