Srpska demokratija je krhka

DŽudi Bat veruje da je budućnost Srbije u Evropi. Uglavnom, bez Kosova i bez Crne Gore. Uoči pregovora s EU o stabilizaciji i pridruživanju, uoči pregovora o budućem statusu Kosova, uoči trogodišnjice Beogradskog sporazuma o državnoj zajednici SCG. DŽudi Bat je i istraživač Instituta za studije bezbednosti EU u Parizu i profesorka centralne i jugoistočne evropske politike na Univerzitetu u Birmingemu i njena studija “Pitanje Srbije” ovih dana objavljena je i kod nas u izdanju Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Dr Bat je povodom promocije ovog izdanja boravila u Beogradu.

Često ćemo čuti da je cilj konačnog statusa Kosova- pravedno rešenje za obe strane. Šta to, konkretno, znači? Ako je reč o „nagradi” i „kazni”, Srbi su kažnjeni za ono što je Slobodan Milošević činio devedesetih na Kosovu, ali Albanci nisu kažnjeni za ono što su učinili 17. marta, recimo. I što danas čine.

- Da, uistinu, može se reći da su Srbi mnogo izgubili zbog rđave politike koja je sprovođena pod Miloševićem. Problem je što ono što je učinjeno, ne može da se lako popravi. Konkretno, ono što je urađeno na Kosovu 1998. i 1999. i što su srpske snage učinile u ime Srbije albanskom življu, to je suštinski poremetilo odnos Albanaca prema Srbima. Albanci ne žele da žive u zajedničkoj državi sa Srbima. Albanci na Kosovu, prosto, više ne veruju Srbima. To je stvarnost. Tako, pitanje za Srbe je šta da učine kako bi najbolje popravili ovu situaciju. Ja sam u ovoj knjizi, upravo zato, želela da usmerim pažnju na „konačni status Srbije”. Srbija, jasno, ima budućnost u Evropskoj uniji. I to je mogućnost da se Srbija pomeri i da krene dalje. To je mnogo bolje nego da se Srbija iznova pita šta je ko kome učinio, ko je koga kaznio, ko je kažnjen. Treba samo da prihvati da se dogodilo ono što se dogodilo, i da je vreme da se ide dalje. Srbija će, kroz Evropsku uniju, zajedno sa celim zapadnim Balkanom u tom jednom evropskom okviru, sutra imati priliku da redefiniše odnose sa Kosovom, ali Kosovo je potpuno izgubljeno za Srbiju. To je nešto što mora da se prihvati. Pregovori o Kosovu moraju da se iskoriste na najbolji mogući način za Srbe koji će nastaviti da žive na Kosovu.

Tu je osnovno pitanje bezbednosti srpske, ali i drugih manjina na Kosovu. Odatle i pitanje podele Kosova, kao mogućeg rešenja. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

- Srbija bi mogla mnogo toga da učini za Srbe na Kosovu u pregovorima. Za formu lokalne autonomije srpske manjine postoji razumevanje u evropskoj zajednici. Kao i za očuvanje i zaštitu srpskih spomenika kulture, manastira i crkava na Kosovu. Srpska i svetska kulturna baština prosto moraju biti adekvatno zaštićene. Srbija takođe ima i finansijske interese na Kosovu u vezi sa privatizacijom javnog vlasništva. Ali, ukoliko Srbija želi da se autonomna samouprava za manjine shvati ozbiljno u pregovorima o statusu Kosova, u zamenu za to bi trebalo da prihvati eventualnu nezavisnost Kosova i da se odrekne bilo kakvih teritorijalnih zahteva u budućnosti. Beogradski političari se često pozivaju na model Republike Srpske i Dejtonski sporazum za BiH iz 1995. godine kojim je ona konstituisana. I u tome vide rešenje kosovskog problema. Međutim, moj odgovor na to je da je tadašnja SRJ prvo priznala suverenitet i teritorijalni integritet BiH. I to je bila suština ovog rešenja.

Zašto se forsira brzo rešenje konačnog statusa Kosova? Reč je o istorijskim kategorijama koje bi trebalo da se reše za nekoliko meseci.

- Prvo bih rekla da ne postoji “deadline”. Ali to pitanje ne može da se rešava u narednih 25 godina. To ne želimo. Pretpostavljam da može da bude potrebno i duže od godinu dana da se postavi pravo rešenje i da se obe strane usaglase. Ali mnogo više od godinu dana ne bi bilo dobro, jer time ništa ne dobijamo, problem neće biti jednostavniji ukoliko se rešenje bude odugovlačilo.

Kao jedno od rešenja spominje se i uslovna nezavisnost. To je, pre ili kasnije, de facto nezavisnost? Pri tom, kosovskim Albancima se ne veruje da bi u toj varijanti bili tolerantni prema srpskoj manjini i ostalom nealbanskom stanovništvu.

- Moje je mišljenje da bi uslovna nezavisnost podrazumevala međunarodne predstavnike koji bi bili na Kosovu dok god je to neophodno, kako bi međunarodna zajednica bila garant sigurnosti i stabilnosti unutar Kosova. Tako da bi nezavisnost od Srbije bila prvi korak, a nezavisnost u smislu pune samostalne vlade zahteva vreme pod nadzorom međunarodne zajednice. Ali osnovno je da se Kosovo nikad neće vratiti pod kontrolu Beograda.

Pitanje je da li bi Srbija mogla da demokratski reintegriše Kosovo. Ne verujem da bi mogla. Srpska demokratija je vrlo krhka. To je demokratija u kojoj je najjača politička partija Srpska radikalna stranka. A to nije dobar znak za spremnost Srbije da garantuje dobre međuetničke odnose.

Zamislite ako bi međunarodna zajednica za nekoliko meseci kazala, u redu, prihvatamo da Kosovo ostane srpska teritorija, uzmite Kosovo nazad, vi brinite o sigurnosti, stabilnosti, vi brinite o društveno-ekonomskom razvoju... Da li bi to Srbija mogla? Ne verujem.

Da ne govorimo o dva miliona dodatnih potencijalnih građana među kosovskim Albancima koji ne osećaju lojalnost prema Srbiji, a pri tom su u poziciji da traže privilegije u Srbiji (pasoše, radna mesta, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje...)

Bilo bi mnogo bolje ići dalje i graditi odnose sa kosovskim Albancima na osnovi dve samostalne odvojene države, vratiti međusobno poverenje.

Pored siromaštva, nezaposlenosti i nerazvijenosti, na Kosovu je veliki problem i organizovani kriminal. Pišete da albanski političari praktikuju korupciju i povezanost sa organizovanim kriminalom.

- To je ozbiljan problem na Kosovu. Ali to je ozbiljan problem i u Srbiji. U Makedoniji takođe. Kosovo nije jedini deo regiona sa tim problemom. Najbolji način za rešenje ovog problema su policijske snage različitih zemalja koje bi zajedno radile na suzbijanju kriminala. Na primer, policijske snage celog Balkana uz pomoć međunarodne zajednice. Zato je osnovno izgraditi poverenje između susednih država. Organizovani kriminal se neće suzbiti ukoliko Kosovo ostane deo Srbije.

Kriminalcima upravo odgovara ovakva smutna, nerešena politička situacija. Wima odgovaraju slabe države. Kad se uspostavi pravni sistem, oni se povlače.

Kažete da je u Srbiji demokratija krhka. Postoje i tumačenja da bi nezavisnost Kosova dovela do sloma demokratije u Srbiji. Zašto bi EU rizikovala da dođe do sloma srpske demokratije, a pri tom Albanci nisu ispunili nijedno obećanje?

- Radikali su jaki u Srbiji i postoji bojazan od mogućeg sloma demokratije. Ne samo ukoliko Kosovo dobije nezavisnost. I ako ne dobije nezavisnost. Jer, rekla bih da je porast raspoloženja prema radikalima zbog sve lošijih uslova života. Kosovo je tu samo jedan od razloga. Na prvom mestu je siromaštvo. Ne vidim kako bi ostanak Kosova u Srbiji pomogao srpskoj vladi da očuva demokratiju. Može joj pomoći samo ekonomski razvoj i integrisanje u Evropu.