Vidimo se kod Klimenta

Prošle srede uveče, vaš izveštač je u Ohridu koji je ceo, zajedno sa jezerom, pod zaštitom UNESKO-a, prisustvovao ovakvoj sceni: Na Trgu svetog Klimenta gde je tog dana u podne bio otkriven spomenik istoimenom zaštitniku Ohrida, raskošan vatromet je osvetljavao ovaj bronzani monument. Iz jednog kafića na Trgu je do daske gazila Ceca Ražnatović, dok se u kafiću do njega na video bimu odvijala “24 časa svadba”, najgledaniji prozvod Radio - televizije Srbije. Takođe u povišenim tonovima. A malo dalje, u Svetoj Sofoji, svirao je Čajkovskog i Hajdna na svom instrumentu iz 18. veka, trenutno najskuplji vilončelista sveta Miša Majski. Tu blizu, pevao je Toše Proeski, najomiljeniji i kažu najbolji makedonski pevač lakih nota. Jedan prodavac lebleblija, kikirikija i pistaća na Keju maršala Tita, morao je do daske da pojača svoj tranzistor kako bi slušao prenos utakmice Zvezda-Milan...

Ohrid ima pedeset hiljada stanovnika, a dok traje Ohridsko leto bude i do 90 hiljada. Dva puta nedeljno turisti stižu čarter letovima iz Holandije, a među brojnijim gostima su Rusi i Srbi. Ove godine je 46. po redu najveća kulturna smotra u Makedoniji. Sve je počelo 12. jula igrom solista Carskog ruskog baleta, a završiće se 20. avgusta vizantijskom duhovnom muzikom koju će izvesti hor Madrigal iz Rumunije. Za tih četrdeset dana trajanja biće izvedeno ukupno pedesetak predstava i koncerata.

Direktor ove manifestacije Zoran Strezovski u trenutku kada razgovaramo ima pred sobom još desetak dana intenzivnog rada do kraja Ohridskog leta. Kaže nam da je zadovoljan, jer su ove godine uspeli da pokažu koncepciju festivala koji treba da bude privlačan za publiku od 20 do 70 godina, a za koju su se opredelili 2003. godine kada je on izabran na čelo ove ustanove. Tako su jedni bili oduševljeni koncertom Brajana Ferija, drugi grupom Leb i sol, a treći muziciranjem najslavnijeg svetskog violončeliste Miše Majskog. Kad je reč o ovom slavnom muzičaru, treba reći da je posle povlačenja Mstislava Rostropoviča (legenda sada samo diriguje), ovaj bivši Rus, poreklom iz Latvije, sada najskuplji violončelista sveta na čije se muziciranje čeka po dve godine. I kad smo već kod novca, direktor Strezovski nam objašnjava:

“Od prošle godine uveli smo instituciju Klub prijatelja, što znači da smo okupili privrednike i pojedince koji su praktično donatori ovog festivala. Tako je ove godine Ministarstvo za kulturu Makedonije dalo oko 55 odsto ukupnih sredstava, a festival košta oko 500 hiljada evra. Ohrid tokom festivala ugosti hiljadu umetnika. A ove godine imali smo i jedan kuriozitet: sto muzičara iz Holandije je došlo specijalno da prati program naše manifestacije.”

Jedna druga tema u Ohridu poslednjih godina je često prisutna u javnosti, a sada je kraj velikom iščekivanju. Naime, reč je o otkriću arheologa Paska Kuzmana koji je pre četiri godine, tačnije 30. septembra 2002. u unutrašnjoj strani severnog bedema ohridske Tvrđave, kod Gornje porte, pronašao u grobu 132 posmrtnu zlatnu masku iz četvrtog veka pre naše ere. Ove jeseni ona će prvi put biti izložena u Muzeju i dostupna publici. Donedavno je bio direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Muzeja u Ohridu. Studije je završio u Beogradu kod profesora Dragoslava Srejovića i koji je za njega ostao najbolji uzor i inspiracija. Wegov mladićki san se ispunio, jer mu je profesor Srejović za diplomski rad zadao temu: Gvozdeno doba u Makedoniji, sa centralnim osvrtom na zlatne maske iz Trebeništa (selo udaljeno devet kilometara od Ohrida). Pisao je o njima, a sve je radio da ih nađe i sam. Mada tvrdi da je to otkriće celog njegovog tima. Zanimljiva je priča o maskama iz Trebeništa kojih je, tokom dva iskopavanja nađeno ukupno četiri: dve 1918. godine i s obzirom na prisustvo Bugara, završile su u Arheološkom muzeju u Sofiji. Druge dve su u svetskoj nauci stekle status velikog arheološkog otkrića kada ih je pronašao lingvista i arheolog iz Beograda Nikola Vulić radeći na Trebeništu od 1930. do 1934. godine. I danas se nalaze u zbirci Narodnog muzeja u Beogradu.

I tako će ovo biti prva posmrtna zlatna maska koja će ostati tamo gde je i pronađena. Od našeg predusretljivog sagovornika saznajemo da su zlatne maske iz Trebeništa duge 19 i 29 santimeatara u široke 14 i 15 santimetara. Međutim, ova koju je on pronašao dugačka je 17 a široka 13,5 santimetara, a teška 21,4 grama:

“Sa sigurnošću mogu da kažem da je maska koju sam pronašao pripadala ženskoj osobi, devojci od 16 do dvadesetak godina.”

Zanimljivo je svedočenje ovog arheologa u TV filmu iz 2000. godine kada je rekao da postoji peta maska i da će je on naći. Dve godine kasnije se to i dogodilo. Kada ga pitamo koliko je lokacija na kojoj radi još uvek potencijalno bogato nalazište i mogu li se očekivati dalja otkrića, ovaj stručnjak kaže da u Trebeništu, nažalost, nema više iskopavanja jer je zemljište prodato, privatizovano, a i inače je sve teže raditi velike poslove u arheologiji jer je sve manje razumevanja i materijalne potpore države Makedonije:

“U vreme kada smo radili na ovom lokalitetu, mogu slobodno da kažem kako je to bio period preporoda makedonske arheologije i kulture inače, jer je tadašnji makedonski premijer Qupčo Georgijevski i te kako imao razumevanja za naše molbe. Lično je tražio da se finansira istraživanje ovog područja insistirajući da što pre počnemo radove. U vreme tog preporoda makedonske arheologije, od 1999. do 2000. godine obnovili smo i Antički teatar, kao i crkvu Svetog Klimenta, Sveti Pantelejmon na Plaošniku.”

Crkvu Sveti Pantelejmon je izgradio sveti Kliment, jedan od najvećih kultova u Evropi, podigavši u njoj istovremeno i sebi grob. Ali, Turci su je srušili u 15. veku i na njenim temeljima sagradili Sultan Mehmed yamiju. Pasko Kuzman je bio jedan od trojice intelektualaca koji su zatražili da se yamija sruši i da se na temeljima nekadašnje crkve Svetog Pantelejmona, sagradi nova, po uzoru na staru. Imali su podršku tadašnje vlasti, ali je deo javnosti bio protiv, pa su radovi obustavljeni, reagovali su UNESKO i vlada Turske, da bi na kraju prihvatili i sve bilo privedeno kraju:

“Ondašnji opozicionar, a sadašnji predsednik Makedonije Branko Crvenkovski, bio je protiv toga i nije baš najbolje razumeo zbg čega nam je bilo stalo do tog ‘starog kamenja’. Danas stalno dovodi svoje goste da to vide.”

Kada pitate može li se odrediti vrednost ovakvog otkrića kao što je zlatna posmrtna maska, gospodin Kuzman citira sebe:

“Na insistiranje nekih vaših inostranih kolega, rekao sam da bi na aukciji ova maska počela da se prodaje po ceni od 2 miliona evra ili dolara, a završila bi na 18 miliona dolara, ili evra.”

Vratimo se na kraju ovog teksta spomeniku svetom Klimentu Ohridskom, koji je izradio makedonski i srpski akademik, vajar Tome Serafimovski, a novac za njegovu izradu obezbedio je gospodin Zoran Zelenkovski (51), privrednik koji je finansirao i raskošan, na početku ovog teksta pomenuti vatromet. Ako se izuzme prisustvo makedonske naučne elite, i političkog vrha Ohrida, otvaranju spomenika prisustvovali su i mitropoliti Timotej i Agatangel, koji su osveštali ovaj spomenik. Zanimljiva su bila pisma koja je na otkrivanju spomenika pročitao zvanični voditelj, a napisali su ih prvi predsednik makedonske države Kiro Gligorov, i doktor istorije umetnosti, akademik Dejan

Medaković. Prvi je zažalio što je zbog bolesti sprečen da dođe, a drugi je govorio o značaju ovog spomenika koji je on video u livnici Braće Jeremić pred transport za Ohrid:

“Novi Tometov spomenik posvećen svetom Klimentu nastao je iz duhovnog kruga nastalog u ovom starom izvorištu slovenske duhovnosti... Prikazan je kao blagovesnik nove hrišćanske civilizacije koja je trajno obeležila sudbinu grada Ohrida pomažući mu vekovima da nadvlada duga poniženja i pritiske islamske civilizacije... Stvoren iz duboke unutrašnje potrebe, Tometov Sveti Kliment ne služi varljivom veličanju onih koji su želeli da se spasu i da uteknu od svake prolaznosti. Ovaj svetac zagledan je u vekove, ispunjen surovom borbom i sumnjama svoga vremena.”

Sam autor, vajar Tome Serafimovski je, intimno, želeo da ovaj spomenik bude postavljen na Plaošniku, ali odluka gradskih vlasti je bila da mu je mesto na istoimenom Trgu i on je to prihvatio kao zahtev vremena u kome je konačno zaštitnik Ohrida sišao među svoje. Inače, od ovog umetnika saznajemo zanimljivu informaciju. Naime, on završava skulpturu Ruke koja će se idućeg proleća preseliti u Nirnberg:

„Trifun Kostovski, gradonačelnik Skoplja, naručio je od mene ovu skulpturu kao svoj lični dar Nirnbergu povodom 25 godina bratimljenja Skoplja i Nirnberga. Dakle, on finansira izgradnju ovog spomenika i smatram da je to jedan veoma redak i znakovit gest.”

Samo što je crveni plašt pao podno nogu bronzanog Klimenta te srede 9. avgusta, prostor oko spomenika je zaživeo. Odmah su se stvorili ulični slikari i zauzeli poziciju, a naš sagovornik gospodin Kuzman je više za sebe prokomentarisao: “Sada ćemo i mi imati gde da se vidimo. Vi u Beogradu imate spomenik ‘Kod konja’, a mi ćemo sada da zakazujemo sastanke kod našog sveca.”

Pa, vidimo se kod Klimenta!