Aps

U našem društvu već nema profila čoveka sa nekom zvučnom titulom ili položajem koji nije dopao apsa. Sudije, ministri, poslovni ljudi. Svi prolaze poput pisaca i pesnika iz prošlih vremena, kao što su Vijon, Servantes, Žene, O. Henri, kao da će im jednog dana to ustrebati za memoare ili romane.

Samo osvedočene barabe najvišeg ranga, umalo ne pogreših i rekoh velikog stila, nekako slabo dopadaju zatvora. Ili šmugnu ili ih nekako teška srca stavljaju iza brave.

Ali ima i drugih gledišta. Niko nije neprikosnoven, niti je iko kriv zato što liči na kriminalca ili ubicu. U demokratiji sve treba dokazati. Naravno da je to tako i da je to dobro. Ali nije dobro što se dešava da oni koji bi trebalo da budu najpravedniji i najčistiji, ispadnu prljavi. Ima i časnijih primera da osumnjičeni nisu krivi, ali onda nije dobro što su dopadali zatvora bez dovoljno pravih indicija ili kao deo političkih igara. Ko bi se u svemu tome snašao. Ni ja se ne snalazim. Sretam sve više ljudi koji prestaju da čitaju novine i gledaju dnevnike bez obzira koju meru zvaničnosti imaju.Umesto komentara na sve to, možda je zabavnije i bezazlenije pozabaviti se malo etimologijom reči aps, zatvor, robija.

Aps ili pravilnije haps je arapska reč abs, koja u turskom glasi hapis. Iz nje su izvedeni naši glagoli hapsiti, uhapsiti, pohapsiti i imenice uhapšenik i apsanyija.

Zatvor je reč slovenskog porekla od glagola zatvoriti. U osnovi glagola je reč tvar, koja se nalazi u velikom broju glagola različitih prefiksa – otvoriti, rastvoriti, pritvoriti, stvoriti. U našem jeziku se najmanje upotrebljava najelementarnije jezgro tih reči tvar, koje potiče od indoevropsksog korena tver, hvatati. Češće su u upotrebi složenije i manje složene reči istog korena kao što su otvor, rastvor, stvoritelj, stvaralac, stvaranje, a u Hrvata reči patvoren ili nepatvoren, kao i lepo skovana reč tvornica, koja se često i kod nas nezvanično upotrebljava, umesto strane reči fabrika, i koja bi sa malo truda, ako bi do toga bilo kome stalo, mogla ući u našu svakodnevnu jezičku praksu, toliko prirodno zvuči.