Termiti na žici

Za sve one koji se nisu snalazili u prepirkama, ubeđivanjima i galami učesnika srpskih talk shonj emisija, rešenje su smislili Hrvati. Odredili su jasna pravila (tri takmičara, pet tema, ograničeno vreme govora, pravo na repliku), izabrali sudiju (za svakog od takmičara gledaoci glasaju pozivanjem specijalno za to određenog broja telefona), sve to krstili imenom “piramida” i dobili prvi talk shonj gde se tačno zna ko je pobedio i kojim rezultatom.

Tako je Nebojša Čović, predsednik SDP-a, pobedio u prvoj emisiji naše verzije Branislava Lečića i Suzanu Mančić, dok mu ni “obavezna” logistika stranačke infrastrukture nije bila dovoljna da u sledećoj rundi pobedi Isidoru Bjelicu.

Naime, mediji su došli u posed dokumenta koji je potpisao sekretar beogradskog odbora SDP-a Darko Stojanović a kojim se zaposleni i članstvo ove stranke obaveštavaju da je “naša obaveza da se što bolje organizujemo kako bi predsednik SDP-a pobedio i u ovoj emisiji”.

U daljem tekstu se navodi ko treba da bude obavešten o ovoj akciji, kao i tehnika realizovanja. “...Da svakodnevno zaposleni u SDP-u pozivaju navedeni broj, svaki zaposleni do nedelje treba 200 puta da okrene navedeni broj.” Gradski odbor na sebe je preuzeo obavezu da formira tim koji će iz centrale glasati za vreme emisije a naloženo je da se beleži svaki poziv.

Čović u svemu ovome ne vidi ništa loše jer – pravila nisu prekršena. Mada, loše je i nepotrebno da se o tome piše, smatra. Ipak za NIN kaže da on o ovome nije bio obavešten, da se omladina samoinicijativno organizovala ali da je on time veoma prijatno iznenađen i da će nagraditi onoga ko je sve ovo osmislio.

Darko Stojanović, na naše pitanje da li posle svega očekuje da ga kazne ili nagrade zbog dokumenta koji je potpisao, kaže da – ako je Čović obećao nagradu – nema razloga da mu ne veruje. On misli da je normalno da stranka pokušava da pomogne svom predsedniku u ovakvim situacijama, kao što bi pomogli prijatelju ili rođaku. Stojanović nam još kaže da je ovo prvi put da su SDP-ovci organizovali ovako nešto, ali “da je poznato da sve stranke to rade”.

Na osnovu broja glasova koje je u istoj emisiji dobio Nebojša Bakarec, može se zaključiti da se DSS tako nečim ipak ne bavi. “To je nedopustivo, svako ko ima normalan osećaj za pristojno tako nešto nikad ne bi uradio. Jer, to je nemoralno, nesportski”, kaže Bakarec. Kaže i da je na ovako nešto upozoravao autore emisije i pre nego što je počela da se emituje. “U ovakvim emisijama pobeđuje onaj ko demagoški govori, najjeftiniji populizam najbolje prolazi. I onaj ko ima organizovanu vojsku glasača. A to su sve odlike radikala. Eto, videćete ko će Vučića moći da pobedi, jer oni su kao termiti, kao pčele, oni će glasati non-stop.”

Slavko Beleslin, urednik “Piramide”, smatra da su dosadašnje emisije pokazale da su uglavnom pobeđivali oni koji nisu mogli da računaju na nečiju glasačku strukturu, kao što su Isidora Bjelica ili Mima Karayić. “Naša najveća zaštita je gledanost. U toku prošle emisije došlo je gotovo 50 hiljada glasova, verujemo da će taj broj još rasti, tako da teško da će nečija glasačka mašinerija u tim okvirima moći da bude efikasna”, kaže Beleslin.

Aleksandar Vučić jeste, za sada, apsolutni rekorder po broju dobijenih glasova i ostvarenoj “gol–razlici” (od ukupno 49 500 poziva, za Vučića je glasalo 46 hiljada), ali kaže da mu nikakva organizovana akcija nije bila potrebna. “Nije mi padalo na pamet da tako nešto radim i tako gubim svoj autoritet. Pogotovo što mislim da se tako nešto ne može narediti. Naređivati nekome da to radi može biti samo kontraproduktivno.”

Vučić kaže da i on lično ponekad glasa u različitim TV emisijama, da je u “Piramidi” na primer glasao nekoliko puta, ali da ga nervira što je ta emisija počela da se pretvara u kampanju protiv političara. “Čak i voditeljka Branka Nevistić daje izjave da emisija pokazuje da je narodu više muka od političara. Pa, što nas onda zove?”

Vladimir Đukanović, novinar i član SRS-a misli da sada, kada je SRS najjača politička partija u Srbiji, nema nikakve potrebe da se organizuje glasanje, ali da im je pre nekoliko godina to bilo značajno političko oružje. “Imali smo samo 23 poslanika u Skupštini a ni na jednoj većoj televiziji u toku 2001. i 2002. godine nisu smeli da se pojavljuju radikali. Odlučili smo da se bar uključenjem uživo u program tome suprotstavimo, da pokušamo da kažemo naše stavove i da okuražimo naše pristalice”, priča Đukanović za NIN. Kaže da je to u startu bila samo ideja njegovog društva, da bi se kasnije proširila među simpatizerima radikala. Zahvaljujući tome, kažu, ukinuta je emisija “Maska dana” na BK TV, “jer nikada nisu smeli da pozovu nijednog radikala, a mi smo se uključivali svake večeri i tražili da dođu Šešelj ili Vučić”.

Đukanović kaže da su, što se “Maske” tiče, lako prolazili. Mnogo više problema imali su sa “Utiskom nedelje” u kojem organizatori zahtevaju ostavljanje fiksnog broja telefona, pa su, priča Đukanović, bili prinuđeni da se skupljaju u stanovima koji imaju dve ili više telefonskih linija kako bi povećali mogućnost da uživo u emisiji kažu ono što su naumili.

Olivera Kovačević, voditeljka emisije “Klopka” na BK TV, nema u svojoj emisiji direktna uključenja ali ima publiku koja aktivno učestvuje u emisiji (u gotovo svim drugim emisijama publika služi za aplaudiranje kad organizator to najavi, i za to su plaćeni sa po 1 000 dinara). Oliverin utisak je da je stranačko članstvo zainteresovano za učešće u emisiji samo kad je njihov predsednik gost ili, eventualno, neko od visokih stranačkih funkcionera, dok su, na primer, za gostovanja intelektualaca bliskih toj opciji poprilično nezainteresovani. Takođe, kaže, zbog pravila da ne smeju da postave pitanje funkcioneru svoje stranke, trude se da smisle što provokativnije pitanje za njegovog političkog protivnika.

Urednik “Kurira” Dragan J. Vučićević tvrdi da su sve stranke sklone akcijama tipa “pomozimo Čoviću”, s tim što neki to kriju bolje a neki lošije. On, ipak kaže da neće, pred nedeljno gostovanje u “Piramidi”, organizovati sličnu glasačku mašineriju već će goloruk na megdan Vladanu Batiću i Jeleni Karleuši.