Dostignuća nauke i društvo

Polemičan, kontroverzan i iritirajući tekst profesora Momčila B. Đorđevića. Ne prvi put. Interesantno: do pre par brojeva NIN-a potpisivao se kao profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, a sada kao profesor na Medicinskoj akademiji US Medical School.

Izdvajam priču o salbutamolu (selektivni agonist beta 2 adrenergičkih receptora sa dejstvom na dilataciju bronha). Izvinjenje onima koji ne poznaju tu materiju, ali mi lekari je moramo znati. Trideset godina ja lečim pacijente od hroničnih opstruktivnih bolesti, od toga 22 godine kao specijalista za plućne bolesti. Sada saznajem da “zbog nekih genetičkih osobenosti mnogi Romi i neke druge etničke grupe, jednostavno, ne raspolažu receptorima i enzimima za korišćenje salbutamola, te da će povoljnih rezultata biti i da treba tražiti neki drugi lek”. Jeste vreme sveopšte entropije, genetike, molekularne biologije i, zamislite, političkih filozofa, ali vest je fascinantna i konsternirajuća, za mene, kao lekara, pristalice etičke kulture i slobode ličnosti.

Šta da se radi?

Tražiti od naših medicinskih eksperata proveru tog naučnog dostignuća. Ja neću da postavljam “rasistička” pitanja pacijentima. Onaj ko je to napisao (ili prepisao), neka brani svoju tezu. Nešto se mora promeniti, ali na decentan način. Jer, ja neću poniženje, iz koga se može bežati samo uvis, što bi rekao junak Kunderine “Šale”.

Geni su bitni, no da li je stvar samo u genima?

Milorad Nenezić,

pneumoftiziolog

šef pneumoftiziološkog odeljenja

Zdravstveni centar,

Ćuprija