Dokumenti umesto Mladića

Glavna tužiteljica Tribunala u Hagu Karla del Ponte mogla bi da pred Savetom bezbednosti pozitivno oceni Srbiju i Crnu Goru čak i ako do Ševeningena ne stigne nijedan od haških optuženika, uveravaju ovih dana poluglasno predstavnici vlasti beogradske novinare. Ta ocena, međutim, nikako ne govori da je između Haga i Beograda uspostavljena idila, niti da je Koštunici poručeno da ne treba žuriti sa izručenjima optuženika. Na pisanja beogradskih medija o očekivanom pozitivnom izveštaju je nervozno reagovala predstavnica za štampu Tužilaštva Florans Artman ocenjujući da je Tužilaštvo iznenađeno medijskim nagađanjima u vezi sa sadržajem izveštaja i podsetila da od aprila nijedan optuženik nije stigao u Hag.

“Nikada Karlin izveštaj nije bio tako važan kao ovaj decembarski, jer se na njemu sve prelama – pozicija u pregovorima sa Evropskom unijom, pregovori o statusu Kosova, očuvanje državne zajednice, a posredno i brojni ekonomski aranžmani”, kaže jedan član vlade, koji veruje da bi Beograd morao da što pre i bez ostatka okonča saradnju sa Hagom. Brojna senzacionalna otkrića o tajnim pregovorima sa Mladićem, koja se u medijima pojavljuju bar jednom mesečno, izgleda nisu dovoljna za prolaznu ocenu Karle del Ponte, a kredit koji je Koštuničin kabinet stekao serijom dobrovoljnih predaja je gotovo potrošen. Nema ozbiljnijih naznaka da bi u Hag mogao da stigne neki Goran Hayić ili neki drugi optuženik do sredine decembra.

U narednih nekoliko nedelja Srbija će tako doživeti još jedan zaplet u haškom trileru, ali će se u njemu umesto poternica i licitiranja sa tajnim Mladićevim lokacijama zaplet oslanjati na izručenje dokumenata koji su do sada za Tribunal bili nedostupni. Srbija je do sada primila 979 zahteva iz Tribunala koji se odnose na prosleđivanje dokumenata od kojih je na više od 95 odsto odgovorila pozitivno, dok je istovremeno 350 osoba oslobođeno obaveze čuvanja državne tajne. Za Haški sud je, međutim, od presudne važnosti da dobije desetak veoma osetljivih dokumenata, kojim bi se ojačala teza Tužilaštva o povezanosti Vojske SRJ sa vojskom bosanskih Srba, kao i vojskom bivše Krajine. Uverena da bi predaja tih dokumenata mogla da ozbiljno ugrozi pozicije u procesima koje Hrvatska i Bosna i Hercegovina vode pred Međunarodnim sudom pravde, ovdašnja vlast je do sada vešto odlagala predaju tih dokumenata Hagu, izgovarajući se da ne mogu da pronađu u arhivama, da je dokumentacija delimično uništena u bombardovanju 1999. godine ali često nije morala da izmišlja izgovore jer zaista nije mogla da pronađe dokumente.

Ta igra je, međutim, završena kada se general Delić kao svedok Miloševićeve odbrane pozvao na dokument za koji je naša država u protekle tri godine uporno ponavljala da ga nikako ne može naći. To je, svakako, izazvalo žučne reakcije Tužilaštva, a u njihovu retoriku vratio se refren o nedovoljnoj, parcijalnoj saradnji. Predstavnici Tribunala su, izgleda, bili posebno iznervirani i što su im predstavnici Ministarstva odbrane prosledili nepotpun dosije Ratka Mladića (navodno je predstavnik Ministarstva odbrane na pitanje haških izaslanika gde se nalaze dokumenti iz dosijea, lakonski odgovorio – u drugom Mladićevom dosijeu). Takav postupak nikako nije doprineo boljoj komunikaciji Beograda i Haga.

Bivši pravni zastupnik pred Međunarodnom sudom pravde Tibor Varadi smatrao je da bi predaja nekih dokumenata Tribunalu mogla da šteti državi pred Međunarodnim sudom pravde, a aparat je uglavnom uspešno kupovao vreme i nalazio manje ili više dobre izgovore da te papire ne pošalje u Hag. Posle Delićevog svedočenja i skandala sa Mladićevim dosijeom, manevarski prostor je ozbiljno sužen, a sami predstavnici Tribunala su sve češće stavljali do znanja da imaju sve bogatiju kolekciju strogo čuvanih tajni iz naših arhiva. Nije jasno da li su te dokumente prosleđivali srpski generali u naivnom uverenju da će tako izbeći optužnice holandskog minotaura ili su oni stizali od velikih ili nekih susednih obaveštajnih službi (prema pravilu 70, sud ima pravo da koristi arhive drugih država), ali jeste jasno da se u arhivama Tužilaštva sve češće nalaze najveće državne tajne i najpoverljiviji papiri. “Rizično je da šaljemo ta dokumenta, ali je mnogo rizičnije da mi odbijemo te zahteve, dobijemo negativan izveštaj a da se na kraju ti dokumenti ipak pojave u Hagu”, kaže izvor NIN-a koji se bavio saradnjom sa Tribunalom.

Šef katedre za međunarodno pravo na Oksfordu, koji će braniti Srbiju i Crnu Goru pred Međunarodnim sudom pravde, Ien Braunli saopštio je našim zvaničnicima da država treba da pošalje dokumenta koje traži Tužilaštvo. Jedan od najuglednijih britanskih pravnika, poznat našoj javnosti kao oštar kritičar bombardovanja SRJ, smatra da bi skrivanje dokumenata moglo da bude izuzetno štetno posebno kada se ima u vidu da Tribunal uglavnom ima kopije dokumenata koje traži od naše zemlje. Braunli takođe smatra da dokumenta koja ukazuju da su prekodrinski oficiri primali platu iz Srbije ne upućuju nužno na zaključak da je Beograd imao kontrolu nad tamošnjom srpskom vojskom jer u čitavoj dokumentaciji ne postoji nijedna naredba ili akt koji bi dokazao podređenost jedinica bosanskih Srba Generalštabu u Beogradu. Britanski advokat, prema izvorima iz administracije, veruje da bi predaja dokumenatapokazala da sadašnja vlastpravi diskontinuitet u odnosu na Miloševićevu politiku, a porukom da nema šta da krijeod međunarodne javnosti dobijaozbiljan moralni argument u odbrani.

Nije teško proceniti da će odluka o slanju dokumentacije, ako ovih dana bude doneta, izazvati oštre reakcije radikala ili socijalista, ali bi rizik za Koštunicu i Tadića bio veći ako bi dozvolili da Del Ponteva pročita negativan izveštaj na Ist riveru. Slanjem dokumentacije Srbija bi dobila novi period miroljubive koegzistencije sa Haškim sudom i prošla jednu od poslednjih prepreka u haškom veleslalomu, ali je istim potezom oči javnosti okrenula upravcuteškog i neizvesnogprocesa pred drugim haškim sudom.

RADOSLAV STOJANOVIĆ, PRAVNI ZASTUPNIK SCG PRED MEĐUNARODNIM SUDOM PRAVDE Treba sve da damo “U ovom trenutku više nemamo mogućnost kupovine vremena, sad moramo da se izjasnimo” Pravni zastupnik Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde Radoslav Stojanović za NIN potvrđuje da tužilaštvo Tribunala u Hagu insistira na isporuci svih dokumenata vojnog karaktera koji se tiču rata u Bosni i Hercegovini. “Oni to definišu kao obaveznu saradnju sa sudom. Tako nešto nedavno su tražili i od Hrvatske i nakon što su im to dostavili sa njih je skinuta etiketa zemlje koja ne sarađuje s Hagom.” Da li treba da ispunimo ovaj zahtev Tribunala? - Mislim da treba to da im damo. Jer, oni imaju već dovoljno dokumenata i ti dokumenti neće bitno promeniti situaciju ni u našu korist, ni protiv nas. Može da nam odmogne samo ako im ne damo pa nas zbog toga odrede kao zemlju koja ne sarađuje sa Haškim sudom, a to je najmanje što nam je potrebno u ovom trenutku. Koliko se ovaj vaš stav razlikuje od stava koji je o ovome imao vaš prethodnik Tibor Varadi? - Nema tu neke bitne razlike izuzev u vremenu u kojem se pitanje pokreće. U ovom trenutku mi više nemamo mogućnost kupovine vremena jer nema više odlaganja, sad moramo da se izjasnimo. Mogu li ta dokumenta ugroziti našu poziciju u sporu koji Bosna i Hercegovina vodi protiv SCG? - Ne. Ovi dokumenti ne ulaze u dokaze i ne mogu nam štetiti. Koliko eventualno davanje tih dokumenata može da olakša našu poziciju i da čak i u slučaju neisporučivanja Mladića do 15. decembra dobijemo pozitivnu ocenu? - Ne mogu davati prognoze jer ipak je sud u pitanju. Ali, ako već nismo u mogućnosti da uvek izlazimo u susret zahtevima iz Haga treba pokazati dobru volju onda kad smo u mogućnosti. To je jednostavna logika i treba da je sledimo ako želimo da dobijemo prolaz za pregovore s Evropskom unijom.