Sa Pentagonom u leđa

Posle Lavrova i Tarasjuka, u Bukureštu očekuju i posetu Kondolize Rajs, kada će se zvanično potpisati usaglašeni sporazum o bazama Pentagona. Naime, četiri američke vojne baze postavljene su na rumunskom, a dve na bugarskom crnomorskom priobalju.

O jačanju vojno-političkog prisustva SAD u crnomorskom regionu svedoči i nedavno uključenje Vašingtona, zajedno sa Evropskom unijom, u obnovljene pregovore oko rešenja spora Moldavija-Pridnjestrovlje. On traje već skoro petnaest godina i suština mu je u izdvajanju iz Moldavije oblasti duž leve obale Dnjestra, naseljene pretežno stanovništvom koje govori ruski jezik i gde je još stacionirana ruska vojna jedinica i značajno skladište municije.

S obzirom na prisutne geopolitičke interese, ali i druge aspekte regionalne upućenosti, Rumunija je pogodan oslonac vojnobezbednosnim projektima Vašingtona. Mada su bliska saradnja sa Vašingtonom, učešće i podrška antiterorističkim akcijama SAD poznati već nekoliko godina, u delu rumunskih medija promoviše se ocena da je tek dolaskom Trajana Baseskua na čelo države, pre nepunih godinu dana, učinjen ključni zaokret u opredeljenju zemlje. Ambiciozni, ne uvek predvidljiv i diplomatski izbalansiran, novi predsednik započeo je svoj mandat deklaracijom o strateškom savezništvu Vašington-London-Bukurešt. Svrstavanje u tzv. novu Evropu unekoliko je kasnije ublažavano pominjanjem i Brisela, što je sagledavano kao nužnost i potreba da se ostvari obećano članstvo Rumunije u Evropskoj uniji od 1. januara 2007. godine.

Međutim, Bukurešt i dalje ima ozbiljne teškoće na unutrašnjem planu u ispunjavanju zahteva Unije (korupcija, privatizacija, denacionalizacija, ljudska prava...). U uslovima ozbiljnih podela i sukoba u koalicionoj vlasti, to je i dodatno otežano. Kritičke primedbe i upozorenja iz Brisela zvanični Bukurešt kao da nastoji da omekša revnosnijim političko-bezbedonosnim aktivnostima na liniji borbe protiv terorizma. Time se može tumačiti i vest o navodnim američkim zatvorima na teritoriji Rumunije.

Ta modifikovana diplomatska strategija, kojoj predsednik Basesku očito daje primat, počiva na “posebnom uvažavanju Vašingtona, NATO-a i međunarodne antiterorističke koalicije koju SAD koordinira”. Rumunija, integrisana u NATO i pred ulaskom u Evropsku uniju, svoju strategiju bezbednosti stoga vidi u “internacionalizaciji postojećih sporova u crnomorskom regionu”. Sa natovskim kopljem u jednoj, i zastavom evroatlantizma u drugoj ruci, zvanični Bukurešt nastoji da strateškim interesima svog ključnog saveznika u regionu pridoda ponešto od svojih interesa.

Time promoviše i sebe kao regionalnu silu, a o tome, između ostalog, govori i ofanzivniji nastup i očekivanja od rumunske dijaspore u susedstvu. Sa posebnim ambicijama kreće se prema Moldaviji (potporom iz Bukurešta nedavno je, na primer, oformljen Pokret moldavskih unionista, sa glavnim programskim ciljem – ujedinjenje sa Rumunijom), daje joj se podrška u sporu sa Pridnjestrovljem, koje, takođe, nastoji da se veže za rumunske poglede.

Rumunija vidi svoju ulogu i prema Osetiji, Nagorno-Karabahu i Abhaziji. Geopolitički interesi i tradicija ruskog prisustva, s druge strane, tu su osnovna, ali ne i jedina prepreka. Deklarativna podudarnost interesa i stremljenja Bukurešta i Kijeva, na primer, zaobilazi postojanje niza sporova, od istorijskih i prestižnih do teritorijalnih. Rivalitet je očit, a vidljiv je i u prilazima i očekivanjima rešenja za Moldaviju i izdvojeno Pridnjestrovlje. Obe strane imaju tamo svoje ambicije.

I u samom Bukureštu se razmišlja koliko se ofanzivna akcija Rumunije, diplomatsko-bezbedonosna, oslanja na utvrđene koordinate, a koliko se zemlja priprema za neke sutrašnje moguće izazove... U delu javnosti sreću se i reminiscentne bojazni vezane za tragediju vojnog pohoda Antoaneskua na istok, rame uz rame sa Hitlerom, 1941. godine.