Bosanski rukopis

Ono što su mediji već duže vreme naslućivali i nagoveštavali, a domaće vlasti i međunarodna civilna i vojna uprava uporno izbegavali, ipak se dogodilo: BiH se sve očiglednije povezuje sa globalnom terorističkom mrežom.

Sve je počelo pre mesec dana u Sarajevu hapšenjem Mirsada Bektaševića i Cesura Abdulkadira. Prvi ima švedsko državljanstvo, poreklom je iz Raške, otac mu je poginuo u bosanskom ratu... Drugi je iz Turske. Prema šturim informacijama koje su do sada obelodanjene, oni su na osnovu dojava inostranih obaveštajnih službi praćeni od prvog dana pojavljivanja u Sarajevu. U trenutku hapšenja kod njih je pronađena veća količina eksploziva, prsluci kakve koriste bombaši samoubice, video-kasete u kojima se mole Alahu za oprost dela koje pripremaju. Na kaseti su, saznaje se, tri čoveka, i za tim trećim se očito traga...

Nije saopšteno, ali mediji spekulišu, da su mete napada bile ambasada SAD, Velike Britanije ili SCG. Isto tako, sve glasnije se postavljaju pitanja nije li policija u Sarajevu loše procenila i prerano uhapsila dvojicu tinejd`era i tako spasila (namerno ili ne) njihove mentore i širu mrežu podrške za koju se veruje da postoji.

Samo devet dana nakon ovoga, u Danskoj je počela serija hapšenja grupe mladih ljudi koja je bila, kako je u Kopenhagenu saopšteno, povezana sa dvojicom uhapšenih u Sarajevu. Policija te države privela je sedam mladića, ali veruje se da je grupa veća.

Samo koji dan kasnije otkrivena je i londonska grupa. Trojica 22-godišnjaka, prema verovanju američkih i britanskih vlasti, spremala je napad na Belu kuću i još neke državne objekte u Vašingtonu. Pripadali su široj terorističkoj mreži a, obelodanjeno je, tesna veza sa bosanskom i danskom grupom postoji.

Prema pisanju “NJuzvika”, ta šira mreža deluje pod nazivom “Maksimus” i samo je jedan od delova Al kaide. Sedište “Maksimusa”, prema tom listu, bilo je u Švedskoj, a sada je u Bosni i Hercegovini.

Kao na filmskoj traci stigla je i vest iz Australije – u Sidneju je uhapšena grupa od osamnaest lica. Priča slična: tajni sastanci, pripreme za terorističke akcije, pronađene komponente za eksploziv. Među njima je i Mirsad Mulahalilović, rodom iz Gradačca.

Sličnih vesti je bilo i ranije, nagoveštaja još više, ali nikad toliko u kraćem vremenu. I nikad više dokaza. Zbog toga su, verovatno, domaće vlasti i posebno međunarodna civilna i vojna uprava odustali od ranije prakse (NIN je o tome već pisao) da sve lakonski odbacuju u stilu kako je reč o spekulacijama bez dokaza. Ovoga puta teze o bazama za obuku terorista i grupama koje deluju u BiH počinju ozbiljno da se istražuju.

Sve međunarodne vojne misije koje deluju u BiH – EUFOR, NATO i američka vojska – digli su se na noge. Filijale najmoćnijih svetskih obaveštajnih službi koje deluju u BiH dobile su pojačanja u ljudstvu i tehnici. Za razliku od komandanta EUFOR-a, britanskog generala Dejvida Likija, koji je još u avgustu tvrdio kako od kampova za obuku i terorističkih grupa u BiH nema ništa osim spekulacija, sada američki general, komandant misije NATO-a Luis Veber kaže kako se “u BiH prate neki pojedinci koji se mogu dovesti u vezu sa međunarodnim terorizmom”.

Nedavni boravak američkog državnog podsekretara Nikolasa Bernsa bio je, kažu svedoci, posebno neprijatan za bošnjačkog člana Predsedništva BiH Sulejmana Tihića. Gost je bez imalo, najblaže rečeno, diplomatskog takta od Tihića zatražio da se napokon istraže sva državljanstva data licima iz afričkih i azijskih zemalja.

Nakon ovoga je održano vanredno zasedanje parlamenta BiH, po hitnoj proceduri usvojene izmene Zakona o državljanstvu i formirana posebna komisija za reviziju svih dodeljenih državljanstava. Da američka adminstracija ne veruje domaćim snagama, svedoči i podatak da su u komisiji troje stranaca postavljenih od međunarodne uprave koji će praktično ceo posao i voditi.

Strah je zbog najnovijih poteza zavladao i u najvišim vrhovima Stranke demokratske akcije, jer postoje ljudi koji su i danas u vlasti a učestvovali su u celoj priči o naturalizovanim građanima BiH. Procenjuje se da je tako nekoliko hiljada ljudi dobilo državljanstvo BiH, zatim da su mnogi promenili identitet i rasuli se po celom svetu. Mnogi su ostali i u samoj BiH. Svi su bili borci Armije BiH. Vredi podsetiti da je u samom Dejtonskom sporazumu zapisana odredba po kojoj su ovi ljudi trideset dana od sporazuma morali da napuste BiH. To nije ispoštovano, a na tome sve do danas nije preterano insistirala ni međunarodna uprava.