Pobeda bašibozluka

U svakoj imperiji jednom zađe sunce. Tako i u ovoj našoj košarkaškoj. Dugo smo trajali. U evropskim, svetskim i olimpijskim razmerama!!! A onda su nam se dogodili Stokholm, Atina i sopstveno dvorište. Naš poslovično (ne)uredan mentalni sklop nije izdržao silinu pobednika. Košarkaški bašiboz(l)uk učinio je svoje i potrudio se u ime sopstvenih i inih želja da poništi sve što je decenijama korisno stvarano. Da li je trebalo da se dogodi da na svom bunjištu, na evropskom šampionatu u Novom Sadu, Podgorici, Vršcu i Beogradu, košarkaška imperija doživi ne samo katastrofalni poraz već i bruku, pa da se dozovemo pameti? Naravno da nije! Ovakav razvoj događaja već ranije je nagovešten. I ovde nije kraj. Kad je trebalo da se izdignemo iz kaljuge, izdigao se košarkaški bašiboz(l)uk!

Umesto da se, na predlog svih, kada je prividno postignut konsenzus (što je retkost), za novog predsednika Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore izabere Borislav-Bora Stanković, rodonačelnik košarke na ovim prostorima i dugogodišnji generalni sekretar Svetske košarkaške asocijacije (FIBA), bašiboz(l)uk je rekao, onako pritajeno, ogromno NE! Zašto? U prošlim vremenima, dakako komunističkim, uvek je bilo potezanja za kojekakvim papirima u kojima su ispisivani svekoliki statuti, dekreti, razni zakoni bez validnog utemeljenja. Upravo se na takve retroaktivno pozvao košarkaški bašiboz(l)uk.

Borislav Stanković je trebalo da bude izabran za predsednika KSSCG kao praktično rešenje za taj iskorak iz gliba, a koji je zadesio trofejni sport i našu najkonkurentniju svetsku marku. Svetski priznato ime, Bora Stanković je, posle ozbiljnog razmišljanja, pristao da bude predsednik jednog, do sada značajnog, ali posrnulog sportskog saveza zajednice Srbija i Crna Gora. Kako u svetu dolikuje, pristao je, pod samo jednim prihvatljivim uslovom – da u njegovoj ekipi budu i njegovi ljudi. Taj jezičak na tasu nije imao težinu da prevagne! Vidno rezigniran Borislav Stanković nije želeo javno da komentariše svoje odustajanje od kandidature osim što je glasno saopštio da ne želi da učestvuje u daljim podvalama i mešetarenjima. Kada je trebalo da imenuje aktere koji miniraju izbore za predsednika KSSCG i Košarkaškog saveza Srbije, Stanković je to odbio.

Branislav Novčić, nekadašnji predsednik KK “Crvena zvezda”, potom glavni urednik “FIBA magazina” i uspešan poslovni čovek, koga je Stanković želeo u svom timu, temeljito je objasnio i imenovao ljude zbog kojih su propali izbori: “Postoje tri sloja rukovođenja u košarci. Prvi čine ljudi iz privrede. Frontmeni klubova bez kojih bi košarka teško uspela. Drugi sloj čini paralelna vlast u kojoj razni vršljaju i na razne načine su vezani za organizaciju. Treći sloj je glasačka mašina. Konkretno, tu su umešani svi članovi Upravnog odbora i veći deo republičke i savezne košarkaške administracije i deo organizacije KS Crne Gore.”

Novčić je izneo podatak da niko nije podneo ostavku u Upravnom odboru i da je sve od početka bila prevara.” Na primer, trebalo je to da učini Blažo Stojanović, gradonačelnik Grocke koji u KK Srbije bitiše već osam godina. Zatim Miodrag Babić, dosadašnji predsednik KSSCG koji je ostao u UO, verovatno zbog društvene afirmacije, kao i Dušan Knežević koga znam jedino kao direktora jedne velike banke. Hajde da se ne lažemo, kod nas je slast biti vlast”, za NIN kaže Branislav Novčić. Nesuđena “desna ruka” Stankovića u njegovom timu, Branislav Novčić, posebno ističe podatak da – minulog leta u Kini kada je organizovan Interkontinentalni kup pod imenom “Bora Stanković” – iz nepoznatih razloga nije učestvovala naša reprezentacija. “U Alkobendasu kraj Madrida nalazi se evropska Kuća slavnih 'Bora Stanković', a u Srbiji postoji košarkaška organizacija koja se prema takvoj ličnosti odnosi na ovakav način”, zaključio je Novčić.

Miodrag Babić, predsednik KSSCG u ostavci i uspešan direktor koncerna “Hemofarm” iz Vršca, za NIN naglašava: “Košarkaški savez Srbije je odgovoran za rašomonijadu. Podsećam da sam podneo neopozivu ostavku na obe funkcije u Savezu još 3. oktobra! Neizmerno mi je krivo zbog nastale situacije, jer sam od početka bez kolebanja bio za Boru Stankovića. Čak sam, podnoseći ostavku, istakao da mi on olakšava tu odluku, jer znam da kormilo Saveza ostavljam baš njemu. Sada se prepliću druga mišljenja. Uvek sam se držao demokratskih načela. Dao sam ostavku, ali kao krajnje odgovoran čovek ne mogu da dopustim sebi da se povučem dok neko drugi ne dođe na moje mesto. Nisam mogao da utičem na odluku Predsedništva KS Srbije, bio sam u šah-mat poziciji.”

Večita dilema: da li košarku treba isključivo prepustiti košarkašima i bivšim asovima ovog sporta ili nekim drugim “bumbarima”, za NIN je ovako objasnio Aleksandar-Saša Đorđević: “Posle svega što se dogodilo, vidim da se ništa nije promenilo u glavama lidera, i šta onda treba očekivati? Nisu košarkaši svi bogomdani da rukovode Organizacijom, ali ovde je u pitanju klasična borba za fotelje. Stankovića su “pobedili” oni koji ne žele da podnesu ostavke, ali i oni bez autoriteta i sa ogromnom dozom egoizma. Trebalo je da se povuku odmah posle debakla reprezentacije na Olimpijskim igrama u Atini. Zato, napred u nove poraze!”

Borislav Stanković je imao viziju da u sve košarkaške sfere, ali i probleme, uključi bivše velikane: Divca, Paspalja, Đorđevića, Danilovića, Kapičića, ali su oni zbog drugih obaveza i poznajući suštinu situacije u KSSCG ostali uzdržani. Dragan Kapičić, član delegacije KS Srbije u Skupštini KSSCG za NIN kaže da je i ranije upozoravao na suštinu lošeg rada Organizacije: “U Borislavu Stankoviću sam video neophodno privremeno rešenje za homogenizaciju svih košarkaških struktura u ovom delikatnom trenutku. Pre svega da zaustavi klubaštvo, što smatram najvećim problemom. Iznenađen sam kako je do svega ovoga došlo, iako je Stanković, čovek u devetoj deceniji, smogao snage da se uhvati u koštac sa ovim problemima. Mogao je da udari trasu nekim novim putevima koji su nam potrebni. Trenutno ne vidim druga rešenja, pošto prva osoba Saveza mora da ima apsolutnu podršku. Osim Stankovića, sumnjam da bi je bilo ko dobio. Mogao je da pomiri sve naše suprotnosti.”

Ipak, Dragan Kapičić smatra da imamo kvalitetne igrače i stručnjake kao i da je finansijska situacija povoljna posle evropskog šampionata: “Napravljen je problem bez potrebe. Nije sve tako crno kao što mnogi pokušavaju da predstave...”

Proteklih godina Stručni savet KSSCG se retko ili nimalo nije sastajao u neophodnom broju. Razloge treba potražiti u tome što su naši vrhunski treneri na privremenom radu u inostranstvu: Božidar Maljković, Dušan Ivković, Želimir Obradović, Duško Ivanović i Svetislav Pešić. “U svetskim razmerama je poznato i logično da trener, u ovom slučaju predsednik, bira saradnike”, za NIN je istakao Svetislav Pešić, trener rimske “Lotomatike”. Pešić se čudom čudi: “I ja, kad dođem u novi klub, određujem svoje saradnike. Ne razumem zašto neki nisu hteli da prihvate Stankovićeve ljude. Uopšte mi se ne sviđa što se stvorio utisak da u našoj košarci ništa ne valja i da sve što se radi nije dobro.”

Dodatni problem u perspektivi biće sigurno i postojanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, a time i zajednička košarka. Borislavu Stankoviću preostaje da mirno krcka svoje penzionerske dane, a nadobudnima da lupaju glavom o zid. Možda ga i sruše!