Iskušenja Ružice Đinđić

Demokratska stranka ponudila je mesto potpredsednika Ružici Đinđić, Ružica se zahvalila i odbila ponudu, ali vrh stranke se, međutim, još nada da to nije definitivan odgovor. Jedna kratka vest o političkoj ponudi udovici ubijenog premijera bila je dovoljna da opet izazove rasprave o Đinđićevim političkim naslednicima, putu kojim ide Demokratska stranka i borbi za Zoranovu misiju koju vode njegovi nekadašnji saradnici.

Više od dve i po godine prošlo je od ubistva premijera, a njegovo ime još uvek je najčešće pominjano na srpskoj političkoj sceni. U anketi o najznamenitijim Srbima, koju vode RTS i NIN, prvi demokratski premijer Srbije se nalazi u samom vrhu, a njegovi politički protivnici sa vremenskom zadrškom priznaju liderske kvalitete koje nisu uviđali dok je bio živ. Ako je išta bilo jasno, 12. marta, onda je to bila činjenica da Đinđić nije ostavio političkog naslednika. To saznanje o odsustvu naslednika je svakim danom dobijalo na snazi – uspaničena vlada tada je, pored obračuna sa kriminalcima, počela da hapsi i šalje preteće poruke svakome u kome je prepoznavala ličnog neprijatelja, bilo je tu pretnji i teških svađa članova iste vlade (potpredsednici vlade Čedomir Jovanović i Nebojša Čović su uskoro osvanuli na crnohumornoj Koraksovoj karikaturi kako obaraju ruke na Đinđićevom grobu), bilo je tu svega, osim sposobnosti da se nosi sa jednim od najtežih trenutaka novije srpske istorije. Samo ubistvo još uvek nije u potpunosti rasvetljeno. Istraga nije stigla do inspiratora zločina, iako se u brojnim medijskim istragama, koje su pomagali navodni Đinđićevi prijatelji, stiglo do najšire zavere u savremenoj istoriji.

Na srpskoj političkoj sceni posle Đinđića je zabeležen novi politički i sociološki fenomen – neko ko je dok je bio na vlasti, važio za čoveka koji ima ograničen broj prijatelja i bliskih saradnika posle svoje smrti iznenada stekao gotovo neverovatan broj prijatelja. Broj onih koji su sa njim raspravljali o državnim pitanjima, koji su ga savetovali, koji su mu beskompromisno sve u lice govorili i objašnjavali, i koje je on slušao i poveravao im se, toliko je narastao da Srbija danas prosto vrvi od njegovih prijatelja. “To zaista deluje degutantno kada vidim ko sve objašnjava kako ga je upravo Đinđić poslušao ili ga pak nagovorio da uradi nešto za šta ga danas napadaju”, kaže jedan od prijatelja.

Priča o Zoranovom nasleđu je postala glavna tema već na izborima u decembru 2003. godine kada je sa izbornih lista skinut potpredsednik DS i Vlade Srbije Čedomir Jovanović, kojeg je šira javnost doživljavala kao najbližeg Đinđićevog saradnika. Novog lidera Borisa Tadića je podržala sama Ružica Đinđić i niz najbližih prijatelja pokojnog premijera, koji nisu bili politički eksponirani. Nedavno je i formalno Jovanovićeva frakcija prerasla u Liberalno-demokratsku partiju, koja sebe smatra ideološkim naslednikom Đinđića i okuplja one koji su ostali verni tom putu, ili se bar tako predstavljaju. U tom stalnom nadmetanju za Đinđićev politički testament je od presudnog značaja, pored samog članstva, bila odluka Ružice Đinđić da otvoreno podrži Tadića, ali je u DS-u shvaćeno da bi ih njen ulazak u Predsedništvo stranke definitivno oslobodio i stalnih rasprava o verodostojnim naslednicima prvog srpskog reformiste. Tu se završava priča o podelama u DS, a počinje priča o Ružici Đinđić i njenom značaju za Srbiju.

“Ružica najverovatnije neće prihvatiti to mesto, a ako bi prihvatila formalnu funkciju to bi bila simbolična potvrda da je DS pravi sledbenik Đinđića. Woj nije potrebna posebna funkcija, ona se već pojavljuje na ključnim mestima, ali može biti važna za birače, naročito kod onih koje treba uveriti da je DS pravi naslednik Đinđića. Udovica tragično nastradalog premijera privlači birače i Tadić želi da se tako afirmiše kao naslednik na emocionalnom planu, dok se Jovanović promoviše kao ideološki naslednik. Tadićevi birači u stvari nisu pravi Đinđićevi birači, jer je on već privukao svoje, ideja obračuna sa korupcijom donela mu je glasove, najverovatnije onih koji su pre toga podržavali G 17”, kaže Slobodan Antonić, urednik “Nove srpske političke misli”.

DS-u predstoji promena statuta na skupštini u februaru. Između ostalog predloženim izmenama stranka bi morala da na potpredsedničkom mestu ima jednu ženu jer to zahteva njeno članstvo u Socijalističkoj internacionali. Ostala bi odredba po kojoj jedan mora da bude iz Vojvodine. Na mestu zamenika predsednika će se izgleda naći Dušan Petrović, dok bi za stranku bilo idealno da se među potpredsednicima nađe Ružica. Idealno za stranku, ali ne i za nju. Ili bar ne u ovom trenutku.

“U ovom trenutku ona to neće prihvatiti, pre svega zbog dece. To mesto zahteva da čovek bude potpuno posvećen stranci, da bude stalno na raspolaganju, da često putuje. Ona nije u situaciji da to radi sada. Osim toga morala bi da bude u kontaktu sa medijima i verovatno ne bi mogla da izbegne pitanja u vezi sa Zoranom, sa decom. Još uvek nije spremna na to”, kaže Siniša Nikolić, višegodišnji šef kabineta Zorana Đinđića i prijatelj porodice. “Ona je podržala Tadića u predizbornoj kampanji i njeno pojavljivanje je imalo velikog značaja. Qudi pokazuju poštovanje prema njoj, ne samo zato što je udovica premijera, već i zato što je takva ličnost. Ona zaista ima neku harizmu”

Dok je Đinđić bio živ, Ružica se nije bavila politikom ili bar to nije činila javno. Bila je supruga i majka koja se zbog porodice odrekla svoje karijere. Posle ubistva bilo joj je dosta svega, a ponajviše srpske političke scene, a njeni prijatelji kažu da je čak razmišljala o tome da napusti zemlju. Ipak je ostala. Prijatelji je opisuju kao staloženu, odmerenu osobu, koja nikada nije povisila ton, koja ne ulazi u svađe. Do toga da prekine kontakte i sa nekima od nosača kovčega njenog supruga došlo je takođe bez reči, njeni prijatelji tvrde da je samo svojim stavom dala do znanja da ne želi kontakte. Čedomir Jovanović i Vladimir Popović, iako u javnosti nastupaju kao najveći branitelji pokojnog premijera, nisu ušli u dom Đinđićevih od Zoranove sahrane.

Kuća za koju je podnela zahtev u vreme vlade Zorana Živkovića, dodeljena joj je kada je na vlast došla nova koalicija predvođena DSS-om. To što se i danas povremeno čuje sa Vojislavom Koštunicom neki joj oštro zameraju. Ne zna se međutim tačno ko su, jer su se do sada oglasili samo anonimnim pismima u kojima, prema svedočenju prijatelja, navode da će se njena deca stideti zbog toga. Od ljudi iz stranke, Ružica je u redovnom kontaktu sa Borisom Tadićem, Nenadom Bogdanovićem, Slobodanom Gavrilovićem (sa kojim je putovala po Srbiji), Bojanom Stanojevićem (koji pomogne kad ima neke svakodnevne probleme), Sinišom Nikolićem. Održava i bliske kontakte sa ljudima koji su Đinđiću bili prijatelji, a nisu bili istomišljenici.

Ružica radi u “Fondu dr Zoran Đinđić” koji pomaže mlade talente, uglavnom na uspostavljanju veza sa ljudima koji mogu pomoći Fondu. Nije bez političkih ambicija i njeni prijatelji tvrde da je ozbiljno razmišljala o ponudi DS-a, ali je odluka definitivno doneta kada je sin Luka pitao “Mama, hoćeš li ti sada stalno da budeš na putu?”

Neko ozbiljnije angažovanje nije isključeno u budućnosti, za nekoliko godina neće biti iznenađenje ukoliko prihvati funkciju koja joj je sada ponuđena. Za sada će pretendenti na podršku morati da se zadovolje povremenim pojavljivanjima u kampanjama. Pošto je svoju opciju prepoznala u Tadiću, pružila mu je podršku. Frakciju koja je istupila iz DS-a nije komentarisala, a ni od njih nema komentara njenog angažovanja. “Ne želim to da komentarišem”, kaže Branislav Lečić, bivši ministar kulture u Đinđićevoj vladi, danas visoki funkcioner LDP-a. “Porodica nema veze sa idejom. To je stav stranke”.

LDP sebe smatra nastavljačem Đinđićeve ideje u svakom smislu. U svojoj nedavno izdatoj knjizi “Moj obračun sa prošlošću” Jovanović je, između ostalog, spomenuo i posvetu na knjizi koju mu je napisao Đinđić – “Čedi, za politiku sa vizijom bez spremnosti na kompromis oko suštinskih pitanja”. Takav, beskompromisan, sada se predstavlja biračima. Za procene je rano, jer stranka još nije prepoznata u širokoj javnosti. Prema podacima Strateyik marketinga, Jovanoviću je pozitivan rejting poslednjih meseci porastao. LDP u istraživanjima dobija oko 3 odsto.

Neprijatno ćutanje Ružice o lideru i nekim članovima LDP-a, možda je upravo ono što je čini još potrebnijom DS-u. Za Đinđićevog života Tadić je bio daleko iza Jovanovića po svim parametrima, uključujući i bliskost sa premijerom. A prošle godine isključio ga je iz stranke. Teške reči su tada pale i još uvek je Tadić meta napada LDP-a. Mada na to nikada nije odgovarao i ničim nije odao da ga se uopšte tiče šta bivše stranačke kolege govore o njemu, ostao je utisak da sve to nije mala senka nad DS-om i da zebnja koja je pratila postupak protiv Jovanovića još nije sasvim iščilela. Aktiviranje supruge pokojnog premijera bilo bi i u tom smislu u najmanju ruku dobar vetar u leđa.

Ružica sa sobom ne donosi samo porodičnu priču. I u stranci i van nje smatraju je osobom koja bi na ovdašnju scenu mogla da unese malo tolerancije, pristojnosti i dobrog ukusa, što bi, za početak, možda bilo sasvim dovoljno. “Sve naše stranke, osim radikala, imaju samo lidere i pored njih ljude priznate u stranci. Boris i tačka, Koštunica i tačka. G 17 ima dvojac i to je to”, kaže Srđan Bogosavljević, direktor agencije Strateyik marketing. “Jedna stranka koja pretenduje da osvoji vlast ima razloga da traži lidere koji su prihvatljivi za glasače. Mislim da je u slučaju Ružice Đinđić borba za nasleđe sporedna, jer je jednostavnije boriti se za Đinđića po principima njegove politike i slediti taj trag, nego pridobijati njegovu ženu za vlast. Nadam se da je u pitanju racionalna potreba stranke da ima ugled i ukupnu poznatost, a ne borba za nasleđe.”

Racionalno ili iracionalno, tek DS je već profitirao od Ružice Đinđić. Ona je jedna od retkih figura na našoj političkoj sceni koja je do sada ostala neuprljana, a poruka koju šalje samom svojom pojavom dovoljno je snažna da joj nije potrebna ni pomoć medija (njene izjave svode se na nekoliko rečenica u predizbornoj kampanji i najave aktivnosti Fonda). U DS-u su dobro procenili da bi njeno angažovanje donelo mnogo stranci, ali izgleda da nisu razmišljali o tome šta bi donelo njoj. Ili šta bi joj oduzelo.

ŠTA ZNAČI ANGAŽMAN RUŽICE ĐINĐIĆ U DEMOKRATSKOJ STRANCI? Voja Brajović, glumac Žrtvovanje - Svaki inteligentan čovek treba da se angažuje u politici, ako za tim oseća potrebu. Kvaliteti Ružice Đinđić su u tome što je ona inteligentna, razborita, mudra i predana žena. NJeno angažovanje u politici opravdano je njenim kvalitetima i uveren sam da je to, zapravo, njeno žrtvovanje, a ne želja za karijerom. Nebojša Bakarec, potpredsednik DSS-a Opravdan marketing - Kada bi u nekoj srednjoročnoj budućnosti prihvatila mesto koje joj je ponuđeno, to bi bilo dobro. Bio bi to i pametan marketinški potez Demokratske stranke u seriji marketinških poteza kojima ona obiluje čak i kad su važne državne stvari u pitanju. U ovoj stvari to je potpuno opravdano, jer sam siguran da Ružicu Đinđić žele na tom mestu i da bi to bilo dobro. A bilo bi korisno i u širem kontekstu od Demokratske stranke, jer bi, siguran sam, bila bolji potpredsednik od svih sadašnjih. Zbrisala bi sve svoje protivnike. Uveren sam da je ona svojim radom i angažovanjem pokazala da zaslužuje to mesto. Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a Medijator - Angažman Ružice Đinđić bio bi višestruko koristan za Demokratsku stranku, ali ne i za nju. Wen i doprinos njene dece mnogo je veći od onog što bi DS, srpska politika i Srbija mogli njoj da daju. Ona bi trebalo da bude medijator, žena kod koje se dolazi po savet, ne politički, nego po neku vrstu mudrosti. Bila je aktivnija u karijeri svog muža nego što se za to zna. Bilo bi mi žao da je bilo koja politika i bilo koja stranka koriste. Srpska politika nju ne zaslužuje. Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke Sposobna žena - Nisam mnogo upućen u celu priču oko mesta koje je Ružici ponuđeno, ali mogu da kažem da bi njen angažman bio veoma koristan ne samo za Demokratsku stranku nego i za celu zemlju. Ime Đinđić znači mnogo u svetu i moglo bi značajno da promeni međunarodnu sliku o našoj zemlji. To bi, ne samo zbog prezimena Đinđić, mogla i Ružica sa sopstvenim kvalitetima i reputacijom koju uživa. Ona je veoma sposobna i respektabilna žena.